Potrebne su nam ideje i ideologija, a ne samo gas i nafta

Sudbina Ukrajine ne može se više posmatrati samo kao pitanje naše, ruske spoljne politike. Od odgovora na ukrajinsko pitanje zavisi budućnost same Rusije. Zato je važno da Rusija kaže da mi jasno formulišemo što mi hoćemo od Malorusije, koju danas svet poznaje pod imenom „Ukrajina“. List „VZGLЯD» («Vzgljad») o tim temama razgovarao je sa Aleksandrom Duginom, direktorom Centra konzervativnih istraživanja. Ovim intervjuom «Vzgljad» otvara seriju publikacija u vezi sa ključnim pitanjem: Kako da Ukrajinu vratimo Rusiji, odnosno da je prisajedinimo našoj velikoj državi?

VZGLЯD: Događaji od 18. februara 2014. govore nam da je u Ukrajini počeo građanski rat?

Aleksandar Dugin: Da, u Ukrajini je počeo građanski rat. SAD su rešile da osnuju nacionalističku, fašističku diktaturu. Ne pođe li Amerikancima za rukom da sprovedu tu varijantu, onda ćemo na dnevnom redu imati raspad Ukrajine.

Da li je mogući i treći scenario, odnosno da se Ukrajina vrati u savez sa Rusijom?

- Ovde valja gledati na stvar daleko šire, na trougao Rusija - Ukrajina - Evropa. Valja pomeriti geopolitički kontekst u kome se Ukrajina našla početkom devedesetih godina proteklog veka, kada je dominirala liberalna ideja. Što se danas događa u Rusiji, samo je odraz jednopolarnog sveta, koga predstavlja i ovaploćava američka hegemonija. SAD se bore protiv Rusije, protiv zemlje koja predstavlja volju većeg dela čovečanstva i koji teži da živi u bipolarnom, višepolarnom svetu. Svedoci smo bitke Sjedinjenih Država, koja nastoji da sačuva svetsku dominaciju. Vodi se borba između dva kontinenta - evroazijskog i atlantskog. Ta borba se vodi na više frontova, no za nas Ruse najvažnija je borba na ukrajinskom frontu. Libiju smo mi, Rusi, izgubili, jer je tada na čelu države bio Medvedev. No, ukrajinski i sirijski front smo prihvatili i mi tu ne popuštamo. Amerika se bori za samo jedan cilj: da je neograničeni vladar sveta. Rusija u saradnji sa drugim državama nastoji da ograniči to pravo SAD. Evropa nastoji da se tiho, bez mnogo buke, izvuče ispod američke čizme, no taj je proces veoma složen. Što se Putin bude duže držao današnje linije, tim više imamo šanse da se situacija u Ukrajini sama od sebe okrene u korist naše strane.

Evropa je za Klička, a Sjedinjene Države podržavaju Jacenjuka. Da li Evropa ima snage da se oslobodi dominantog uticaja anglosaksonske elite?

- Postoje dve Evrope. Jedna je atlantska Evropa i ona predstavlja pokorenu teritoriju, koja nije ništa drugo do američka marioneta. Druga Evropa postepeno se oslobađa američke okupacije. U Evropi još uvek dominira proamerički, liberalni lobi. Drugi evropski lobi je konzervativan, koji odbaciuje američku gej-ideologiju, a njega podržava većina stanovnika u Evropi. Taj lobi dominira u vojnim i obaveštajnim krugovima. Za liberalnu ideologiju demokratija i mišljenje naroda postali su potpuno nevažni. Švajcarci su na referendumu, demokratskim putem, glasali da se ograniči priliv stranaca u njihovu zemlju.

Liberalni lobi je svejedno osudio rezultat švajcarskog referenduma. No, niko ne može da ne vidi da švajcarski referendum jeste glas demokratije i da je on i glas Evrope. Ta Evropa, kada joj se daje pravo glasa, bira nešto drugo nego što od nje želi anglosaksonska elita - narod želi evropsku Evropu. Tako demokratija jeste nespojiva sa američkom ideologijom. Amerikanci su danas hegemonisti, teroristi, koji žele da ceo svet stoji pod njihovom čizmom. Danas je to očigledno gotovo svim Evropljanima. Kada će Evropa da sa sebe zbaci američki jaram? Pre ili kasnije, to će Evropi da pođe za rukom. Dominacija Sjedinjenih Država se polako, ali sigurno ruši.

