Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Локални избори у Српској – општа победа и неколико горких пораза Додикове коалиције |
уторак, 17. новембар 2020. | |
Локални избори у Републици Српској (РС) донели су победу коалицији окупљеној око Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика у две трећине локалних заједница, док ће преосталу трећину контролисати опозиционе Српска демократска странка (СДС) и Партија демократског прогреса (ПДП). У односу на локалне изборе пре четири године, и једни и други ће имати локалну власт у приближно истом броју, с тим да је дошло до неколико значајних промена у неколико већих градова и општина. Бањалука: Станивуковић градоначелник, већина СНСД-ова Најзначајнија промена догодила се у административном центру РС, Бањалуци, где је опозициони кандидат за градоначелника Драшко Станивуковић победио са 8 одсто гласова разлике кандидата СНСД-а и још девет странака Игора Радојичића, досадашњег градоначелника, чиме је СНСД изгубио функцију првог човека Бањалуке после две деценије. Овакав резултат не би требало да буде изненађење, ако се узме у обзир да је, рецимо, пре две године на општим изборима у Бањалуци кандидат СНСД-а за председника РС Жељка Цвијановић изгубила од тадашњег кандидата опозиције Вукоте Говедарице са око 8 одсто гласова разлике, док је Милорад Додик у трци за српског члана Председништва БиХ победио опозиционог кандидата Младена Иванића у Бањалуци са свега 1 одсто гласова разлике. Таква разлика је била при тадашњој излазности од око 60 одсто, а на овим локалним изборима излазност у Бањалуци је била нешто већа од 53 одсто, што значи да би, при већој излазности, Станивуковићева предност над Радојичићем највероватније била и већа.
Упркос поразу на изборима за градоначелника, СНСД и коалиционе странке биће у прилици да формирају одборничку већину у Скупштини града Бањалука. Наиме, према 90,64 одсто пребројаних гласова, како је саопштила Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ, у Бањалуци су СНСД (26,4 одсто) и њихови коалициони партнери Уједињена Српска (УС) Ненада Стевандића (8,7 одсто), ДНС (7 одсто), Демос (6,2 одсто) и социјалисти Петра Ђокића (4,6 одсто) освојили укупно око 53 одсто гласова. Сам ПДП је освојио 19,9 одсто гласова као другопласирана странка на изборима, док је СДС освојио тек 4 одсто гласова. Социјалистичка партија Српске (СПС) Горана Селака је трећепласирана на изборима са близу 9 одсто гласова, али пошто их је већ дан после избора СНСД избацио из коалиције, извесно је да ће СПС деловати као опозициона странка. Додик је саопштио да је СПС одбио да потпише споразум о скупштинској већини у Бањалуци, па је СНСД, на инситирање Стевандићевог УС-а и Ђокићевих социјалиста (СП), одлучио да избаци СПС из власти на свим нивоима у Српској, осумњичивши их да су тајно позивали своје гласаче да подрже Станивуковића. А вођа СПС-а Горан Селак и његова сестра истог дана су смењени са високих републичких функција. Тако се завршила коалиција СНСД-а и СПС-а, иако је настанак те странке издвајањем из СП-а пре осам месеци највише помогао управо Додик, сумњајући да ће га „издати“ Ђокићеви социјалисти. Ђокићевој партији је и уочи ових локалних избора јавну подршку упутио вођа Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић, мада им тоније помогло да остваре боље резултат: Ђокићев СП забележио је мање-више исте скромне резултатекао и пре четири године, а СПС их је на неколико места претекао. У новој СНСД-овој коалицији су израчунали да ће имати 19 од укупно 31 одборника у Скупштини града Бањалука, те да ће тако покушати да наметну своје одлуке новом градоначелнику Станивуковићу. С друге стране, за сада се може само спекулисати да би можда Станивуковић могао да окупи скупштинску већину, на исти начин како се већине већ годинама окупљају око власти како у Народној скупштини РС и Парламентраној скупштини БиХ, тако и у бројним општинама и градовима – простим прелетањем одборника/посланика. Тим „механизмом“ до сада се у највећој мери окористио управо Додиков СНСД на свим нивоима власти у РС и на нивоу БиХ, па не би било необично да му се то сада врати као бумеранг у Бањалуци и/или неким другим локалним заједницама. Истини за вољу, то ће тешко поћи за руком ПДП-у и СДС-у, уколико остане одборнички однос 19:12 у корист Додикове коалиције, али такав сценарио не треба сасвим прецртати.
