Погрешни савети и лоши саветници гурају Додика и РС у националну и државну провалију

Бијаше 26. јун прошле 2023. године, у то вријеме сам био правни савјетник српског члана Предсједништва БиХ. Из тих разлога био сам пријеподне тог дана позван на састанак у 13 сати у Влади Републике Српске, који је водио Милорад Додик, а били су присутни и Жељка Цвијановић, Радован Вишковић, Ненад Стевандић и Милош Букејловић.

Састанак је сазвао Милорад Додик због Приједлога закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, за који је у том тренутку планирано да буде усвојен наредног дана, 27.6. 2023. године, на сједници Народне скупштине Републике Српске.

Наиме, из наслова закона и његових одредаба произлазило је да се у Републици Српској неће примјењивати, тачније речено забрањује се примјена свих одлука Уставног суда БиХ, што је супротно Уставу БиХ, из чијих одредаба је јасно да Устав БиХ не дозвољава доношење таквог закона

Састанак је почео уводним Додиковим обраћањем на ову тему, за које вријеме сам читао текст приједлога наведеног закона, јер сам тек тада добио његов текст. Прочитавши га брзо, јер је имао свега пет чланова, одмах ми је било јасно да се ради о закону који ће, ако буде усвојен, бити супротан Уставу БиХ.

Наиме, из наслова закона и његових одредаба произлазило је да се у Републици Српској неће примјењивати, тачније речено забрањује се примјена свих одлука Уставног суда БиХ, што је супротно Уставу БиХ, из чијих одредаба је јасно да Устав БиХ не дозвољава доношење таквог закона.

Стога сам се, пошто су сви остали присутни само ћутали, јавио за ријеч и рекао да није политички цјелисходно доносити овакав закон који се не може примијенити у пракси, а осим тога он је, рекох, супротан Уставу БиХ и неће издржати уставносудску контролу. Стога такав закон може само бити на штету Републике Српске.

У том тренутку моје казивање је прекинуо Ненад Стевандић, ријечима: "Не, не може то, ми смо овим досад прешли Рубикон и нема повратка".

Иако сам био прекинут на овај начин ја сам, на срећу, већ и оним што сам до тада рекао успио да укажем на штетност доношења оваквог закона.

Нажалост, ти моји разлози нису уважени па је Народна скупштина наредног дана усвојила Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ. Све друго је историја, рекли би неки, јер је послије тога и због тога Кристијан Шмит наметнуо најприје кривично дјело неизвршења одлука високог представника, а затим је наметнуо и своју одлуку о поништењу наведеног закона. И онда је услиједио кривични прогон Милорада Додика због Шмитовог кривичног дјела, којем сада свједочимо.

Очигледна је чињеница да су не само Додик него и Република Српска сада у незавидној ситуацији прије свега због потпуно погрешних савјета, нарочито оних правних, о томе шта у политичком и правном погледу треба да предузима Република Српска у одбрани своје имовине

Зашто сам подсјетио на ове догађаје?

Разлог је прост и лежи у очигледној чињеници да су не само Додик него и Република Српска сада у незавидној ситуацији прије свега због потпуно погрешних савјета, нарочито оних правних, о томе шта у политичком и правном погледу треба да предузима Република Српска у одбрани своје имовине и уставног положаја у цјелини.

Посљедице тих погрешних савјета појединаца сада сви осјећамо, а једино што је трагичније од тога је да ти појединци, без икаквих посљедица за своје погрешне савјете, и даље заузимају исте функције, настављајући и даље са својим бесмисленим и опасним 'савјетима'.

Један у низу таквих 'савјета' је упорно и бесмислено инсистирање да се Република Српска повуче из Уставног суда БиХ, погрешно сматрајући и савјетујући Милорада Додика да ће тиме наводно бити блокиран рад Уставног суда БиХ.

Нажалост, таквим 'савјетима' није постигнуто нити ће бити постигнуто ишта добро за Републику Српску, јер је Уставом БиХ прописано (члан 6. Устава) да кворум чини већина судија тог суда. То је уставна норма на коју је пристала и потписала је делегација Републике Српске у Дејтону, а након тога и у Паризу. Таквом нормом нигдје није речено да Уставни суд БиХ не може радити ако нису изабране све његове судије.

И зато сада имамо такву одредбу Устава БиХ, која се може промијенити само измјеном Устава, а не законом како Додика погрешно савјетују они којима је окружен, баш као што су га погрешно савјетовали и прошле године да Народна скупштина Републике Српске донесе Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, доводећи га тим својим незнањем и глупостима на оптуженичку клупу

Да је делегација Републике Српске у Дејтону инсистирала на томе, а могла је само да је хтјела, онда би у Уставу БиХ било написано да Уставни суд БиХ мора имати све судије да би могао радити, или да кворум чине све судије тог суда.

Нажалост, српска страна у Дејтону није то тражила већ је пристала и потписала сасвим супротно од тога, да кворум чини већина судија Уставног суда БиХ. И зато сада имамо такву одредбу Устава БиХ, која се може промијенити само измјеном Устава, а не законом како Додика погрешно савјетују они којима је окружен, баш као што су га погрешно савјетовали и прошле године да Народна скупштина Републике Српске донесе Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, доводећи га тим својим незнањем и глупостима на оптуженичку клупу.

Све је ово тако очигледно и јасно свима, само не онима који зарад својих личних интереса 'савјетују' и потпуно ишчашено упорно убјеђују у супротно не само Додика него и народ, гурајући нас тако у националну и државну провалију и пропаст.

(infomediabalkan.com)