Све говори да су се радници АС-а отргли контроли. Требало је као колеге из ФАП-а да склоне блокаду кад је Вучић то затражио. Тад би их он примио, дао неку цркавицу и поменуо на телевизији. Пошто су му забили нож у сујету, љубазно их је оставио до седнице Владе почетком децембра.

Неоснован је страх од могућности да се хашка „истина“ о скоријој регионалној прошлости, поготово након ових најновијих пресуда Трибунала, временом наметне као званична и обавезујућа, што је био кључни, иако никада јавно декларисани његов циљ.

Због тога је СФРЈ била држава на пола, не зато што је заостала у неком развоју ка целини, него зато што је замишљена накарадно. А све из политичког страха и несигурности. Каква је држава била, тако је и брањена, на пола. Милошевићев рат био је типичан пример рата ,,на пола''.

Ко гарантује Милораду Додику или било којем Србину да Драган Човић и Хрвати у БиХ неће по трећи пут изиграти добру вољу и кратко памћење Срба и да се неће десити нови Јасеновац, Бљесак или Олуја? Онај ко не учи на грешкама из прошлости, тешко да ће имати будућност

Белодано је да идеја Средње Европе, чији протагонисти су били Аустрија и Немачка како у привредном тако и у политичком и културном смислу, је модел из кога се могло да се развије не само регионална идеја Европе него и Европа као стварност, те отуда и Шмалеова критика Версајског поредка Европе и њеног принципа права нације на самоодређење.

Ниво правдољубивости који је исказан поводом пресуде Готовини и Маркачу није показан у случају Слободана Милошевића, који је пре свега из унутарполитичких разлога незаконито испоручен Хашком трибуналу.

Tешко да ће сви они који се нацртају поред Вучића на отварању нове болнице у Источном Сарајеву 5. октобра добити гласове пресудне за победу. Да неко озбиљно мисли да је тако, већ би РС била преплављена анкетама о великој популарности Вучића у РС, али „истраживања“ тог типа још нико није објавио, а није познато ни да ли их је ико радио. Дочим понашање српских политичара, почев од Додика, понајвише говори о њиховом страхопоштовању према „свесрпском вођи“, а од тога већ нема помоћи ни њима ни њиховим бирачима.

Остаје нам да видимо шта ће најављена посета Сергеја Шојгуа донети Србији. Уколико се сада не буде потписао уговор о испоруци оружја, онда највероватније у скорије време и неће, и онда се поставља питање Вучићевог кредибилитета, као и кредибилитета целокупне наше власти.

Новобалканске ратове тумачи и немачки мислилац Клаус Тевелајт: „Оно што је овај рат спроводио идеолошким и оружаним насиљем, јесте принудан културни идентитет, религија или етнос, из чега после следи захтевање нових граница у новим националним државама.“