Predsednik u „indeksu”

Na svečanost povodom početka nove školske godine (1. oktobra 2009) nisu došli glavni počasni gosti: rektor, gradonačelnik (ili zamenik) i dekani drugih fakulteta. Od starih počasnih gostiju bila su samo dvojica: episkop šumadijski i predsednik Okružnog suda. (Prisustvo samo ova dva gosta dalo je plodno tlo za vrlo maštovite komentare).

Međutim, nepovoljno stanje stvari optuženičke uprave na spoljnom planu, ubrzo je počelo radikalno da se menja. Prva krupna spoljna podrška došla je sa posetom Svetozara Čiplića, ministra za ljudska i manjinska prava. Čiplić je inače prijatelj doc. Srđana Đorđevića, iz vremena dok su bili sudije Ustavnog suda. Zatim su usledile i posete Bruna Vekarića i ombudsmana Jankovića. Najveći rejting, po posetama visoko rangiranih državnih funkcionera, optuženička uprava Pravnog fakulteta dostigla je 14. maja, sa posetom predsednika Republike Srpske.

Slušamo i sećamo se

Prema izveštaju gradske televizije, Predsednik Republike Srpske, prof. dr Rajko Kuzmanović, posetio je Kragujevac „gde je razgovarao sa predstavnicima lokalne uprave, obrazovnih i verskih institucija, a posetio je i fabriku automobila”. Gradonačelnik je, između ostalog napomenuo i da su univerziteti u Kragujevcu i Banja Luci „blisko povezani u okviru naučno-nastavne saradnje”. Povodom ove napomene, oni sa boljim pamćenjem, nisu mogli a da se ne sete vesti, od „crnog utorka” februara 2007, koja je glasila: „Policija Srbije pronašla je 100 prijava sa Univerziteta u Banja Luci prilikom pretresa stanova čelnika i profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, uhapšenih u utorak zbog sumnje da su prodavali ispite i diplome”.

Prethodno, predsednik RS „posetio je rektorat Univerziteta u Kragujevcu i iza zatvorenih vrata razgovarao sa Rektorom i rukovodstvom ove institucije”. (Slika gradske televizije kazuje da su uz rektora S. Arsenijevića sedeli dekan Pravnog fakulteta P. Stojanović i šef Katedre za Javno pravo N. Bačanin, oboje optuženi u aferi „Indeks”.) Vrata rektorata nisu bila zatvorena za fotoreportera RT Republike Srpske, pa je ova slikom i rečju (u 16. minutu dnevnika od 15. maja, u trajanju od 18 sekundi) izvestila da se Rajko Kuzmanović u prisustvu rektora Arsenijevića sastao sa predsednicom Skupštine Srbije, Slavicom Đukić-Dejanović. Dakle, dva bliska rođaka, na visokim državnim fukncijama (S. Đukić-Dejanović i S. Arsenijević), srela su se u svome zavičaju, gotovo tajno sa predsednikom jedne države (uz apsolutno isključenje funkcionera istog ranga, tj. predsednika države koja se posećuje). Može biti da zbog toga nijedan medij u Srbiji nije zabeležio njihov susret.

Centralni deo posete Rajka Kuzmanovića Kragujevcu, u svojstvu predsednika RS, odigrao se na Pravnom fakultetu, gde je on održao predavanje pod nazivom „Ustavno-pravni položaj Republike Srpske i BiH” u dobro popunjenom amfiteatru. Tu je, posle predavanja, visokom gostu, Episkop šumadijski uručio Orden svetog Simeona Mirotočivog, za „doprinos očuvanju kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda”. Napomenuto je da se orden dodeljuje „na predlog Pravnog fakulteta”.