Mogu li razlike u pristupu rešenju ukrajinskog pitanja da uspore taj proces oslobađanja Evrope od američke dominacije?

- Ukrajina nije glavna etapa na tom putu oslobađanja od SAD. U Evropi je još uvek jaka «peta kolona». Reč je o tipu Bernar-Anri Levi. Zar je on Evropljanin? On je prosto plaćen od SAD, radi za Amerikance. Rusija ima još jedan, unutrašnji problem. Reč je o «petoj koloni». Ona slobodno deluje u našoj sredini i propagira rusofobiju, a da ne mora da se boji da će za to da bude kažnjena. Pogledajte što govore Venediktov ili Latinjin. Mi smo prosto deca ruskog naroda, a oni – antiruskog. Kako je moguće da ti ljudi nekažnjeno mogu da propagiraju mržnju prema nama? Američko-sorošovska medijska elita, koja još uvek dominira u svetu, kod nas, u Rusiji, po dolasku Putina izgubila je na uticaju. Ta soroševska «peta kolona» nije opasna po nas zato što je silno inteligentna.

Činjenica je da za soroševske organizacije rade najbedniji podlaci i moralne ništarije. «Peta kolona» je opasna za Rusiju i ostale zemlje sveta, jer iza te organizacije stoje Sjedinjene Države. Iza soroševaca stoji svetska sila. I Putin im je jasno poručio da se nalazi na suprotnoj strani barikade. Pogledajte kako izveštava o događajima u Ukrajini «Эhe Moskvы». Sasvim anturuski. Prosto tim ljudima valja otvoreno kazati: Gospodo, vi ste američki agenti, a onda sesti za sto sa njima i spokojno razgovarati o Ukrajini. Oni imaju pravo da rade za interese Sjedinjenih Država. Ali im treba jasno i glasno kazati što o njima mislimo i da a oni silno mrze Rusiju. Ne može da postoji neutralna analiza političkih događaja u Ukrajini. Tamo ne postoji tri, a ni deset tabora, već samo dva: oni i mi, atlantska, proamerička pozicija i naša, evroazijska. Između njih i nas podignute su barikade.

Ukrajinska kriza javlja se kao logična posledica sovjetske politike...

- Problem sa Ukrajinom je taj da nikada nije postojala kao nacionalna država. Ne postoji ukrajinska nacija. Postoje zapadnoruske zemlje. U istoriji oni su često bili pod vlašću naše države, Poljske ili Austrije.

Kako da se mi ponašamo prema Ukrajini? Kako da laviramo između proevropskih i proruskih sila u toj zemlji?

- Putin ima dugo iskustvo u radu sa Ukrajinom. Napravio je nekoliko dobrih poteza. No kod njega postoji jedan problem. On misli da ideja u politici nema nikavu vrednost. On ne veruje u ideju. Mi smo, sem toga, takođe veoma kasno počeli da se bavimo ozbiljnije Ukrajinom. SAD su već dve decenije aktivne u Kijevu. Mi smo tek sada započeli da se borimo za Ukrajinu. Rusija ovde kasni. Putin mora radikalno da promeni našu politiku prema Kijevu

Mi moramo da u centar ruske ideje stavimo prisajedinjenje Ukrajine sa Rusijom?

- Tako je. Na tome moramo da radimo sistematično, da vodimo takvu kadrovsku politiku koja će voditi računa da na rukovodeća mesta u Rusiji dođu ljudi koji su prožeti ruskim patriotizmom. Činjenica da smo svedoci slabljenja američke hegemonije, i to na globalnom, svetskom planu. Vreme radi za nas. Slučaj Nuland samo pokazuje da je Vašington nervozan, da se ponaša upravo histerično. Izgubili su hegemoniju nad svetskom ekonomijom. Ostaje im još samo vojna.