У међувремену, Додик је рекао да већина око СНСД-а неће покретати смену градоначелника Станивуковића, „бар не у првој години“, а у вези подршке његовим идејама, Додик је прилично конфузно реаговао, а није се либио ни претњи.“Запрљали су односе толико да ниједан предлог градоначелника неће бити подржан, таман да је Ајнштајн (….) Он има своје надлежности, представља град, нека се шепури, ради. Он је рекао да ће пензионери и ђаци добити бесплатан градски превоз. Ту ћемо одлуку одмах подржати, нека предложи, али да видимо како ће финансирати, да видимо како ће субвенционисати градско грејање које смо ми финансирали годинама. Зашто би ми то радили, имамо и других општина где треба помоћи да се греје (….) Прекинућемо све инвестиције са републичког нивоа док не видимо на који ће се начин град даље политички развијати (….) Ово није никаква претња, то је мој лични став. Имам право на то",поручио је Додик дан после избора Станивуковићу, на шта је овај одговорио да је “то све манифестација Додиковог страха”."Мени не треба скупштинска већина као градоначелнику. Нама треба струка, знање и људи који су спремни и способни да раде (….) Та ера политике претњи је завршила у Бањалуци, само неком то још није јасно (…..) Бањалучани не требају бринути, јер ће мој тим наћи начин да проводи своју политику.Они се једино могу плашити нашег првог потеза, јер прво проводимо ревизију свих уговора у Градској управи. Наша дужност је да идемо напред и све марљиве и поштене раднике задржимо на послу и откријемо све који су радили непоштено и незаконито", узвратио је Станивуковић Додику. Ако је судити по овим наступима, у Бањалуци следи оштра политичка борба између Станивуковића и СНСД-ове скупштинске већине - на чије чело је Додик сам себе политички поставио - уместо кохабитације. С обзиром да ни сам градионачелник, ни сама већина не могу донети градски буџет, ни извршити именовања у Градској управи - већ за то мора постојати обострана сагласност - неће бити чудно да СНСД-ова већина донесе одлуку о расписивању референдума о опозиву градоначелника, уколико процене да би им то ишло у корист. Бијељина: Петровић градоначелник, СНСД-ова већина Слично би могло да се догоди и у Бијељини, где је кандидат СДС-а Љубиша Петровић, уз подршку ПДП-а и неколико мањих партија, победио фаворита ових избора Мићу Мићића, кандидата Странке демократске Српске Семберија (СДСС) - која је настала Мићићевим иступањем/избацивањем из СДС-а - уз подршку СНСД-а и осталих коалиционих партнера. Петровићева победа са 7 одсто гласова разликепредставља највеће изненађење ових избора, јер – сем у неким интерним истраживањима – Петровићу нико није давао шансе да може парирати Мићићу који је 16 година био први човек Бијељине, те што се на изборима појавио и трећи, независни кандидат који је освојио 11 одсто гласова, а који би далеко пре отишли Петровићу него Мићићу. Након Мићићевог интерног споразума са Додиком у фебруару ове године, а затим и иступања/избацивања Мићића из СДС-а, у тој странци су месецима трагали за својим кандидатом, а Петровић је био тек трећи или четврти избор:када су одустали неки