Како се Британија спрема за стогодишњицу Првог светског рата

(Guardian)

Звали су га Велики рат, тако да ће се стогодишњица од избијања Првог светског рата обележити следеће године на начин који доликује том имену. Планови за културни програм, који ће одразити утицај тог сукоба, сада су већ довољно одмакли да се може закључити да ће то бити највећа национална комеморација икада одржана у Уједињеном Краљевству. У одсуству преживелих ветерана, издавачка индустрија предводиће ову војну кампању – са огромним бројем наслова који се спремају за штампу.

Влада ће у понедељак ујутру објавити детаље везане за пројекте за обележавање стогодишњице. Министарка културе Марија Милер, државни секретар за локалну самоуправу Ерик Пиклс и специјални представник премијера за питање обележавања стогодишњице Ендру Марисон откриће планове по којима ће се утрошити преко 50 милиона фунти, укључујући и позамашну субвенцију за обнављање галерија посвећених Првом светском рату у Музеју империјалног рата (Imperial War Museum) и субвенцију помоћу кога би се HMS Caroline, једини брод који је преживео битку код Јутланда, претворио у пловећи музеј.

Такође је издвојено преко 5 милиона фунти да би се омогућило да двоје ученика и један професор из сваке средње школе у Енглеској посете ратишта, док ће 6 милиона фунти отићи на пројекат Фонд за лутрију за очување националног наслеђа за локалне истраживачке пројекте.

Националне телевизије су већ наручиле снимање нових документараца, а Би-Би-Си 1 ће отпочети са снимањем нове телевизијске драме Тонија Џордана, сценаристе серије Eastenders. ,,Велики рат’’, како ће се драма звати, имаће за фокус животе двојице војника на линији фронта. Међутим, ипак су британски издавачи ти који су ову прилику у потпуности искористили. Очекује се најезда нових књига, са посебним нагласком на истраживачки аспекат.

Бивши ратни извештач за Би-Би-Си Кејт Ејди фокусираће се на улогу који су играли они којима није било дозвољено да учествују у борби. Ејди је написала ,,књигу о улози које су жене играле током Првог светског рата на домаћем фронту, понекад радећи необичне и опасне послове’’.

Причом о једном изузетном савременом ратном извештачу бавиће се Ричард Еванс, чија ће књига о Серу Бејзилу Кларку, коју ће у петак објавити Spellmount, приказати детаље као што су Кларково одбијање цензуре наметнуте од стране британске војске на почетку рата и његов каснији ангажман као националног ПР-а у Лондону. ,,Он је изврдавањем пркосио правилима која су ограничавала слободу извештавања, да би потом имао бриљантну каријеру, и заправо исковао термин ничија земља’’, изјавио је Еванс овог викенда.

Кључне сцене са ратишта наново ће бити обрађене у многим насловима, насталим као резултат вишегодишњег истраживања. Војни историчар Џери Марланд замољен је да доврши своје две књиге о Соми и Монсу. ,,Оно што ме је заинтересовало за истраживање о Великом рату јесу дневници мог деде, пуковника Хауарда Марланда, у којима је описао свакодневицу једног официра на фронту у Месопотамији 1916-17’’, рекао је аутор. Убрзо су га заинтригирале и личне исповести официра и војника који су се борили на фронтовима.

Повлачење и позадинци 1914 (Retreat and Rearguard), Марландова књига објављена 2011. године, бави се повлачењем британске војске из Монса у Белгији током првих недеља рата. Други део исте књиге Битка на Ени 1914: Британске експедиционе снаге и рођење Западног фронта (Battle on the Aisne 1914: The british Expeditionary Force and the Birth of the Western Front), објављен је 2012. године. Његове две нове књиге носе назив Повлачење и позадинци – Сома 1918 (Retreat and Rearguard – the Somme 1918), која се бави повлачењем снага Комонвелта у марту 1918. године, и водич из серије Борбене линије, који је написао у сарадњи са Јоном Куксијем, а који се такође бави повлачењем из Монса.

За писце попут Марланда, обележавање ове стогодишњице је јединствена прилика да своју страст пренесу другима. ,,Важно је да препознамо вођство и генераловање Сера Дагласа Хеига, који је командовао највећом копненом силом која је икада напустила ове обале'', изјавио је Марланд. ,,Надам се да ће се неке будуће књиге фокусирати на личне доприносе које су написали људи са борбених фронтова. На крају крајева, то је био сукоб људи, и ратне емоције, које су описали учесници у рату, често се занемарују у намери да се опише стратешки и политички аспекат''.

Адријен Гилберт је заокупиран сличном мисијом. Његова књига Изазов борбе: Права истина о британској војсци 1914 (Challenge of Battle: The Real Story of the British Army 1914), коју ће Оспреy објавити у фебруару, представља анализу Британских експедиционих снага у 1914. години. Како каже, на мети су му биле ''излизане фразе, неодређености и понекад потпуно изврдавање истине у званичној историји''.

Гилберт обећава непријатно штиво за све оне ,,који су навикли на самозадовољни, хвалисави тон наметнут од стране традиционалних тумачења'' и непоколебљиво истраживање великог броја грешака које је направила британска војска.

Попут Марланда, Гилберт жели правовремену реинтерпретацију чињеница: ,,Непосредно након рата било је потуно разумљиво да се он третира као догађај који изазива страхопоштовање, али после 100 година, ово контунирано страхопоштовање је изгубило своје првобитно значење обојено осећајем бола и губитка зарад све бљутавије сентименталности'', изјавио је, додајући: ,,Први светски рат требало би посматрати у оквиру хронолошког континуума, а не као догађај одвојен од историје''.

Међутим, Први светски рат је несумњиво инспирација за многе Британце. Вилијем Бојд, аутор романа о Првом светском рату под називом Чекајући сумрак (Waiting for Sunrise), покушао је да објасни овај дуготрајни утицај. Он тврди да један од разлога лежи у литератури о Првом светском рату. ,,У Великој Британији, чијих је скоро милион војника погинуло, заправо су призори ровова оно што се евоцира на Дан сећања. Један од разлога зашто је то тако јесте евокативна способност поезије. Сећам се застрашујуће ,,Dulce at Decorum Est’’ Вилфреда Овена, о нападу сумпорним гасом, који смо наглас читали у школи са 10 или 11 година. Један дечак се толико потресао да је чак истрчао из учионице''.

У циљу оживљавања догађаја из 1914, Фонд за лутрију за очување националног наслеђа покренуо је мање програме вредне 6 милина фунти - Први светски рат: Некад и сад. Пропратни пројекти укључују и један у Хадерсфилду, који се бави историјом једног рагби клуба. Породице црначког порекла из Ливерпула ће такође открити приче о учешћу њихових предака у рату.

Некадашње резиденције аристократа попут замка Хауард у Северном Јоркширу ће такође обележити ову стогодишњицу изложбама на тему губитака које је аристократија претрпела. Изложба ,,Позив на дужност: замак Хауард у време рата’’ биће отворена до краја 2014. године.