"Povratak popisanih" - kakva je nova etnička struktura RS i BiH?

Bura oko objave rezultata popisa se nastavlja. Deo sprskih predstavnika bojkotovao je  danas, 15 juna, sednicu parlamenta BIH jer je odbijen njihov predlog da se održi nastavak ranije započete hitne sednice o popisu stanovništva. Oni najavljuju prisustvo na hitnoj sednici, koja bi trebalo da započne nakon što bude okončana redovna. Inače, dan pre srpski ministri u Savjetu ministara BiH tražili su od kolega i direktora Agencije za statistiku BiH (Velimir Jukić) da bude povučena odluka o jedinstvenom programu obrade podataka popisa stanovništva, ali nisu naišli na podršku. SNSD već najavljuje da će, ukoliko se ta odluka ne stavi van snage, institucije RS doneti odluke kojima će zaštititi interese srpskog naroda. I SDS je pozvao je hrvatskog člana Predsedništva BiH (Dragan Čović) da razreši situaciju tako što će povući pomneutu ‘samoinicijativnu odluku’. Predsedništvo SDS navodi da bi u protivnom moglo doći do pogoršanja političkih odnosa,  a potenciraju da greške u popisu idu i do 20%, te se takvi podaci ne mogu koristiti za izradu ekonomskih, socijalnih i drugih planova i programa (što bi trebalo da bude svrha popisa). Oglasio se i Zavod za statistiku RS-a koji je tražio da im Agencija za statistiku BiH dostavi bazu podataka popisa stanovništva, ali je taj zahtev odbijen. Iako su sve tri agencije suvlasnici podataka popisa stanovništva, zakonski nije definisan protokol davanja baze podataka pre nego što budu objavljeni zvanični rezultati. Inače, trenutno je već formirana baza podataka u koju su uneti podaci sa svih popisnica te je skoro izvesno da će prvi rezultati biti objavljeni prvog jula ove godine. Za sada (sredina juna), u posao obrade podataka uključeni su službenici državne Agencije za statistiku, kao i oba entitetska zavoda, što znači i službenici iz RS-a. 

Zašto se Srbi bune?

Istina, 1.7.2016. nećemo znati nacionalnu strukturu BIH (sugestija EU), već samo broj stanovnika po naseljima. Ali vrag je u detaljima, etnička struktura, koja će biti objavljena do kraja 2016, praktično je posledica toga ko su rezidenti, odnosno koliko ima stalno prisutnih Srba, Bošnjaka i Hrvata po naseljima. Dakle, to što neće biti objavljena struktura po narodima BIH za dvadeset dana već za oko pola godine, ne znači da ona praktično već nije određena, i to na štetu Srba.

Srpska strana’ smatra da čak 6% populacije ne treba da uđe u stalno stanovništvo (čak 196 hiljada ljudi je u pitanju). Pitanje br. 40. na popisnici testira mesto rada i školovanja koje traje duže od godinu dana izvan zemlje. Stav Zavoda iz RS je da se te popisnice isključe, jer je očigledno da tih preko 120 hiljada ljudi godinama, odnosno decenijama ne žive u BIH. Tako  čak i ti ljudi tvrde u odgovoru na pitanje br. 40, ali pošto formalno posmatrano samo prvih sedam pitanja popisnice određuje ko je rezident a ko ne, onda su ti ljudi po njima stalni stanovnici, iako je to potpuni ‘nonsens’. Isti stav statistike RS je i po drugom spornom pitanju, a reč je o preko 70 hiljada popisnica kod kojih odgovori na ključnih sedam popisnih pitanja nisu konzistentni ili ih nema. Da je stav Republičkog zavoda za statistiku RS ispravan ukazuju i rezultati zvanična post-popisne ankete po kojoj je čak 10% manje ljudi od broja popisanih (dok je npr. u Srbiji taj pokazatelj za prethodne popise bio oko 1,5%; i to uglavnom da je manje popisano od stalno prisutnih).