Svedoci smo kraja američke imperije. Sjedinjene Države leže u agoniji. Konac američke globalne hegemonije jeste blizu. Amerika se ponaša po principu: «ja ću da umrem sutra, ali zato ćeš ti već danas». To je jedina američka igra. Da bi Sjedinjene Države oslabile Evropu, smislili su strategiju migracije i neograničeni priliv «gastarbajtera», multikulturalnost, multietičnost. Jer time lišava Evropu da ostane homogena. Amerika jedino što danas izvozi - to je eksport građanskog rata. To je Vašington učinio u Iraku, Avganistanu Libiji, Siriji, a danas ponovo pokušava u Bosni i drugim balkanskim zemljama. A moguće da će SAD posejati razdor između Rumunije i Mađarske. I građanski rat u Ukrajini jeste cilj Sjedinjenih Država. Amerika seje smrt po čitavom svetu kako bi odložila sopstveni krah.

Amerikanci su shvatili da pričom o evrointegraciji ne mogu da postignu svoj cilj. Oni traže neki drugi scenario, zar ne?

- SAD su još uvek najjača sila na svetu, no njihov uticaj polako pada i slabi. Američkoj hegemoniji dani su izbrojani. To zna i Evropa. Danas Evropa još uvek 95% igra na američku kartu, a svega 5% - na rusku. No, taj odnos će se postepeno menja i cilj Evrope jeste da se uspostavi veza 50% za Sjedinjene Države i 50% za Rusiju. Evropa mora da odstrani Sjedinjene Države iz Ukrajine. No, nikada nije ni stajalo u programu da Ukrajina postane deo EU, a to se neće nikada da dogodi. Pre je na dnevnom redu kada će Grčka ili Mađarska da izađu iz EU. Da Ukrajina postane član EU, ta inicijativa nije potekla iz Brisela, nego Vašingtona. Nastavi li Putin da vodi tu politiku mirnog i naizgled pasivnog otpora, to rastu naše šanse da uticaj SAD u Ukrajini oslabi. Nama je prosto potrebno da ne gubimo nerve i da čekamo. Zrela jabuka sama će od sebe da padne u našu korpu.

Amerikanci su shvatili da je demokratija postala neprijatelj za sprovođenje njihovih interesa. Vašington zato sada svugde u svetu podržava ekstremne elemente: džihadiste i nacionaliste. Amerikanci nemaju nikakav privredni plan za Ukrajinu. Njih ne interesuju ekonomski problemi naroda. Oni žele da u Ukrajini formiraju nacionalističku, antirusku, nacističku diktaturu. A njihov glavni igrač za taj posao jeste Tjagnibok, a ne Jacenjuk. Zašto? Zato što su Amerikanci shvatili da je samo nacionalizam sposoban da mobiliše narod u zapadnoj Ukrajini. Tako se nadaju da će moći da uspostave kontrolu i nad ruskim delovima Ukrajine. Taj scenario isprobali su uz pomoć Sakašvilija u Gruziji. No, plan im je propao 2008. godine. Gruzija je tada izgubila Južnu Osetiju.

To je krvavi scenario...

- SAD podržava ekstremiste, koji će da zahtevaju odlazak ruske Crnomorske flote iz Sevastopolja. A istovremeno proameričke snage iz Ukrajine spremaju se da sprovedu žestoke represivne mere protiv istočnih, proruskih oblasti zemlje. Onda će nas da pozovu ljudi iz Harkova, Krima i Odese. Vašington će se tome usprotiviti, a mi ćemo mirno da im kažemo: A što se ljutite? Vas su pozvali ukrajinski nacisti i vi ste se odazvali pozivu. A kako da se mi ne odazovemo pozivu Rusa iz Ukrajine. Amerikanci se spremaju da vlast u Ukrajini predaju ne umerenim snagama, već neonacističkom, rusofobskom, ukrajinskom rukovodstvu. Vašington misli samo od danas do sutra. Oni su pragmatici. Zauzeli su Avganistan, a ne razmišljaju što će tamo da bude za deset godina.

Evropa i Rusija mirno posmatraju američku igru u Ukrajini...

