Шта све чека нову владу Републике Српске

(Независне новине)

Много, али баш много посла чека нову владу Републике Српске. Економска криза сваким даном узима свој данак. Живи се све теже. Мандатарка Жељка Цвијановић каже да је план направљен. Потребна је храброст, инвентивност, креативност и рефлекс.

"Потребно је предузимати мјере које имају циљани и мјерљив ефекат, било да је ријеч о давањима, подстицајима, реформи пословног амбијента и растерећену привреде, креирању програма за запошљавање или борби против корупције", каже Цвијановићева.

И потпуно је у праву. Све што је наведено просто вапи за новим законским рјешењима, новим идејама и реформама. Од здравственог система, који је пред колапсом, па до привреде која је у још тежој ситуацији него здравство.

Управо ових дана обавеза предузећа је била да предају завршне финансијске извјештаје АПИФ-у за прошлу годину. Просто је невјероватно шта је све држава натоварила на леђа предузећима да плаћају уз завршне рачуне. Осим пореза, ту су давања за шуме, воду по раднику, жељезнице, противпожарне и остале разноразне таксе. Свашта се ту може наћи, пуно нелогичности које додатно иритирају или оптерећују укупан привредни амбијент.

Кренимо редом. На примјер, зашто је уопште потребно било какво издавање за шуме? То је некада можда и имало смисла када су постојала углавном државна или друштвена предузећа па се пресипало из једног у друго, а у суштини се књижило у заједничку државну касу. Тај наслијеђени принцип се и данас узима здраво за готово.

Ако већ имамо некакво јавно предузеће које газдује шумама Републике Српске онда би оно ваљда требало по природи ствари и да се брине о том нашем националном ресурсу. А што шуме то сигурно и јесу.

Данас имамо потпуно ненормалну ситуацију да је то јавно предузеће, које би по свим економским правилима морало да послује позитивно, јер продаје готов природни ресурс и да доноси зараду читавом друштву, држави и народу, у ситуацији да због немара, нерада и лоповлука дијела људи који раде у њему, годинама губи милионе марака. Тачније десетине милиона. А да нико или веома мали број за то и одговара.

Да би прикрила тај лоповлук држава је нашла најгоре могуће рјешење - сви који мисле да се баве бизнисом и региструју предузеће у РС има да плате порез за шуме. Без обзира шта ће о овоме да мисле економски експерти или било ко, порезом на шуме држава манифестује свој безобразлук према поштеном дијелу привреде.

Нова влада, ако стварно мисли озбиљно да се позабави стањем у "Шумама", мораће законским рјешењима прво да лопове смјести у затвор, а друго да се по хитном поступку захвали нерадницима који се годинама врте у и око предзећа, примају плату и "бистре политику". И, наравно, прво укине таксе за шуме. Није ту потребна никаква посебна стратегија, нису ту потребне стручне комисије, расправе и студије. Довољна је само политичка воља да се већ једном подвуче црта.

Уколико држава није у стању да уведе ред у то јавно предузеће увијек постоји, мада засад потпуно утопистичка идеја, да тај ресурс буде дат под концесију. Приватни инвеститори би брзо нашли рачуницу да довољно зараде за себе и концесиону накнаду коју би били дужни плаћати.

Али нису ни "Шуме" једине. Ту су "Жељезнице", које су готово увијек у кризи. Годинама се врте у круг. Само радника имају вишка, а све остало им фали. Од посла, путника, нових вагона и, наравно, новца. Ових дана Управа "Жељезница" направила је некакав план у којем су утврдили да имају 850 радника вишка. Велики дио њих је, бар по причи радника, запослио један од бивших директора како би себи осигурао довољно гласова за посланика у парламенту РС.

Несхватљива је пракса која се годинама спроводи у "Жељезницама" да оне не склапају директне уговоре, на примјер, за превоз робе. Увијек то раде некакве посредничке фирме које се добро увежу са Управом предузећа, тачније људима који одлучују. Превоз путника на тим локалним релацијама је потпуно неисплатив. Нико да постави питање његовог гашења. То би већ личило на некакву реформу да се "Жељезнице" сведу само на профитабилни дио, транспорт робе.

И опет утопистички став, ако држава не зна или не може да заведе ред преко својих страначких директора, нека то уз добру накнаду препусти неком ко може направити позитивну финансијску рачуницу у "Жељезницама". Тако би држава новац могла узети, а овако га само мора давати, давати, а опет никад доста.

Ту је и незаобилазни здравствени систем. Општа оцјена стручне јавности, а грађани то осјећају свакодневно, је да је здравство доведено у готово безизлазну ситуацију. Дуговања су милионска, као и потребе за нормално функционисање, док су приходи све мањи. У болницама и домовима здравља недостаје готово свега, од лијекова до завоја. Плата засад имају...

Прије неколико дана директор највеће здравствене установе у Републици Српској Брано Топић изјавио је да Клинички центар Бањалука дугује само добављачима више од 40 милиона марака. Просто невјероватно о којим се ту износима ради.

Топић је рекао да је с финансијском ситуацијом упознао ресорно министарство и Владу те да је потребно што хитније ријешити постојеће стање, како се не би дошло у ситуацију да се због недостатка потребног материјала и лијекова морају радити само хитни случајеви.

Колико се могло схватити, директор Топић излаз види у томе да Клиничком центру буде повећа транша из Фонда здравства како би била санирана милионска рупа на рачуну. Убрзо је стигао и одговор из Фонда да није до њих, већ до Клиничког центра, који је само за плате нових радника повећао потребе за око пола милиона марака. У домовима здравља ситуација је, кажу, још гора. И тако се све врти у круг, а рјешења се не назиру.

Много, баш много посла чека нову владу Републике Српске. За почетак биће сасвим довољно да стане украј безобразлуку, нераду и лоповлуку, који се свакодневно демонстрира из већине јавних предузећа.