Парадоксално, иако Срби слове за народ склон распредању о тзв. крупним темама и глобалним проблемима, у овом миленијуму никада их није претјерано занимало питање потенцијалног уласка БиХ у НАТО.

Дојучерашњи опозиционари, који су претходну власт осуђивали због намере да Србију кандидује за чланство, доживели су “просветљење” пошто су оформили Владу. Сетили су се како су и они већ одавно били за Европу, али им је то сад тек постало потпуно јасно.

Већина грађана Хрватске на референдуму се изјаснила за приступање ЕУ, којој би требало да се поштују закони, па тако и они о националним мањинама. Очигледно је да и међу будућим “Еуропејцима” има противника одредбе, по којима би и Србима требало омогућити да остварују своја права.

Како је пре месец дана НАТО дао "зелено светло" БиХ за активирање Акционог плана за чланство(МАП) у тој војној алијанси, тако су бошњачки и хрватски политичари у Федерацији БиХ почели да траже начине да почну са реализацијом МАП-а, док се српски политичари у Републици Српској труде да на то пронађу адекватан одговор. 

То што Србија може да очекује од овакве ЕУ су само притисак и уцене: још формалније признавање независности Косова, па прекрајање остатка Србије, затомљење Републике Српске и заборав на трговину људским органима. Шта се добија за узврат од ЕУ?

Миленија Митровић је 16. јануара била заробљена у свом дворишту са још шест чланова своје фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали. “ Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи.

На вишестраначким сценама РС и ФБиХ трају два обрнута процеса. У Српској, уз ријетке изузетке, важи правило „сви уз СНСД“, док се кантонима са бошњачком већином у Федерацији, опет уз минимална одступања, окупљање одвија под мотом „сви против СДА“.

Тај узвишени Јубилеј свестрано осветљава све просторе српске историје, од тих чињеница светле прошлости сви смо рођени. Црква је у свим историјским периодима имала најважнију улогу у животу српског народа, била је основа српског идентитета, центар писмености и очувања историјских тековина.

Србија и Црна Гора увек су кроз историју корачале заједно. Никада нисмо били завађени, и не смемо никада бити. Сетимо се да су данас, као и у Савино време, односи у свету променљиви, а да оно што је вечно је наше братство.

Последња изјава председника Републике Србије Александра Вучића да на Косову и Метохији мора да се поштује реалност, односно сепаратитичка власт која влада јужном српском покрајином, наговештава потпуно одвајање ове праисконске српске територије.