Савремени свет | |||
Након Венецуеле следи Никарагва |
уторак, 05. март 2019. | |
Саветник америчког председника за спољну политику Џон Болтон је у свом говору прошле године у Мајамију окупљеним мигрантима са Кубе и других простора Карипске, Централне и Јужне Америке обећао да ће се Америка разрачунати са „троуглом зла“ и колевкама комунизма на Западној хемисфери Кубом, Никарагвом и Венецуелом. У Венецуели криза је већ у пуном замаху на реду је како се чини Никарагва. Џон Болтон има личну нетрпељивост према председнику Никарагве револуционару Данијелу Ортеги. Та његова нетрпељивост вуче порекло још од средине осамдесетих година прошлог века за време администрације Роналда Регана када се грађански рат у Никарагви увелико водио и када је Болтон помагао агентима ЦИА-е да подрже радикалне десничаре против социјалиста председника Ортеге. Рат је био крвав а завршио се победом Ортеге и његових социјалиста које Америка сада гледа да свргне с власти.“ Ортегин режим осудио је три лидера фармера на 550 година затвора због њихове улоге у протестима 2018. године, у којима је полиција наводно убила 300 активиста. Ортегини дани су одбројани, народ Никарагве ће ускоро бити слободан“, написао је на Твитеру Трампов саветник и човек од поверења.“[1] Лидерима протеста против Ортеге изречене су затворске казне због умешаности у смрт четири полицајца и једног учитеља током протеста у јуну прошле године. Кратки историјат протеста у Никарагви: све је почело средином прошле године када су студенти и омладина почели да демонстрирају на улицама Манагве тражећи смену Ортеге који је на изборима добио 71% одсто гласова. Однекуд су се појавили и снајпери и све је личило на Кијевски Мајдан. Наравно и невладине организације су преузеле своју улогу како то увек бива на сличним нередима које организује америчка обавештајна служба. Разлози за нереде су смањење пензија од 5% али активисти су заборавили да су исти они за чије вредности се залажу предложили ово смањење тј. ММФ је предложио ово смањење од 5%. Међутим на површину је испливао прави разлог ових нереда а то је Кина. Наиме, Кина жели да кроз Никарагву изгради пандан Панамском каналу кога држи Америка. Повезивање Атлантика и Пацифика би се десило мало јужније уз изградњу све пратеће инфраструктуре, лука на оба краја канала и центрима за одмор. Америка ће учинити све да спречи Кинезе у овом грандиозном подухвату. Иако се војна интервенција још увек не разматра.“ Никарагву већ три месеца потресају улични протести студената и омладине који траже смену актуелног председника Данијела Ортеге. Све подсећа на украјински Мајдан: невладине организације, снајпери, подршка Запада антивладиним протестима. Циљ је један и јасан — не дозволити изградњу пандана Панамском каналу на територији Никарагве. Иако амерички медији учестало оптужују председника Доналда Трампа за слабост и несналажљивост у спољној политици, нова америчка администрација је врло активна у Латинској Америци. Она је наставила тамо где је стала прошла, са рушењем „непослушних“ режима који себи дозвољавају слободно мишљење, као што су биле председнице Бразила и Аргентине, Дилма Русеф и Кристина Киршнер. Трампу су остала два најтврђа политичара — Николас Мадуро у Венецуели и Денијел Ортега у Никарагви, а њима су створили прави Мајдан у њиховим државама. Већ три месеца из те Никарагве свакодневно стижу информације о десетинама убијених и повређених људи у насилним демонстрацијама и снајперима који пуцају на народ, а све је почело због социјалне реформе која предвиђа смањење пензија од 5 одсто и повећање доприноса за пензије. Да ствар буде бизарнија, те реформе је тражио ММФ, представници исте те западне демократије за коју се декларисано боре студенти и омладина на улицама Манагве. Данас се мало ко сећа због чега је све почело, али је временом испливао главни циљ свих тих нереда — одлазак са власти председника Данијела Ортега и његове партије (Сандинистички фронт за национално ослобођење — ФСЛН) који је на изборима 2016. године освојио 71 одсто гласова. Откуд Мајдан у Никарагви? Одговор вероватно лежи у одлучности Владе да изгради канал и тако споји Атлантски и Тихи океан. Био би то конкурент Панамском каналу који контролишу САД. „Историја САД и Никарагве је богата интервенцијама. Никарагва је стратешки важна земља, иако у мањем степену него Венецуела која је богата нафтом. Никарагва је обновила преговоре са кинеским инвеститорима о пројекту канала између океана и у будућности би могла да буде конкурент Панамском каналу“, за Спутњик објашњава Хулијета Грасети из Комитета за посматрање избора у Латинској Америци (ОБЛАТ). Како се очекује, канал ће бити дугачак 278 километра и широк 83 метра и коштаће између 40 и 50 милијарди долара. Пројекат предвиђа изградњу не само канала, већ и пропратне инфраструктуре: две луке са обе стране канала, нафтовода, аеродрома, зоне слободне трговине, одмаралишта итд. Кинеска компанија „HK Nicaragua Canal Development Investment Co Ltd“ ће градити канал у замену за концесију. Он је првобитно требало да буде отворен 2019, али се рокови мењају због протеста и према последњем саопштењу, канал ће бити завршен 2022. године. Америци је у интересу да се у Никарагви догоди хаос, што би натерало Кинезе да одустану од пројекта. У ту сврху, Вашингтон је спреман и војно да се умеша ради увођења демократије у ту централноамеричку земљу. Истина, амбасадор САД при Организацији америчких држава Карлос Трухиљо изјавио је да Вашингтон за сада не планира војну интервенцију у Никарагви, али да ће урадити „све што је могуће да се у Никарагви врати демократија и све варијанте се разматрају“. Док се чека прави тренутак за војну инвазију, у Манагви су врло активне невладине организације које смо већ сретали уочи 5. октобра у Србији и за време Мајдана у Украјини — НЕД и УСАИД. Ту су и оне које се боре за заштиту животне средине и које су противници изградње канала. Интересантно је да је и католичка црква стала на страну демонстраната. Декларативно, она је ту да мири сукобљене стране, али је посаветовала председника Ортегу да поднесе оставку. „Епископска конференција је посредник између Владе и Грађанске алијансе у чији састав улазе бизнисмени, студенти и опозиционари. Бискупи предлажу Ортеги да се повуче пре избора. Црква се представља као посредник, али говори исто што и Организација америчких држава. Ортега жели да реши садашњи конфликт и да остане на власти“, објаснила је Грасети. Осим изградње канала преко Никарагве кинеским новцем, Ортега је навукао гнев Вашингтона и својом подршком Русији у свим међународним инстанцама. Он је признао независност Абхазије и Јужне Осетије, као и да је Крим руска територија. Манагва је, недвосмислено, најважнији савезник Москве у Централној Америци. Такве ствари се не праштају у америчком „дворишту“.“[2]
|