Može li ovakva BiH opstati

Pri kraju je već peti mesec kako su u Bosni i Hercegovini sprovedeni izbori za nove organe vlasti, a na političkoj sceni ove zemlje i dalje je sve maglovito,nedorečeno, neizvesno i u provizoriju. Većina skupština i njihovih izvršnih organa u opštinama, kantonima, entitetima, pa i najvišoj državnoj strukturi – Parlamentarna skupština BiH, Ministarsko veće BiH, brojna tela i institucije koje oni formiraju i imenuju – rade u tehničkim mandatima. To je razlog da se u novu kalendarsku godinu ušlo bez usvojenog budžeta, bez planova i programa i bez mogućnosti da se donose zakonski i drugi akti.    

Za razliku od bošnjačko-hrvatskog entiteta i BiH kao državne zajednice tri konstitutivna naroda, koji formiraju zajedničke zakonodavne i izvršne organe, a do sad nisu uspeli da uspostave novu vlast, Republika Srpska je u predviđenom roku formirala sva ustavom predviđena izborna tela. Mora se, međutim, reći da je i u srpskom entitetu izvršna vlast počela da funkcioniše sa mesec dana zakašnjenja, ali je to bio rezultat veštački stvorene blokade, jer se Klub Bošnjaka u Veću naroda Narodne skupštine RS pozvao na institut zaštite vitalnog nacionalnog interesa, osporivši validnost izbora novoimenovanog predsednika Vlade RS Aleksandra DŽombića i njegovog kabineta. Navodno, Bošnjacima je time uskraćena mogućnost da računaju na jednu od šest ključnih funkcija koje im po važećim propisima pripadaju. Ustavni sud RS je to odbacio kao neumesno, ali su jednomesečnom blokadom Vlade RS Bošnjaci ipak postigli ono što su želeli.

Istrajavanje na „građanskoj“ BiH

Ovako dugotrajni zastoj u formiranju vlasti u bošnjačko-hrvatskom entitetu i državnoj zajednici Bosne i Hercegovine posledica je dubokih političkih podela među strankama i njihovim liderima, međusobne neusaglašenosti oko glavnih pitanja budućeg organizovanja, usmeravanja i razvoja zemlje, neadekvatne zastupljenosti i neravnopravnog položaja manjinskih naroda u strukturi vlasti, zapošljavanju, obrazovanju i slično. Teškoće u približavanju stavova i nalaženju zajedničkih rešenja uslovljene su i činjenicom da političari iz Sarajeva i bošnjačke organizacije već godinama uporno istrajavaju na nekakvoj „građanskoj“ , „multietničkoj“, a u osnovi centralizovanoj Bosni i Hercegovini. Drugim rečima, oni su za ustavno preuređenje zemlje. Smatraju da je Dejton prevaziđen, da su teritorijalne podele po nacionalnoj osnovi neodržive, da Republiku Srpsku treba transformisati itd.

Glavna blokada izboru novih vlasti u FBiH i Bosni i Hercegovini dolazi od bošnjačke SDP BiH Zlatka Lagumdžije, stranke koja se predstavlja kao multietnička ,iako to faktički nije. Ona je u proteklim izborima dobila najviše glasova u Federaciji BiH, što njen lider koristi da zauzme glavne pozicije vlasti ne samo u Federaciji BiH nego i u zajedničkim državnim organima BiH. Uspostavljajući koaliciju sa bošnjačkom SDA i dve marginalne hrvatske stranke (HSP i NS „Radom za boljitak“) on negira pravo vodećim hrvatskim strankama sa najvećim brojem osvojenih glasova (to su HDZ BiH i HDZ 1990) da u organe nove vlasti imenuju legitimne predstavnike hrvatskog naroda, a ne one koji će biti tumači i zastupnici politike SDP BiH.

Prekrajanje Dejtona

Već letimičan pogled na platformu za formiranje nove vlasti, koju su potpisali lideri ovih stranaka, jasno pokazuje nameru SDP i njegovih kompanjona da, ukoliko bi uspeli da formiraju većinu u Parlamentarnoj skupštini, otvore proces „generalnog preustroja“ ustavno-pravnog i administrativno – upravnog uređenja zemlje. Taj proces, kako je predviđeno, odvijao bi se postupno, u tri faze. Već na startu oni predviđaju redefiniciju i prekrajanje postojećeg Ustava BiH. Time bi Dejtonski ustav BiH – Aneks IV mirovnog sporazuma u Dejtonu – bio marginalizovan, jer se ponuđenim rešenjima teži daljem slabljenju i razvlašćivanju entiteta. „ Ustavne promene – kaže se u platformi četiri pomenute stranke – trebalo bi provesti u tri faze. Već na startu, u prvoj fazi, u Ustav BiH trebalo bi ugraditi evropsku klauzulu i uspostaviti vrhovni sud. To bi podrazumevalo usklađivanje Ustava sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama radi izjednačavanja prava svih građana na teritoriji BiH, definisanje izvornih i podeljenih nadležnosti, kao i prenos ovlaštenja sa OHR-a na institucije BiH. U ovoj fazi trebalo bi obezbediti ugrađivanje i primenu instrumenta deblokade u sistemu odlučivanja (odnosno, kako to centralisti najradije kažu, „ sprečavanja zloupotrebe entitetskog glasanja“ (!).

Zagovornici ove teze ne kažu ono najbitnije – da bi time bio otvoren put legalizaciji preglasavanja i majorizaciji naroda u institucijama države, što je već sada izvor stalnih nesuglasica i napetosti u bošnjačko-hrvatskom entitetu.

Čemu smeraju Bošnjaci iz SDA i SDP najbolje se vidi iz dela zajedničke platforme u kome se definiše dalji tok ustavnih promena. U drugoj fazi provodile bi se, kažu, ustavne reforme koje proizilaze iz obaveza u procesu pristupanja BiH Evropskoj uniji, dok bi se u trećoj provela teritorijalna reorganizacija „u mjeri u kojoj se ukaže potreba kroz prethodne faze ,ili po ostvarivanju potrebnih političkih uslova.“ !!!

Očigledno je da su koalicioni partneri iz Federacije BiH, težeći unitarnoj Bosni i Hercegovini, naumili da obesnaže Dejtonski ustav BiH i postojeću državno-pravnu organizaciju zemlje. Pa iako u tome imaju blagonaklon stav i neformalnu podršku pojedinih moćnih zemalja na Zapadu, u tome neće uspeti jer je u Republici Srpskoj i među većinskim hrvatskim narodom u zapadnoj Hercegovini to davno pročitana priča. I baš zbog ovako suprotstavljenih strategija i ciljeva koji se žele postići, kao i nemogućnosti da se postigne bilo kakav konstruktivan stav u pogledu zajedničke budućnosti, postavlja se pitannje može li ovakva Bosna i Hercegovina opstati. Teško da može, jer nema nagovešataja da se tome iskreno teži.