Ako bi se najčešća sporna tvrdnja u popisnicima, a to je da dato lice planira da od datuma popisa sledećih 12 meseci živi u BIH, pokazala kao tačna, onda bi B&H, čak i globalno posmatrano, imala rekordan povratni, imigratorni, talas. Da budemo blago ironični, nije nemoguće da bi u tom neverovatnom spletu okolnosti neki od sarajevskih filmskih delatnika snimio film: ‘Povratak popisanih’.

Istina, ni srpski predstavnici u statističkim telima B&H nisu preterano zainteresovani za tačne cifre kada je pitanju sama brojnost ukupne populacije te zemlje. Problem je drugi; među famoznih 196 hiljada lica dominantan broj, verovatno preko dve trećine, čine Bošnjaci, a i Hrvati su snažno nadproporcionalno zastupljeni. Konsekvenca je jasna: uključivanje i tih ljudi u rezidente, a već je i bez njih stalnih stanovnika za oko 200 hiljada više nego što je realno stanje na terenu, učešće Srba u ukupnoj populaciji RS i BIH znatno opada, dok Bošnjaci postaju apsolutna većina na nivou države, što je za njih važna simbolička pobeda. Čini se da su Bošnjaci uvidevši efikasnost fiktivnog prijavljivanja u Srebrenici u organizaciji koalicije Prvi mart, kada su osvojili načelničko mesto u toj opštini, krenuli istom strategijom i kada je u pitanju Popis, i to već od početka 2013, tokom ’pretpopisne kampanje’.

Sarajevske elite neretko svoj pristup pravdaju da nije pravedno da se popisimo zacementira ‘etničko čišćenje’ (inače, snažan pad broja Bošnjaka nakon 1991. U RS je uporediv sa ‘smanjivanjem’ brojnosti Srba u Hrvatskoj, što je neupitna činjenica, koja se po pravilu preskače u istupima hrvatskih i bošnjačkih intelektualnih i ostalih elita). To je politička konstatacija, koja i pored delimične etičke opravdanosti, nema utemeljenje u statističkim praksama. 

Konkretnih posledica, ne računajući jasne simboličke konsekvence o konačnom titularu BIH - apsolutno većinskoj naciji, novih rezultata popisa moglo bi biti. Po ustavima entiteta broj ministarstava koji pripada pojedinim narodima se utvrđuje po podacima poslednjeg popisa. Trenutno oba entiteta imaju 16 ministarstava: 8 iz najmogoljudnije nacije plus premijer, 5 iz druge i 3 iz treće (u RS su posle Srba najbrojniji Bošnjaci, a u FBIH, posle Bošnjaka, Hrvati). Na sličan način se određuje i deo neparitetnih kadrova u diplomatiji, vojsci i drugim institucijama na nivou centralne države.

Na kraju, možda nije lose ovući analogiju sa 1991. kada su nas zapadni zvaničnici ubeđivali da granice uostalom i nisu bitne. Oni mudriji postavljali su pitanje: pa zašto se menjaju ako nisu važne. 

(Ne)zvanične procene etničke strukture

Dobro upućeni izvori, pored ostalih i sarajevskog magazina STAV i demografa Hasana Zolića, imaju ‘nezvanične’ procene, ali čini se da su dobro obavešteni. Po ‘širokom’ konceptu stalnog stavništva vekovni san biće ostvaren jer će 50,1% populacije BIH činiti Bošnjaci. Hrvata će biti 15,4%, a Srba 30,8% (od ukupno nešto više od tri i po miliona ljudi). Tako će jedna od tri konstitutivne etničke skupine u BIH čini apsolutnu većinu, što je precedent u ovoj državi, barem tako pokazuju svi popisi, počevši od 1879.

Struktura populacije BIH po Popisima 1879. 1948, 1961, 1991, te ‘stanje na terenu’ 2013.

Verovatna struktura populacije BIH po Popisu 2013.