широј јавности много познатији потенцијални кандидати, Петровић је пристаои – победио. Испоставило се да је тај млади лекар и досадашњи одборник СДС-а у градској скупштини веома познат у Семберији, не само међу гласачима наклоњеним опозицији, те да је успео да акумулира и бес свих оних бирача разочараних Мићићем. Самом Мићићу није помогло ни то што га је лично подупирао Додик, јер се испоставило да ни многи гласачи СНСД-ове коалиције нису гласали за Мићића. Остала је тајна чији су га гласачи највише изневерили, а, за разлику од Бањалуке, ту нико никог јавно није сумњичио за “издају”. Истини за вољу, догодио се један “феномен” у ДНС-у: председници градских одбора ДНС-а и у Бијељини и у Бањалуци позвали су јавно бираче да гласају за Мићића/Радојичића, иако је председник ДНС-а Ненад Нешић јавно позивао бираче ДНС-а да гласају за Станивуковића и Петровића.Шта више, Нешић је позвао СДС и ПДП да уђу у коалицију на свим нивоима у РС и БиХ (Нешић је и посланик ДНС-а у Парламентарној скупштини БиХ), али је до сада остао без одговора на ту понуду. Можемо, дакле, претпоставити да је део бирача у Бијељини, а можда и у Бањалуци, прихватио Нешићев позив па гласао за кандидате опозиције. Ко је све још донео победу Петровићу у Бијељини веома тешко је установити, јер је коалиција око СНСД-а освојила три четвртине гласова за одборнике у Скупштини града Бијељина. Наиме, према 99,44 одсто пребројаних гласова, како је саопштила ЦИК БиХ, у Бијељини су СНСД (22,5 одсто) и њихови коалициони партнери Мићићев СДСС (15,7 одсто), Демос (11,8 одсто), социјалисти Петра Ђокића (6,7 одсто), ДНС (5,7 одсто), Уједињена Српска (5 одсто), СДА (5 одсто) и „Покрет за Бијељину“ (3,7 одсто) освојили укупно око 75 одсто гласова, док су опозициони СДС (8 одсто) и ПДП (8,9 одсто) освојили заједно око 17 одсто гласова. Када се то претвори у одборничке мандате, коалиција око СНСД-а рачуна да ће имати 24 од укупно 31 мандата у Скупштини града Бијељина, наравно ако остане у садашњем саставу и не буде прелетача. Приједор и Источно Сарајево: СНСД-ови градоначелници, непознате већине У Приједору, који је био бастион ДНС-а две деценије, СНСД је први пут добио градоначелника: њихов Далибор Павловић први је са нешто више од 46,31 одсто гласова, ДНС-ов Драгутин Родић освојио је 34, 64 одсто, а СДС-ова Маја Драгојевић-Стојић тек 19,05 одсто гласова. СДС-ова кандидаткиња није желела да одустане од кандидатуре и да позове гласаче СДС-а да дају глас Родићу, како је сугерисано из Градског одбора СДС-а два дана пред изборе, након оног Нешићевог позива гласачима ДНС-а да свуда подрже опозиционе кандидате ( не само у Бијељини и Бањалуци), а да заузврат гласачи СДС-а и ПДП-а подрже ДНС-ове кандидате у Приједору и Српцу. Драгојевић-Стојић је чак оптужила страначке другове да раде за кандидата ДНС-а, а ови узвратили оптужбом да је она радила за кандидата СНСД-а. А да је на време дошло до договора између ДНС-а и СДС-а о заједничком кандидату, за шта је било прилике јер већ више од пола годинете две странке чине локалну власт у Приједору, док је СНСД у опозицији - Родић би био нови градоначелник.
