Rusija deveti spoljnotrgovinski partner Kine

U Kini su objavljeni najsvežiji podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni te zemlje, odnosno njenog kontinentalnog dela, bez ostrva Tajvan i specijalnih autonomnih regiona Hongkong i Makao. Geopolitička struktura kineske spoljnotrgovinske razmene za Srbiju je zanimljiva, s obzirom na jačanje privredne saradnje sa ovom zemljom, ali i glasovima koji se mogu čuti unutar srpskog društva na temu svetskih, pa i evropskih, odnosno evroazijskih privrednih i političkih integracija.

Evropska unija i SAD zasad neprikosnoveni

Prema zvaničnim kineskim podacima, najveći spoljnotrgovinski partner Kine prošle godine bila je Evropska unija, koja je sa Pekingom ostvarila razmenu vrednu 615,14 milijardi američkih dolara, uz rast od 9,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Drugi spoljnotrgovinski partner matičnog dela Kine bile su SAD. Peking i Vašington razmenili su robe i usluge vredne 555,12 milijardi dolara, uz rast od 6,6 odsto.

Treći spoljnotrgovinski partner Pekinga bile su zemlje ASEAN-a (Zajednica država jugoistočne Azije) sa prometom od 480,39 milijardi dolara (rast razmene od 8,3 odsto).

Rusija je prošle godine bila deveti po veličini spoljnotrgovinski partner Pekinga, sa razmenom vrednom 95,28 miliajrdi dolara (rast od 6,8 odsto). Rusija je prošle godine pretekla Brazil, koji je pao na deseto mesto, ostvarivši razmenu sa matičnim delom Kine vrednu 86,58 milijardi dolara.

Razmena sa Hongkongom premašila 376 milijardi dolara

Vrlo značajni trgovinski partneri matičnog dela Kine su njen Specijalni administrativni region Hongkong i ostrvo Tajvan. Sa Hongkongom matični deo Kine prošle godine ostvario je razmenu vrednu 376,09 milijardi dolara (rast od 6,2 odsto), dok je razmena sa Tajvanom dostigla 198,31 milijardu dolara. Hongkong je na četvrtom, a Tajvan na sedmom mestu ove liste.

Tradicionalno, značajni spoljnotrgovinski partneri Pekinga su i Japan (peto mesto, 312,44 milijarde), Južna Koreja (šesto mesto, 290,49 milijardi) i Australija (osmo mesto, 136,9 milijardi).

BDP dostigao 10,4 biliona dolara

Kineska privreda prošle godine zabeležila je rast od 7,4 odsto, što je bilo u skladu saočekivanjima.

Kineski bruto domaći proizvod dostigao je vrednost od 63,65 biliona juana, odnosno 10,4 biliona američkih dolara. Industrijska proizvodnja zabeležila je rast od 8,3 odsto, što je za 9,7 odsto manje nego 2013. godine. Investicije u osnovna sredstva porasle su za 15,7, dok je maloprodaja porasla za 12 odsto, na 26,24 biliona juana.

Prema rečima Maa Đantanga, prvog čoveka Nacionalnog biroa za statistiku, kineska ekonomija održala je stabilnost u okviru onoga što je u Pekingu nazvano „novom normalom“, sa pozitivnim trendovima stabilnog rasta, optimizovane strukture, unapređenog kvaliteta i poboljšanog društvenog blagostanja.

Kinezi otvaraju nove zone slobodne trgovine

Tokom marta ove godine u Kini će biti otvorene tri nove zone slobodne trgovine. Reč je o zonama u Tjenđinu, Fuđenu i Guangdongu, koje su već dobile odobrene za rad od kineske vlade.

U isto vreme, zona slobodne trgovine u Šangaju biće proširena na tri tamošnja tehnološka parka, među kojima je i „Luđacuej fajnenšal strit".

Direktor kineskog Turističkog biroa Li Đinzao izjavio je da će Kina tokom sledeće tri godine u oblast turizma uložiti tri biliona juana (490 milijardi dolara).

Ove investicije trebalo bi da privuku druge investitore, koji bi, prema procenama, mogli da ulože dodatnih 15 biliona juana (2.400 milijardi dolara).

Prema Lijevim rečima, turizam će igrati sve veću ulogu u potrošnji i izvozu, odnosno biće jedan od glavnih pokretača razvoja kineske privrede.