Stanje ‘na terenu’ ukazalo bi na značjano manji broj stanovnika i od onoga za šta se kompromisno zalaže Republički zavod za statistiku RS. Naime, na osnovu  stopa nataliteta, mortaliteta, te broja dece u školama u BIH, lako se može zaključiti da je je stalna populacija BIH između 3,1 i 3,2 miliona stanovnika (ta se konstatacija ‘omakla’ i premijeru FBIH, Fadilu Novaliću, kada je gostovao Pressingu TV N1, krajem maja 2016). Oficijelni podaci Agencije za statistiku BIH ukazuju da 2015. živorođenih bilo 28 906, a umrlih 37 070.[2] Do procene stalne populacije dosta precizno se može doći uvidom u stope nataliteta i mortaliteta. Teško je verovati da stopa nataliteta u BIH bitno odstupa od raspona 9-9,3 promila (ako je veća od toga populacija BIH je još manja), te da je mortalitet znatno veći od 12 promila, jer ako jeste stanovištvo BIH je manje i od 3,1 milion (stanje 2013, u odnosu na 2015, se naravno nije moglo bitnije promeniti). Npr. ako je stopa nataliteta 9 promila, a stopa mortaliteta 11,6 promila to znači da BIH trenutno ima 3,2 miliona ljudi. Ako je pak stopa nataliteta 9,3 promila, BIH ima 3,1 milion ljudi (uz stopu mortaliteta od 12 promila). Ovakve stope živorođenih i umrlih bile bi u skladu sa prosekom regiona i praktično cele centralne i istočne Evrope. Npr. stopa nataliteta u Srbiji poslednjih godina iznosi oko 9,3 promila, a stopa mortaliteta nešto preko 14 promila, dok je u Hrvatskoj 2015. broj živorođenih u odnosu na ukupnu populaciju iznosio 9,1 promila, a broj umrlih u odnosu na ukupno stanovništvo 12,2 promila.

Približno, ali relativno pouzdano, znamo i broj živorođenih i umrlih Bošnjaka u BIH, a to je po oko 16 hiljada u 2015. Paradoks je taj, da ako je stopa nataliteta kod Bošnjaka npr. za osminu veća od one u Srbiji ili Hrvatskoj (i iznosi oko deset i po promila), to bi ukazivalo da ih je u toj državi nešto manje i od 1,54 miliona, koliko je procena ‘stanja na terenu’ (u prvoj tabeli).

Etnička mapa BIH biće dramatično drugačija od one na poslednjem popisu (1991). Ono što je eklatantno je grupisanje tri nacije, za razliku od mapa boje ‘leopardove kože’ 1991. i ranije. Međutim, nametnuta metodologija će verovatno dodati ‘nedostajuće procente’ Bošnjacima u Brčkom, Srebrenici i Vukosavlju, što je Srbima ‘trn u oku’.

Verovatna etnička struktura BIH po opštinama, Popis 2013.

Napomene: zeleno - apsolutna većina Bošnjaci; crveno - apsolutna većina Srbi; plavo - apsolutna većina Hrvati; narandžasta - apsolutna većina Srbi (Drvar, Grahovo, B.Petrovac) ali u Federaciji BIH (u Glamoču verovatno samo relativna većina); svetlo plavo (Mostar): većina Hrvati, ali Bošnjaci čini oko dve petine populacije i većina su u tri, od šest, izbornih jedinica - sever, istok i jugoistok); crveno/ zeleno (Brčko) – po stalnom stanovništvu blaga relativna većina Srbi, ali sa (‘proširenim’) konceptom Agencije za statistiku BIH Bošnjaci mogu postati relativna većina; svetlo zeleno (Srebrenica i Vukosavlje): po stalnom stanovništvu blaga većina verovatno Srbi, ali (‘prošireni’) koncept Agencije za statistiku BIH učiniće Bošnjake većinom.

Etnička struktura BIH po opštinama, Popis 1991.

Izvor: http://bih-x.info/wp-content/uploads/2010/03/etnicka-populacija-bosne-i-hercegovine.gif

Napomene: tamno zeleno – dvo-trećinska većina Bošnjaci; tamno crveno – dvo-trećinska većina Srbi; tamno plavo - dvo-trećinska većina Hrvati; zeleno – apsolutna većina Bošnjaci; crveno - apsolutna većina Srbi; plavo - apsolutna većina Hrvati; svetlo zeleno – relativna većina Bošnjaci; svetlo crveno – relativna većina Srbi; svetlo plavo – relativna većina Hrvati.

