За име Бога, не позивајте остатак прогоњеног и мученичког српског народа на Косову и Метохији на изборе за органе тамошње власти! Не позивајте га, па ма ко вас на то наговарао или присиљавао!

Режим Мила Ђукановића је подстицан да у критичном моменту реагује. Када делује да су наша кола успорила котрљање низ литицу, црногорски лидер добије задатак да их гурне низбрдо. И при томе гласно ускликне: „Ура“. Да се надалеко чује и види шта ради.

Поставља се питање, шта је предмет ових усмених и нетранспартених споразума између Вучића и Тачија, посебно последњег који по свему судећи закључен у Бриселу 3.7.2017. По свему судећи, или према Вучићевим речима, ради се преласку са "одређених тема" на  "суштинске ствари" или на  "перпективу наших односа за годину, две или пет".

Хрватска антисрпска и антијугословенска политика дошла је до јасног изражаја 1966. када је смењен Александар Ранковић. Тада је разбијена јединствена југословенска обавештајна служба. За ту смену најзаслужнију су хрватски кадрови (нпр. Стево Крајачић).

  Иако је и пре званичне инаугурације нових чланова Председништва БиХ било јасно да и са њима у Председништву БиХ остају старе непремостиве политичке разлике између српског, с једне стране, те бошњачког и хрватског члана, с друге стране - то се врло гласно потврдило и приликом званичног ступања на нову дужност Милорада Додика, Шефика Џаферовића и Жељка Комшића

Умерени српски песимисти уверени су да је наш улазак у ЕУ на веома, веома дугачком штапу, док они који у свему виде само црну боју узвикују у стиху: “На куково лето, десиће се то”. 

Наведени контраст без сумње указује на суштинску неједнакост по националном кључу оптужених пред Хашким трибуналом. Међутим, поред тога важно је бацити професионални поглед и на форму и садржај пресуде генералу Толимиру.

Иако се одмах после избора чинило да, упркос својој и победи својих кандидата Жељке Цвијановић и Милорада Додика, Савез независних социјалдемократа(СНСД), неће тако лако формирати нову Владу Републике Српске(РС), ситуација се месец дана касније великим делом изменила у корист СНСД-а и председника те странке Милорада Додика. До измена је дошло услед слабости у супарничким редовима, те Додиковом вештином да слабости супарника окрене у своју корист

Београд није ни било лако освојити – тек је сваки трећи покушај нападача бивао успешан. Управо због тога, приликом сваког освајања града, као рефлексија победничког беса, Београд је редовно рушен, и то врло темељно 44 пута, по чему је сигурно јединствен пример у свету, нажалост. 

Мало ко је могао да претпостави да је мазохизам препознатљивих сегмената српске јавне сцене баш толико наглашен да су ведете медија с тим предзнаком, али и ТВ лица са другачијом репутацијом пожурили да чују шта о свему имају да кажу предсједници Хрватске.