Ствари су биле отишле врло далеко. Он се бацио на спољну, а запоставио унутрашњу политику. Иако је био под страховитим притиском, он ме није жртвовао. Без обзира ко сад шта прича и пише, Тито је тада учинио све да ми спаси живот.

Већина Европљана сматра да ће их Ал Каида оставити на миру ако се довољно одмакну од Американаца. Горак укус после овог пораза тешко могу да отклоне два за НАТО несумњиво позитивна догађаја: пријем Хрватске и Албаније и повратак Француске у командну структуру.

Господо заговорници велеиздаје, ако једнога дана преко 50% грађана Србије буде за издају КиМ, а не само 20% (чак и мање, јер овај постотак обухвата и неодлучне) – као сада, слободно тада потписујте шта вам је воља, ако тада још уопште буде српске државе. 

Глобална управљачка елита, светска влада у сенци „Новог светског поретка“, је недемократска, иако су им пуна уста демократије и људских прва, јер није верификована на изборима. Она изборна, у многим земљама, игра на њихову музику.

Подаци из истраживања о друштвеној ситуацији у Црној Гори пет година након референдума показују да би данас 56 посто становника гласало за независност а против би било 46 посто. Овај податак је очигледно био велики ударац за владајуће структуре Црне Горе.

 Није ту само ријеч о враћању вербалног деликта и кафкијанству од којег се човјек не може одбранити, већ и о насиљу и опакости једне правосудне власти која своју неистину и неправо жели наметнути по сваку цијену, не бирајући средства

Зебња са којом се брат свештеник у једној парохијској цркви Кијева сваки дан суочава са пријетњама Десног сектора и УПЦ КП да ће послије „Томоса“ морати да напусти своју цркву или се прикључи расколницима довољан ми је знак на чијој је страни правда. Христос је тамо гдје је и до сада био. Њега је немогуће заузети заузимањем храма, немогуће присвојити саопштењима било које патријаршије.

Али, ни генерал Иван Мишковић није остајао дужан Јованки. У писму које је упутио партијској комисији, он настоји да докаже своју тезу да је Јованка Броз плен непријатељских снага и да се, пошто пото, жели докопати власти. 

 Тзв. унутрашњи дијалог о Косову и Метохији је 24. јула 2017. године обзнањен и покренут од председника Републике Србије Александра Вучића уз најаву да неће дуго трајати. Од тог догађаја је прошло више од годину дана, а у овом моменту се не може тврдити ни да ли тај процес још увек траје или је, пак, завршен. У току тзв. унутрашњег дијалога је паралелно вођен, иначе раније започети, и тзв. спољашњи дијалог са косовско-метохијским Албанцима уз посредовање Европске уније.