Šta sve čeka novu vladu Republike Srpske

(Nezavisne novine)

Mnogo, ali baš mnogo posla čeka novu vladu Republike Srpske. Ekonomska kriza svakim danom uzima svoj danak. Živi se sve teže. Mandatarka Željka Cvijanović kaže da je plan napravljen. Potrebna je hrabrost, inventivnost, kreativnost i refleks.

"Potrebno je preduzimati mjere koje imaju ciljani i mjerljiv efekat, bilo da je riječ o davanjima, podsticajima, reformi poslovnog ambijenta i rasterećenu privrede, kreiranju programa za zapošljavanje ili borbi protiv korupcije", kaže Cvijanovićeva.

I potpuno je u pravu. Sve što je navedeno prosto vapi za novim zakonskim rješenjima, novim idejama i reformama. Od zdravstvenog sistema, koji je pred kolapsom, pa do privrede koja je u još težoj situaciji nego zdravstvo.

Upravo ovih dana obaveza preduzeća je bila da predaju završne finansijske izvještaje APIF-u za prošlu godinu. Prosto je nevjerovatno šta je sve država natovarila na leđa preduzećima da plaćaju uz završne račune. Osim poreza, tu su davanja za šume, vodu po radniku, željeznice, protivpožarne i ostale raznorazne takse. Svašta se tu može naći, puno nelogičnosti koje dodatno iritiraju ili opterećuju ukupan privredni ambijent.

Krenimo redom. Na primjer, zašto je uopšte potrebno bilo kakvo izdavanje za šume? To je nekada možda i imalo smisla kada su postojala uglavnom državna ili društvena preduzeća pa se presipalo iz jednog u drugo, a u suštini se knjižilo u zajedničku državnu kasu. Taj naslijeđeni princip se i danas uzima zdravo za gotovo.

Ako već imamo nekakvo javno preduzeće koje gazduje šumama Republike Srpske onda bi ono valjda trebalo po prirodi stvari i da se brine o tom našem nacionalnom resursu. A što šume to sigurno i jesu.

Danas imamo potpuno nenormalnu situaciju da je to javno preduzeće, koje bi po svim ekonomskim pravilima moralo da posluje pozitivno, jer prodaje gotov prirodni resurs i da donosi zaradu čitavom društvu, državi i narodu, u situaciji da zbog nemara, nerada i lopovluka dijela ljudi koji rade u njemu, godinama gubi milione maraka. Tačnije desetine miliona. A da niko ili veoma mali broj za to i odgovara.

Da bi prikrila taj lopovluk država je našla najgore moguće rješenje - svi koji misle da se bave biznisom i registruju preduzeće u RS ima da plate porez za šume. Bez obzira šta će o ovome da misle ekonomski eksperti ili bilo ko, porezom na šume država manifestuje svoj bezobrazluk prema poštenom dijelu privrede.

Nova vlada, ako stvarno misli ozbiljno da se pozabavi stanjem u "Šumama", moraće zakonskim rješenjima prvo da lopove smjesti u zatvor, a drugo da se po hitnom postupku zahvali neradnicima koji se godinama vrte u i oko predzeća, primaju platu i "bistre politiku". I, naravno, prvo ukine takse za šume. Nije tu potrebna nikakva posebna strategija, nisu tu potrebne stručne komisije, rasprave i studije. Dovoljna je samo politička volja da se već jednom podvuče crta.

Ukoliko država nije u stanju da uvede red u to javno preduzeće uvijek postoji, mada zasad potpuno utopistička ideja, da taj resurs bude dat pod koncesiju. Privatni investitori bi brzo našli računicu da dovoljno zarade za sebe i koncesionu naknadu koju bi bili dužni plaćati.

Ali nisu ni "Šume" jedine. Tu su "Željeznice", koje su gotovo uvijek u krizi. Godinama se vrte u krug. Samo radnika imaju viška, a sve ostalo im fali. Od posla, putnika, novih vagona i, naravno, novca. Ovih dana Uprava "Željeznica" napravila je nekakav plan u kojem su utvrdili da imaju 850 radnika viška. Veliki dio njih je, bar po priči radnika, zaposlio jedan od bivših direktora kako bi sebi osigurao dovoljno glasova za poslanika u parlamentu RS.

Neshvatljiva je praksa koja se godinama sprovodi u "Željeznicama" da one ne sklapaju direktne ugovore, na primjer, za prevoz robe. Uvijek to rade nekakve posredničke firme koje se dobro uvežu sa Upravom preduzeća, tačnije ljudima koji odlučuju. Prevoz putnika na tim lokalnim relacijama je potpuno neisplativ. Niko da postavi pitanje njegovog gašenja. To bi već ličilo na nekakvu reformu da se "Željeznice" svedu samo na profitabilni dio, transport robe.

I opet utopistički stav, ako država ne zna ili ne može da zavede red preko svojih stranačkih direktora, neka to uz dobru naknadu prepusti nekom ko može napraviti pozitivnu finansijsku računicu u "Željeznicama". Tako bi država novac mogla uzeti, a ovako ga samo mora davati, davati, a opet nikad dosta.

Tu je i nezaobilazni zdravstveni sistem. Opšta ocjena stručne javnosti, a građani to osjećaju svakodnevno, je da je zdravstvo dovedeno u gotovo bezizlaznu situaciju. Dugovanja su milionska, kao i potrebe za normalno funkcionisanje, dok su prihodi sve manji. U bolnicama i domovima zdravlja nedostaje gotovo svega, od lijekova do zavoja. Plata zasad imaju...

Prije nekoliko dana direktor najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj Brano Topić izjavio je da Klinički centar Banjaluka duguje samo dobavljačima više od 40 miliona maraka. Prosto nevjerovatno o kojim se tu iznosima radi.

Topić je rekao da je s finansijskom situacijom upoznao resorno ministarstvo i Vladu te da je potrebno što hitnije riješiti postojeće stanje, kako se ne bi došlo u situaciju da se zbog nedostatka potrebnog materijala i lijekova moraju raditi samo hitni slučajevi.

Koliko se moglo shvatiti, direktor Topić izlaz vidi u tome da Kliničkom centru bude poveća tranša iz Fonda zdravstva kako bi bila sanirana milionska rupa na računu. Ubrzo je stigao i odgovor iz Fonda da nije do njih, već do Kliničkog centra, koji je samo za plate novih radnika povećao potrebe za oko pola miliona maraka. U domovima zdravlja situacija je, kažu, još gora. I tako se sve vrti u krug, a rješenja se ne naziru.

Mnogo, baš mnogo posla čeka novu vladu Republike Srpske. Za početak biće sasvim dovoljno da stane ukraj bezobrazluku, neradu i lopovluku, koji se svakodnevno demonstrira iz većine javnih preduzeća.