- Evropa se užasava fašista, a ovde zatvara oči, jer su ovi iz zapadne Ukrajine, američki, dakle, dobri fašisti, prema tome i "korisni idioti" Zapada. Ovu ulogu Sjedinjene Države dodelile su Tjagniboku. Vašington zato ništa ne očekuje od Janukoviča, ali zasad ni od Jacenjuka i Klička. Mi moramo da pazimo na Krim. Dođe li do građanskog rata, onda će tatarska manjina da se udruži sa ukrajinskim, rusofobskim nacionalistima i boriće se protiv Rusa.

Događaji u Iraku i Avganistanu mnogo podsećaju na Kijev...

- SAD žele da naprave haos u Ukrajini, kao što su već uradili u Avganistanu i Iraku. Veoma je važno da razumemo da je strategija Amerike da proizvodi haos i vojne sukobe u svetu, jer samo tako mogu da vladaju. U slučaju Ukrajine mi nemamo razloga da pokazujemo nervozu, da se žurimo. Vreme u Ukrajini radi za nas, a protiv Zapada. Vidite što se događa sa Nagorno-Karabahom ili Pridnjestrovljem. Da se tu žurimo, da tražimo brzo rešenje, to bi bilo loše po Rusiju. Ako prozapadni deo zemlje hoće da uspostavi svoju vlast u Lvovu, onda mi treba da postavimo svoju vlast na Krimu, u Odesi i Harkovu.

Inicijativa za razvod braka treba da krene sa zapada zemlje, dakle - od onih koji su malobrojniji i siromašniji?

- Mi treba da se ugledamo na zapadni deo zemlje, i da sada upremo sve snage i da mobilišemo istočni, proruski deo Ukrajine. Tada će i zapadni, siromašniji deo države razmisliti - da li da idu do kraja, do raspada države na dva dela.

Sjedinjene Države pokušale su da uz pomoć «demokratije» ukrajinizuju istočni deo zemlje, da Ruse pretvore u Ukrajince. To im nije pošlo za rukom. Vašington je brzo shvatio da demokratija ne radi u interesu Zapada. Zato su sada rešili da promene scenario, da se više ne služe demokratskom ideologijom, već nacionalističkom. SAD je shvatio da im ukrajinski nacioanalisti i nacisti mogu biti korisniji od demokrata.

Treba da mobilišemo poluostrvo Krim i istočni deo Ukrajine. A to je moguće uraditi samo preko nacionalne, ruske ideje. Ako se idejno i informaciono ne organizujemo, onda ćemo da doživimo scenario koji neće biti naš, već će se odvijati i protiv nas.

Sem toga, ne treba da zaboravimo ni na zapadni deo Rusije. Nisu svi tamo „prozapadni“. Najzapadniji deo Rusije, zakarpatska Ukrajina, velikim delom je proruska. A to takođe važi i za rusko pravoslavno stanovništvo u Volini. Sve te ljude mi nemamo pravo da ostavimo na cedilu. Oni su za nas, za Rusiju. Jasno mi je da je zapadni deo Ukrajine u velikoj većini «antiruski». Pa ipak, ako već počnu da uz pomoć EU i NATO cepaju Ukrajinu, tada bismo se i mi mogli da setimo Rusa u zapadnoj Ukrajini i da za njih tražimo manjinska i ljudska prava, kakva važe po standardima u Evropskoj uniji. «Revolucionarnim snagama» u centru Kijeva glavni je cilj da nerede prenesu na istok Ukrajine. Što da im mi ne uzvratimo i nemire ne prenesemo na zapadni deo zemlje? Treba da organizujemo partizanski rat Rusa u zapadnom delu Ukrajine. Moskva treba da ima i ideju, argumente, a ne samo gas i naftu. Nama je potrebna nova ideologija kako za Ukrajinu, tako i za Rusiju. Ne živi se od nostalgije za sovjetskim dobom, kada smo mi poslali u kosmos Gagarina. Nova ideologija mora biti nacionalna ideologija, koja jedina može da mobiliše narod za evroazijsku ideologiju.

Razgovor sa poznatim ruskim filosofom Aleksandrom Duginom objavljen je 20. februara (http://vz.ru/politics/2014/2/20/672632.html)

Sa ruskog na srpski preveo: Nikola N. Živković