Direktne investicije u turizam prošle godine iznosile su oko 65 milijardi juana.

Usporenje nije nužno loša vest

Analitičari u Kini, međutim, ističu da usporenje rasta kineskog BDP-a nije nužno loša vest. Usporenje privrednog rasta trebalo bi, po njima, posmatrati kao početak privredne tranzicije, koja će se nastaviti narednih godina, podrazumevajući dalje jačanje kineske ekonomije i njene konkurentnosti.

To dakako ne znači da Peking odustaje od velikih infrastrukturnih projekata, koji kinesku ekonomiju snažno guraju napred. U Kini je pre nekoliko dana saopšteno da će se plan izgradnje železnice za vozove velikih brzina ispod Bohajskog zaliva verovatno naći u 13. petogodišnjem ekonomskom planu koji obuhvata period od 2016. do kraja 2020. godine. Nova pruga povezala bi gradove Daljen u provinciji Ljaoning i Penglaj, odnosno Jantaj u provinciji Šandung.

Osim toga, gradske vlasti Pekinga najavile su pre koji dan da će i zvanično zatražiti dozvolu za izgradnju ranije najavljene pruge za vozove velikih brzina koja će ovaj grad spojiti sa Moskvom.

Vrednost projekta je, kako je navedeno, 250 milijardi dolara. Vreme putovanja železnicom od Pekinga do Moskve bilo bi tako skraćeno sa šest na dva dana, a ukupna dužina pruge, koja bi trebalo da prođe kroz Kazahstan, iznosi oko sedam hiljada kilometara.

Podsetimo, ranije je najavljena i mogućnost da kineska strana učestvujeu izgradnji pruge od Moskve do Kazanja, za brzine vozova do 400 kilometara na čas, a Rusija je važan partner Kini i procesu izgradnje ekonomskog pojasa duž Puta svile.

Probleme u Pekingu ne izbegavaju

Svi ovi rezultati i ambiciozni planovi, međutim, ne znače da se kineska privreda ne suočava sa ozbiljnim izazovima. Prema najavama DŽanga DŽiveja, vodećeg kineskog ekonomiste pri "Dojče banci", Kina bi ove godine mogla da se suoči sa prvim slučajem neizvršenja finansijskih obaveza na lokalnom nivou. 

Kineska provincija Šandung donela je, naime, uredbu po kojoj neće spašavati polaganjem kaucije lokalne vlade u slučaju docnje dugova.

DŽang DŽivej je dodao da je centralna vlada poslala važan signal regulisanja finansijskih obaveza lokalnih vlasti, ali da su obavezedovele do visokih finansijskih troškova i niske efikasnosti u prikupljanju kapitala.  

„Dojče banka" predvidela je mogućnost opadanja fiskalnih prihoda u Kini ove godine za dva odsto, što bi bio prvi pad te vrste od reforme poreskog sistema 1994. godine.

Ako bi novac koristila i efikasnije ulagala privatna preduzeća, Kina bi imala više prostora za održavanje stope rasta BDP-a od 7 ili 8 odsto, a pritom bi izbegla loše dugove, naglasio je DŽang DŽivej.

Osim toga, Kineska centralna banka podržaće kreditne plasmane poslovnih banaka sa ograničenim jemstvom, sa 269,5 milijardi juana (43,99 milijardi američkih dolara), uz dodatnih 50 milijardi juana, uoči Kineske nove godine, zbog fluktuacija u oblastilikvidnostikoje se javljaju u tom periodu.

Prema saopštenju Narodne banke Kine, pomenuta sredstva biće odobrena na tri meseca, uz kamatnu stopu od 3,5 odsto.

Li Kećeng u Davosu o „novoj normali“

Kineski premijer Li Kećeng u Davosu je izjavio da njegova zemlja u ovoj godini namerava da izdrži sve silazne pritiske i ostane strateški usredsređena. Kako kineska privreda bude ulazila u „novu normalu", promene njenog tempa rasta, od brzog ka umereno brzom do brzom rastu, odražavaće dubinu njene prilagođenosti svetskoj ekonomiji i usklađenost sa zakonima ekonomije. 

Prema njegovim rečima, Kina treba valjano da koristi javni sektor i tržište, pridajući u potpunosti značaj i tradicionalnim i novim motorima svoje privrede.