Овако, ДНС-у и СДС-у остаје нада да ће, уз подршку ПДП-а, моћи да око себе окупе скупштинску већину са којом ће покушати да парирају СНСД-овом градоначелнику. Према 99,23 одсто пребројаних гласова, како је саопштила ЦИК БиХ, у Приједору је СНСД освојио близу 25 одсто гласова, ДНС нешто више од 21 одсто, СДС близу 10 одсто, а цензус сигурно још прелазе Уједињена Српска (6,2 одсто), СПС (6,1 одсто), СДА (5,8 одсто), социјалисти Петра Ђокића (5,6 одсто), ПДП (5,5 одсто) и „Покрет за Приједор“ који је састављен од неколико странака са централама у ФБиХ (ДФ, СДП БиХ, Странка за БиХ.....) (4,9 одсто). Из ових података, јасно је да се, као и до сада, у Приједору скупштинска већина неће моћи склопити без СДА или „Покрета за Приједор“, који окупљају углавном приједорске Бошњаке. Уколико ДНС-у, СДС-у и ПДП-у приђе СПС, њима ће недостајати највише 2-3 одборника из СДА или „Покрета за Приједор“ за скупштинску већину, док ће СНСД-у, УС-у и Ђокићевим социјалистима требати много више, сада када је СПС избачен из коалиције. И, наравно, питање је да ли ће и овде моћи да функционише кохабитациона власт, као и у Бањалуци и Бијељини, или ће, пак, скупштинска већина око ДНС-а у неком за њу повољном моменту посегнути за референдумом о опозиву градоначелника. Да ли ће на сличан начин бити формирана и власт у Источном Сарајеву, знаћемо тек за неколико месеци. Градоначелник ће бити Љубиша Ћосић из СНСД-а, али је мало вероватно да ће имати скупштинску већину, пошто је у три општине победио СНСД са коалиционим партнерима (Пале, Источно Ново Сарајево и Трново), а у три СДС и ПДП (Источни Стари Град, Источна Илиџа и Соколац). Тек када се формирају, скупштине тих шест општина делегираће своје одборнике у Скупштину Града Источно Сарајево, а онда ће бити познато и ко ће чинити већину. Извесно је да ће на подручју овог града ДНС бити у коалицији са СДС-ом и ПДП-ом, сем ако се нешто драматично не догоди, односно да Нешић и његови кадровиу његовом завичају не одустану од позива СДС-у и ПДП-у да склопе коалицију на свим нивоима у РС и БиХ. Зворник, Добој, Градишка, Требиње, Модрича, Дервента, Брод и Гацко Никаквих недоумица нема када је реч о преостала четири града у РС: СНСД је са својим коалиционим партнерима убедљиво победио у Зворнику, Добоју и Градишки, док је у Требињу кандидат СНСД-а Мирко Ћурић победио кандидата СДС-а и ПДП-а Илију Станковића са око 8 одсто гласова разликом на пребројаних 82 одсто гласова.Ћурић ће имати највероватније и скупштинску већину са ДНС-ом, УС-ом, Ђокићевим социјалистима и Демосом (ако пређе цензус), док ће најјача опозициона партија у Скупштини Града Требиње бити “Странка за правду и ред” коју води Небојша Вукановић, посланик у Народној скупштини РС. Са 14 одсто освојених гласова, Вукановићева странка је другопласирана на овим изборима, а сама је освојила готово колико СДС (8,8 одсто) и коалиција ПДП-Херцеговачки народни покрет Родољуба Драшковића (7,5 одсто) – заједно. Додуше, ово су резултати на непуних 70 одсто обрађених гласова, а на том узорку СНСД је далеко на првом месту са 35,7 одсто. На крају, вреди поменути резултате у још неколико већих општина у којима је дошло до промене власти на овим изборима.СДС и ПДП преузеће власт од СНСД-а у Модричи и Дервенти након 16 година, а у Броду СДС ће имати свог начелника општине након осам година, мада је питање да ли ће он имати и „своју“ скупштинску већину, ако у тој општини у коалицији остану СНСД и Ђокићеви социјалисти који су заједно освојили више од 40 одсто гласова. У Гацку ће СНСД имати свог начелника општине и највероватније скупштинску већину након 20 година, колико је том општином владао СДС са својим коалиционим партнерима. |