Već smo videli da je ogromna vrednost prijavljene imovine, te da se prema procenama Poreske uprave kroz restituciju potražuje imovina u vrednosti od 12 (po najniže) do 25 (po najviše procenjenoj vrednosti) godišnjih budžeta Srbije.

U zemljama u kojim vlada glad, problem nisu usevi, nego organizacija proizvodnje. U uslovima građanskih ratova i haosa, poljoprivrednici nisu u mogućnosti da proizvode bilo kakvu hranu, bila ona GM ili ne.

Nepokolebljivi zastupnici neoliberalizma u Srbiji svoje teorijske ekonomske zaključke izvode iz metafizike, a ne iz empirijskih činjenica, zanemarujući pri tome da je ekonomska nauka društvena, a ne neka čisto akademska, apstraktna, metafizička ili ezoterična.

Podaci Evropske centralne banke pokazuju da je u 15 država članica EU koje čine „Staru Evropu“ , samo oko četvrtina banaka u stranom vlasništvu, dok je u „Novoj Evropi“ čak tri četvrtine bankarskog sektora u rukama stranaca.

Island nudi veoma interesantan primer. Umesto da spašava bankare koji su uništili zemlju 2008. godine, istražni sudija je otvorio istragu protiv odgovornih za krizu i cela vlada je morala da podnese ostavku.

Slično rešenje se ponavlja i u aneksu 2. Koristi se netačna definicija o ''makroekonomskoj pomoći EU''. Da bi skandal bio još veći, ističe se da se radi o uslovnom kreditu koji ne mora da bude realizovan ako ne budu povoljne kamatne stope za EK.

Plutokratija podrazumeva postojanje rukovodeće klase - malih grupa koje su za komandama različitih vlasti: političkih, ekonomskih i medijskih. Usled rasta nejednakosti ta moćna i bogata kasta sasvim se odvojila od ostatka društva.

Ne bi nas iznenadila ni vest da smo pristali, možda i potpisali da ceo finanijski sistem – sve banke i sva osiguranja budu isključivo u stranim rukama, a da naši stručni kadrovi i naši poslovni prostori budu samo u klasičnom najmu.

Prestanak važenja Uredbe o zabrani uvoza naftnih derivata, umesto da doprinese smanjenju njihovih cena, donela je samo nove probleme i pritiske. Time je samo pokazano i potvrđeno da je Vlada Srbije svedena na rang kolonijalne administracije.

Za razliku od Vašingtonskog konsenzusa, Seulski naglašava da ne postoji univerzalna formula za uspeh pri reformisanju privreda.