10 poena

Poseta predsednika RS višedimenzionalna je, i može se analizirati sa „bolonjskog”, crkvenog, nacionalnog i krivično procesnog aspekta. Što se „bolonjskog” aspekta tiče, on je značajan zbog toga što se samo njime (odnosno njegovom zloupotrebom) može objasniti znatna popunjenost amfiteatra studentskom publikom. Naime, studenti, nažalost, nisu bili baš prijemčivi za predavanje predsednika najmlađe srpske države, akademika i profesora Ustavnog prava (banjalučkog Univerziteta) u penziji, nego su bili prijemčivi za 10 poena koja im je organizator obećao po tzv. bolonjskom procesu. (Inače, po „bolonjskim” merilima, 10 poena se daje za izradu i obradu seminarskog rada.) Taj broj bodova, nekoliko meseci ranije studenti su dobili za slušanje predavanja ministra Čiplića. Ovde valja primetiti da isti broj bodova za predsednika države i ministra, barem sa pravno-teorijskog stanovišta, nije baš neko umesno rešenje...

Crkveni orden u amfiteatru

Dodela ordena, na predlog Pravnog fakulteta, uz uručenje u amfiteatru od strane jednog episkopa, sama po sebi je višestruko simptomatična. U najmanju ruku, postavlja se pitanje kako je to Pravni fakultet iz Kragujevca pratio rad prof. Kuzmanovića u Banja Luci, i izmerio njegov doprinos, ne pravnoj struci, nego očuvanju srpskog identiteta. Veoma je čudno da je jedan episkop uzeo Pravni fakultet (sa optuženičkom većinom iz afere „Indeks”) kao pouzdan merni instrument za dodeljivanje crkvenog odlikovanja. Takva sraslost jednog episkopa i jedne fakultetske uprave možda daje model budućeg laičko-crkvenog života u šumadijskom regionu. Ipak, bez obzira na to da li je u pitanju budući model ili izolovan slučaj, trebalo bi odmah i mnogo da se zabrinemo. Naša briga treba da je još i veća zbog toga što se radi o episkopu koji nastupa sa uverenjem „Crkva, to sam ja”, i koji se „proslavio” sledećim obraćanjem vernicima: „Šta to govorite? Napolje, marš napolje! Ne budete li se pokoravali Crkvi, u njoj nemate šta da tražite ... Crkva i spasenje su onde gde je episkop”. Sve u svemu, jedan totalitarni episkop, koji ima izuzetnu saradnju sa optuženima pre okončanja krivičnog postupka, vrlo je zabrinjavajuća pojava. „Plači, plači Sveti Savo nad nesrećnim Srbima” - zavapio bi Ava Justin.

Pre 17 godina

Poseta predsednika RS Pravnom fakultetu u Kragujevcu povlači za sobom jednostavno pitanje zašto je ovoj (aferom „Indeks” opterećenoj) visokoškolskoj ustanovi učinjena velika čast. Oni sa boljim sećanjem, lako mogu naći odgovor u 1993. godini. Naime, u vreme velikog političkog kolebanja oko Vens-Ovenovog plana, 11 nastavnika Pravnog fakulteta u Kragujevcu (što će reći - manjina, ali u svojstvu „nastavnika Pravnog fakulteta”) poslala je, 28. aprila 1993, otvoreno pismo podrške „vlasti i narodu Republike Srpske”. Ovim pismom izražena je podrška „odbijanju jednog belosvetskog plana, jedne neumesne antisrpske tvorevine”. U pismu je navedeno „da je sudbina svake srpske zemlje da sama sebe oslobađa. Druge srpske zemlje su moralno obavezne da joj u tome pomažu. Kao što su Srbi u Beogradskom pašaluku od 1804. počeli da prave državu, vi danas to činite u Bosanskom pašaluku. Vaše odbijanje plana, koji je sačinio propali engleski političar, nama je logično i opravdano bar kao i Karađorđevo odbijanje Bukureškog ugovora 1812. Tim ugovorom ustanicima je obećano mnogo više od onoga što je vama nuđeno noću 25/26. aprila. Karađorđevi Srbi su na svojoj skupštini odbili ugovor i gotovo godinu i po se održali sami protiv silne turske sile. Vi ste na Karađorđevom putu; još vam nije ponuđen izlaz na Milošev put. Na nama „Srbijancima“ je da se prema vama odnosimo sa svešću i savešću Dositeja Obradovića - jednog od onih Srba preko Save i Dunava koji su odvajali od svoje sirotinje za oslobodilačku borbu svoga naroda. Nalazimo da je na nama „Srbijancima“ da vas obaveštavamo o tanjenju snaga naše podrške, a ne da vam mi dokrajamo kapu tuđim makazama.”

