Crna Gora bila je na udaru bombardera Severnoatlantskog saveza samo nekoliko prvih dana napada na SRJ. Zatim je Milo Đukanović uspeo da izdejstvuje od nalogodavaca ovog zločinačkog poduhvata – kako i po koju cenu? – da Crnu Goru više ne bombarduju.

Malo sam ljubomoran jer morao sam prvo da postanem novinar da bih profesionalno obišao NATO. Naime, moja je generacija na ekskurzije išla u Pariz da vidi Luvr, u Brisel da vidi izložbe flamanskih majstora, u Prag da gleda Vaclavske namjesti, što je očito bila greška.

Uništivši na neodređeno vreme praktično svu opoziciju svojoj politici u Srbiji, on je sebe doveo u položaj u kome manje-više lično može da odlučuje o sudbini srpskog naroda i svetinja na KiM. Ono što ga trenutno sprečava da najzad učini ono što „zapadni partneri“ od njega očekuju nije njegov patriotizam, nego besprekoran nagon za samoodržanjem na vlasti.

Sve ovo što smo prošli za oko 20 proteklih godina izlaženja, od Miloševićevog do demokratskog mraka, od fizičkih pretnji do ekonomskih ucena – preživeli smo deleći sudbinu naših čitalaca i ljudi u Srbiji.

Istina je da su konflikti u bivšoj Jugoslaviji bili najozbiljniji u Evropi posle Drugog svjetskog rata i lako je razumjeti gnušanje zbog nasilja. Porediti ovo sa nacističkim genocidom je međutim i pogrešno i moralno diskutabilno. Ni pozadina ratova, ni tok ili broj/udio mrtvih se ne mogu porediti sa holokaustom.

Mera u kojoj u Srbiji i Crnoj Gori u vremenu koje je pred nama bude političke vrline i hrabrosti da se više ne stoji na bespuću svetsko-političke vetrometine već da se krene putem političkog subjektiviteta biće mera i patriotizma i pogleda na jedinstveni srpski svet. A Srpska će, u svakom slučaju – biti više od Srpske

Mitropoliji se neprestano javlja veliki broj ljudi koji donose brojna dokumenta. Ta dokumenta, kao i ona kojim Mitropolija, manastiri i crkvene opštine već odavno raspolažu, nepobitno potvrđuju vjekovnu istinu: Crkva je bila i jeste vlasnik crkvene imovine

Ratovi u bivšoj Jugoslaviji bili su, svakako, užasni. Naši mediji pominju, nažalost, stalno one koji se u očima zapadnog svijeta smatraju dostojnim žrtvama. Hiljade pobijenih Srba se u principu nikada ne pominje, piše istoričar Lenart Palm.

Ulaskom u NATO Srbija neće učvrstiti demokratiju niti povećati slobodu građana, nego će se potčiniti  diktatu Amerike. Da je NATO-u stalo do demokratije, ne bi se protivio referendumu u zemljama na koje želi da se proširi.

 „Ja sam jedini koji je nekakav plan (za Kosovo) predložio. I zato su svi skočili na moja leđa. Aj, kažite mi jednog Srbina koji je nekakav plan predložio. To je bio Dobrica Ćosić, kojem je nešto palo na pamet i zato su ga odmah sasekli u korenu, padalo je na pamet nešto Zoranu Đinđiću, istog sekunda sasečen u korenu