Данас: Шта су разлози Вучићевог извлачења Томислава Николића из „нафталина“?

Од како је Александар Вучић најавио повратак Томислава Николића у политички живот и његово чешће појављивање на митинзима током кампање за предстојеће изборе, бивши председник Србије и СНС све је присутнији у јавности.

Био је у Шумарицама, сликао се са Вучићем у кафани, говорио је на рођендану СНС у Вршцу, славио славу са напредњацима, а у Суботици му је додељено чак и признање “Иштван Пастор“. Све у свему у последњих неколико дана појавио се дупло више него за шест протеклих година, пише Данас.

Најава повратка Николића на скупове напредњака за јавност је изненађење. Не само због тога што га годинама нема нигде, већ и зато што га “у игру” враћа Александар Вучић, који га је и склонио са политичке сцене.

Повратак свог политичког оца најавио је сам Вучић, наводећи да ће се Николић убудуће чешће појављивати на митинзима напредњака. Објаснио је да је први председник напредњака човек који воли СНС, као и он сам.

“Тома је био у Шумарицама. Чуо сам се са њим и Аном. Кажем му, Томо, сад ћу да те поменем ако будеш хтео, ако будете хтели да заједно идемо на два – три митинга, јер ја нећу моћи да идем на сваки скуп. Није реално. Немам довољно времена за то. Човек прихвати. Каже, подразумева се Александре, где хоћеш, како хоћеш“, рекао је Вучић.

Да је Николић и у протеклих шест година које је проводио у илегали у вили на Дедињу, волео СНС, претпостављамо није спорно, јер је ту странку на крају крајева и основао. Споран, или боље рећи необичан је тренутак у коме га Вучић извлачи из нафталина. Стога није неосновано питање које кружи друштвеним мрежама и у коме се јавност пита – за шта ли га сад спремају.

Саговорници Данаса имају различита тумачења Николићевог будућег ангажмана. Ипак, сви су готово јединствени у ставу да је то Вучићева одлука, а да се први председник напредњака мало, или нимало, не пита.

Душан Миленковић, политички консултант, сматра да политички „васкрс“ Томислава Николића на прослави 16. година СНС може бити почетак његове председничке кампање 2027. године.

Коначну одлуку о оваквом исходу донеће Александар Вучић, и сигурно је да ће наредни период користити да измери такву опцију, за шта му је било потребно да васкрсне Николића из политичке историје, како би подсетио своје гласаче на његово постојање. Ово је, по мом мишљењу, најрационалније објашњење зашто српска политика поново има Томислава Николића као актера“, наводи Миленковић.

Подсећа да се Николић годинама није појављивао на рођенданима СНС-а, чини ми се још од оне 2017. године када га је Александар Вучић лишио могућности да трчи изборну трку за други мандат, и када га је и послао у политичку историју.

„Након овако дубоке политичке хибернације, на прослави 16 година СНС ми видимо Томислава Николића који заједно са Вучићем и Вучевићем тријумфално, и симболички, ушетава у њихов страначки фестивал тј. прославу рођендана. У овом тренутку, са оградом да морамо видети и развој догађаја до 2027. као и мерити расположење грађана, Томислав Николић делује као идеални председнички кандидат Александра Вучића“, оцењује политички консултант.

„Има највећи могући кредибилитет да трчи председничку трку с обзиром на сјајне резултате које је остваривао као председнички кандидат радикала и напредњака, у смислу броја гласова. Осим тога Вучић доказано управља његовим политичким одлукама. На крају, увек је био пријемчив великом броју људи у Србији, невезано да ли су гласали за њега или не, што је изузетно важно Вучићу који би могао да 2027. буде у неугодној позицији на начин да грађани излазе на председничке изборе знајући да Вучић остаје чврсто на власти као премијер, па почну да размишљају о томе како неће бити толики проблем, иако не гласају за Вучићевог кандидата на председничким изборима“, објашњава Миленковић.