Pošto je objavljeno kao druga vest dnevnika TV Republike Srpske, ovo pismo bilo je jedna od „ideja - sila” na sudbonosnoj Skupštini od 5. maja 1993. Sve u svemu, pismo podrške nastavničke manjine Srbima s druge strane Drine - „plemenite međe”, bilo je jedan jedinstven kamenčić u mozaiku stvaranja Republike Srpske. Da su prevagnuli drugi „kamenčići”, i da je prihvaćen Vens-Ovenov plan, ne bi bilo Srpske, pa samim tim ni predsednika koji bi mogli da posete Kragujevac.

„Indeksovcima” u pohode

Dakle, između nastavničke manjine Pravnog fakulteta u Kragujevcu i većine Republike Srpske postoji najdublja nacionalno-sudbinska veza. Ta veza je takva da je jedan Predsednik RS, pogotovu ako je reč o profesoru Ustavnog prava, mogao mirne duše da uruči neko odlikovanje Pravnom fakultetu, i da održi barem kratko slovo o dragocenosti manjinskog mišljenja. Međutim, prilikom posete Rajka Kuzmanovića (14. maja 2010), u svojstvu predsednika RS, ništa od toga nije bilo. Pisac i prvi potpisnik pisma podrške narodu RS (i pisac ovih redova), kao i još nekoliko potpisnika, nisu bili u „odboru za doček” visokog gosta iz Republike Srpske. Pisac i nekoliko potpisnika pisma od 28. aprila 1993, danas su manjina kao što su to bili i pre 17 godina. Međutim, za razliku od pre 17 godina, danas su oni uglavnom terorisana manjina i to od optuženičke većine.

Rajko Kuzmanović nije posetio Pravni fakultet u Kragujevcu zbog suštinske veze te ustanove i entiteta kome je na čelu, nego je došao u goste optuženičkoj većini iz afere „Indeks”. To se može videti na sajtu Fakulteta, gde je poseta Predsednika RS zabeležena u 53 slike. Na tim slikama se vidi da je R. Kuzmanovića dočekao ovdašnji docent Srđan Đorđević, Kuzmanovićev doktorant, bivši sudija (po pokrajinskom ključu) Ustavnog suda Srbije, i jedan od hapšenih i optuženih u aferi „Indeks”. Rečju, mentor, u svojstvu predsednika jedne države, svratio je do Kragujevca da poseti svog bivšeg doktoranta.

Indirektni „sakletvenici”

U modernoj državi, poseta jednog „državnog organa” licima pod optužnicama znači svojevrsno mešanje u krivični sudski postupak. Predsednik ili ministar ili drugi „državni organ”, koji obavlja posete ovog tipa, u stvari, omalovažava policiju i istražne organe koji su prikupljali dokaze, i tužilaštvo koje (uverivši se o postojanju osnovane sumnje) zastupa optužnicu na sudu. Visoko rangirani funkcioneri, svojim „državničkim” posetama optuženicima, naširoko šalju poruku da nikakav problem ne postoji, da je sve završeno s pritvorom i podizanjem optužnice, i da toga više niko ne treba ni da se seća. To znači da visoki državni funkcioneri izokreću pretpostavu nevinosti u svoj stav da se radi o nevino optuženim ljudima. U srednjem veku, takvi državni funkcioneri imali bi status sakletvenika, učesnika u sudskom postupku koji svojim izjavama (zakletvama) ne potkrepljuju činjenice, nego svoje ubeđenje da je optuženi nevin. U modernoj državi, funkcionerske zvanične posete optuženima predstavljaju kršenje načela podele vlasti, odnosno načela sudske nezavisnosti. Najzad, što se Rajka Kuzamnovića tiče, koji je posećujući Pravni fakultet u Kragujevcu u svojstvu predsednika RS, ustvari posetio optuženike iz afere „Indeks”, njemu, kao pisac otvorenog pisma od pre 17 godina, danas otvoreno mogu da poručim: kolega Kuzmanoviću, ja sam vašu Republiku Srpsku stvarao, a vi moju Srbiju razarate. Jer, pravda drži zemlju i gradove.