Etnička struktura BIH po opštinama, Popis 1971.

Napomene: zeleno – apsolutna  većina Bošnjaci; crveno – apsolutna većina Srbi; tamno plavo – apsolutna  većina Hrvati; zeleno –  relativna većina Bošnjaci; svetlo crveno – relativna većina Srbi; svetlo plavo – relativna većina Hrvati.

Etnička struktura RS

Prema nametnutoj metodologiji, RS bi imala 1235 hiljada stanovnika. U Republici Srpskoj bi bilo nešto preko 81% (ili jedan million) Srba, 14,3% ili oko 177 hiljada Bošnjaka, 2,2% Hrvata (te oko 2% ‘ostalih’).  Po metodoligiji oficijelne statistike RS može se grubo proceniti da bi RS imala 1170 hiljada, dok bi Srbi činili oko 83% populacije RS (Bošnjaci 12,7%, Hrvati 2%). Po realnom stanju na terenu može se pretpostaviti da je RS 2013. imala oko 1,050 miliona ljudi (Distrikt Brčko oko 70, a Federacija BIH 2030 hiljada stanovnika).

Verovatna etnička struktura opština u RS, uključujući kondominijum Brčko, Popis 2013.

Napomene: crveno - većina Srba od preko 90%; narandžasto - većina Srba od 75% do 90%; žuto - nejasna većina; po stalnom stanovništvu blaga relativna većina Srbi, ali (‘prošireni’) koncept Agencije za statistiku BIH verovatno dovodi do toga da Bošnjaci postaju većina (Vukosavlje i Srebrenica); svetlo braon (Distrikt Brčko): po stalnom stanovništvu blaga relativna većina Srbi sa nešto preko dve petine populacije, ali (‘prošireni’) koncept Agencije za statistiku BIH verovatno će učiniti Bošnjake relativno većinom.

Etnička struktura RS (‘na terenu’) izvedena na osnovu nataliteta i mortaliteta po nacijama (te i školaraca po maternjem jeziku) ukazuje da većinski narod čini ne manje od 90% populacije RS, dok je Bošnjaka oko 7%.Posmatrano po opštinama RS, od njih 64 Srbi bi prelazili 90% u pedeset jednoj, u 11 opština bi njihov udeo činio između 75% i 90% (to su opštine Prijedor, Novigrad, Kotor Varoš, Teslić, Doboj, Jezero, Bratunac, Zvornik, Vlasenica, Osmaci i Novo Goražde), dok je u Vukosavlju i Srebrenici većina tesna i nejasna. 

Kod Distrikta Brčko, koji je kondominijum (zajednička teritorija oba entiteta), može se pretpostaviti da stanje na terenu daje blagu brojčanu prednost Srbima nad Bošnjacima. Na to ukazuje i podatak da su na skoro svim lokalnim i opštim izborima od 1996. do 2014. srpske stranke kumulativno posmatrano dobijale relativno najviše glasova. Hrvati čine oko osmine populacije Distrikta Brčko, dok su u samom gradu Srbi izvesno jasna apsolutna većina.

Imajući u vidu da će usvojena metodologija uvrstiti znatan broj Bošnjaka i Hrvata u rezidentne stanovnike Distrikta jasno je da će udeo Srba biti manji od onoga na terenu. Dakle, uračunavanje onih koji žive na ‘Zapadu’ u stalnu populaciju Distrikta Brčko verovatno će dovesti do toga da Bošnjaci postanu blaga relativna većina ove teritorije koja spaja ili odvaja dva dela Republike Srpske. Poznavajući statut Distrikta to neće imati nikakve direktne posledice, ali će simbolička pobeda Bošnjaka biti od značaja u stalnom nadmetanju Srba i Bošnjaka, počevši od dejtonske odluke o arbitraži, za jedinu zajedničku teritoriju oba entiteta.

Verovatna etnička struktura naselja Distriktu Brčko, Popis 2013.

Napomene: zeleno - apsolutna većina Bošnjaci; crveno - apsolutna većina Srbi; plavo - apsolutna većina Hrvati.