И Мирослав Паровић, председник Народног слободараског покрета, иначе добар познавалац прилика у СНС, сматра да по свим показатељима 2027. ће бити година у којој се очекују велике промене на политичкој сцени Србије. Нешто слично, како каже, као што је то била 2012.

“Сада је време заузимања позиција. Због свега су сукоби у СНС све већи и израженији, јер многи схватају да уколико не буду имали снагу те 2027. неће ни имати са чиме да тргују. Једна од израженијих подела је она на ‘србијанце’ и ‘босанце’, где се све чешће чује како у СНС нико ко је из централне Србије нема никакав утицај“, наводи саговорник Данаса.

Према његовим речима, један од главних заговорника те тезе је Братислав Гашић и он незадовољнике окупља управо на тим причама.

„Зато Вучић и вади Тому Николића из златног кавеза у који га је 2017. ставио, јер, ипак, је Тома из Шумадије и обориће причу коју Гашић гура. А за самог Вучића је важно да му се странка не распадне пре тих избора 2027., јер му треба јака организација да би још једном наметнуо марионетску власт, али без њега директно у њој. А све како би лакше изашао из свега и попут свог идола Мила Ђукановића живео у Дубајиу и оданде изазивао политичке кризе и спречавао друштво и државу да се опораве и крену у процесуирање мафије“, оцењује Паровић.

Има и тумачења да Вучић јавности свог „политичког оца“ ипак „сервира“ не само у тренутку 16. рођендана странке коју су заједно основали давне 2008., већ и након његовог одбијања Путиновог позива за учешће на самиту БРИКС-а, чији је руски председник био домаћин. У читавој причи, Николић је задужен за активирање „источне“, у овом случају БРИКС карте.

Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, уверен је да је Вучић свестан да ће по окончању америчких избора бити изложен новим притисцима да оконча решавање тзв. косовског питања на начин како то жели Вашингтон. То подразумева пуно фактичко признање такозваног Косова и непротивљење његовом уласку у Уједињене нације, што једино не подразумева де јуре признање, али оно и не значи много.

„Ко год да победи на америчким председничким изборима, то се битно неће променити, јер се ради о континуитету балканске политике САД. Опет, и оно што је до сада Вучић учино у вези са Косовом и Метохијом, са становишта Устава Србије, представља велеиздају, па је чак и део његових бирача побудио да се упитају шта он то ради. Ту се крије разлог новог активирања Томислава Николића. Међу напредњацима и њиховим бирачима он и даље ужива значајан патриотски кредибилитет, те је потребан Вучићу како би умањио очекиван пад рејтинга због антисрпске косовске политике“, оцењује Анђелковић.

На питање због чега би Николић прихватио да буде искоришћен у Вучићеве сврхе, Анђелковић каже да је бивши председник СНС и Србије стари политички трговац.

“ И то трговац без много скрупула и убеђења, који је спреман да прода своје услуге. Зато је по Вучићевом налогу поново изашао на велику сцену српског политичког театра апсурда“, закључује Анђелковић.

Бивши председник Николић у политичкој је пензији од 2017. године, када му је завршен председнички мандат и од тада се веома ретко појављује у јавности. Исте године је постао директор Националног савета за сарадњу са Русијом и Кином, тела које није постојало до тада и за које јавност ни не зна шта ради и на шта троши буџетски новац.

У замену за повлачење из политике, без таласања, добио је златно уточиште у вили на Дедињу које плаћају грађани Србије, али и одустајање од рушења нелегалних викендица на Ади Циганилији, које несметано проширује. А према писању медија и предузеће “Николић“ д.о.о. основано у председниковој родној Бајчетини све боље послује.

Када се погледају све те околности и привилегије у којима Николић ужива, чини се, да је потпуно излишно питање због чега пристаје на повратак у политички живот на позив онга који га је и гурнуо у илегалу. Одговор се сам наслућује.

(Н1)