Prolazi nekoliko dana, a u Hrvatskoj  se događa novi “Maksimir”: na utakmici između Hajduka i Osijeka u Splitu, dok jedna strana tribina počinje uzvik: “Za dom...”, druga ga prihvata: “Spremni!”, a treća urla: “Ajmo, ajmo, ustaše”... Istina, još niko ne pominje Srbe i vrbe, ali četvrta tribina peva “ Boj se bije, boj se bije”. 

Na kraju, ali ne najmanje važno, pitanje je da li bi nas NATO uopšte primio u članstvo, sve i kada bismo ih molili. Jer alijansa funkcioniše na konsenzualnom načelu, s pravom veta svake članice.

Uništivši na neodređeno vreme praktično svu opoziciju svojoj politici u Srbiji, on je sebe doveo u položaj u kome manje-više lično može da odlučuje o sudbini srpskog naroda i svetinja na KiM. Ono što ga trenutno sprečava da najzad učini ono što „zapadni partneri“ od njega očekuju nije njegov patriotizam, nego besprekoran nagon za samoodržanjem na vlasti.

Novak Đoković – spinuju „botovi i pacijenti” – puki je „eksponent multinacionalnog kapitala”, „multi-kulti lutka bez vere i nacije”. Van uloge koja mu je propisana, njegova veza sa Srbijom je samo interesna i krupnosopstvenička.

Vojvoda Marko je dostojanstveno trpeo sve te uvrede i poniženja. Sa druge strane, knjaz i kamarila oko njega nisu mogli da idu do kraja u obračunu sa tako popularnim čovekom. Marka nisu mogli da uhapse zbog korupcije, ili da ga proteraju kao druge istaknute vojvode iz tog rata.

Kada je riječ o dokazima zasnovanim na DNK, koji su za Tribunal u Hagu imali presudnu ulogu za tvrdnje o navodno hiljadama strijeljanih Bošnjaka, u jurisprudenciji i forenzičkoj medicini je poznato da uzimanje DNK uzorka od nekog živog lica i njegovo upoređivanje sa DNK uzorkom lica koje je preminulo, može biti od pomoći samo u identifikaciji preminulog lica

 Zato se u nadi molimo da vernost svetosavskom Putu koji u život vodi i Svetosavskom Zavetu osposobi srpski narod da očuva svoju svetu i zavetnu pokrajinu, Kosovo i Metohiju, svoju milu Boku i ponosnu Crnu Goru, kao i sve one druge krajeve i zemlje nad kojima su se nadvile ruke silnikâ ovoga sveta sa ciljem da ih nasilno i nepravedno otmu

Kada se vulgarnoj moći i onom "institucionalnom" (čitaj: dehumanizovanom) pripiše autoritet ultimativne i odlučujuće instance, na što se priprema Lekić, onda se sve, najblaže rečeno, svodi na populizam impotentne želje. U konačnom, Vilijam Blejk bi pak rekao: „Ko želi, a ne djela, rađa kugu“!

U Ustavu Bosne i Hercegovine nema borbene demokratije, i nikakvog uporišta za inkriminaciju jednostavnog negiranja genocida, kao što nije bilo uporišta za inkriminaciju u Španiji

 „Ja sam jedini koji je nekakav plan (za Kosovo) predložio. I zato su svi skočili na moja leđa. Aj, kažite mi jednog Srbina koji je nekakav plan predložio. To je bio Dobrica Ćosić, kojem je nešto palo na pamet i zato su ga odmah sasekli u korenu, padalo je na pamet nešto Zoranu Đinđiću, istog sekunda sasečen u korenu