Danas: Šta znači poslednja izmena uredbe o maržama? Sprečili nestašice ili omogućili rast cena

 Prošle nedelje je Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, poznatija kao uredba o ograničavanju marži, doživela drugu izmenu. Prva izmena je napravljena samo dan nakon donošenja uredbe.

Izmenjen je član 3 uredbe pa se na rečenicu „fakturna cena dobavljača ne može biti veća od fakturne cene koja je važila na dan 1. avgust 2025. godine“ dodaje „osim za sveže voće i povrće, sveže meso i svežu ribu, kao i berzansku robu, odnosno kafu i kakao“.

U nameri da spreči nagla poskupljenja uoči primene ograničenja marži država je u startu faktički zamrzla cene dobavljača na nivo iz 1. avgusta.

Sandra Dokić iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine (MUST) gostujući na RTS-u kratko se osvrnula na tu odredbu da se zamrznu fakturne, dakle cene dobavljača, na dan 1. avgusta.

„Kada tako nešto uradite morate da budete svesni da može doći do nestašica proizvoda, kao što je sveže voće, povrće, meso i riba. To su proizvodi podložni sezonskim fluktuacijama cena. Zbog toga izmenili uredbu i ograničenja se ne odnose na ovu kategoriju proizvoda“, napomenula je ona.

Udruženja potrošača su skeptična u vezi sa ovom izmenom, sumnjajući da je možda država potpala pod uticaj moćnih dobavljača, pošto se ovaj član ne odnosi na trgovačke marže, već cene po kojima trgovci nabavljaju proizvode.

Dejan Gavriović iz Udruženja Efektiva kaže da su dobili objašnjenje da kvarljiva roba sa kratkim rokom trajanja ne može da se prodaje sa tako malim maržama.

„U redu, ali šta je onda sa kafom i kakoom. To nisu kvarljivi proizvodi sa kratkim rokom trajanja. Sumnjam da je nečiji uticaj doprineo tome. U svakom slučaju ne vidim neku korist za potrošače u ovim izmenama, samo za dobavljače i trgovce“, napominje Gavrilović.

Upućeni ističu da je ovo zamrzavanje cena napravilo tumbanja na tržištu, posebno svežeg voća i povrća čije cene se često menjaju pod sezonskim uticajima i nabavljaju se tzv. alternativnim kanalima, odnosno na kvantaškim pijacama i direktno od proizvođača.

Dragovan Milićević, ekonomista i nekadašnji pomoćnik ministra trgovine ističe da za ovu robu ponuđači određuju cene zavisno od količine ponude, pošto je to sezonska roba.

„Tu nema ugovoranja na duži vremenski period niti pak rezervisanja količina. To je roba koja se ne drži dugo u magacinu. Takođe, kod kvarljive robe prilično visok procenat otpadne na kalo i rastur, čak i do 15 odsto“, kaže Milićević.

Možda će na ovaj način država ispraviti probleme koje administrativna kontrola cena pravi na tržištu, ali ostaje otvoreno pitanje koliko će onda uredba delovati na povećanje cena.

Upravo ovi proizvodi su najzaslužniji za poskupljenja hrane poslednjih meseci.

Prema podacima za avgustovsku inflaciju, voće je na godišnjem nivou poskupilo 30 odsto, povrće 13,2 odsto. Ove dve kategorije nose petinu indeksa cena hrane.

Dalje, kategorija kafa, čaj i kakao beleži međugodišnje poskupljenje od 23,8 odsto. Na kraju meso, koje je proizvod sa pojedinačno najvećim ponderom u indeksu cena hrane je u avgustu bilo skuplje za 4,2 odsto nego u istom mesecu prošle godine.

Za svako od ovih poskupljenja može se naći opravdanje ili objašnjenje. Voće je skuplje zbog prolećnih mrazova, pa letnje suše, kao i povrće. Kafa i kakao već više od godinu dana su tema brojnih analitičara zbog globalnog rasta cena. Kakao je tokom 2024. i 2025. bio čak pet puta skuplji nego u 2022. i 2023. godini.

Cena kafe na međunarodnim tržištima je „samo“ udvostručena i ovih dana nalazi se na desetogodišnjem maksimumu.

Možda trgovci neće moći da povećaju maržu na ove proizvode, ali pitanje je kakve nas cene očekuju, posebno s obzirom na slabiji rod žitarica, koje je input za stočarstvo i proizvodnju mesa, ili katastrofalan rod voća koje je sirovina za, recimo, konditorsku industriju ili proizvodnju sokova.

Prošle nedelje ministar finansija i potpredsednik Vlade Siniša Mali najavio je da će u ponedeljak (juče) biti objavljeni rezultati analize ograničenja marži koje će sprovesti tržišna inspekcija.

Ova analiza nije objavljena, a sudeći prema rečima Sandre Dokić iz Ministarstva trgovine, trebalo bi je očekivati za sedam dana.

Dosadašnji nalazi, prema njenim rečima, su da su većina, ako ne svi trgovci uskladili cene sa uredbom.

„Cene su već sada niže, ali ograničenje marži se odnosilo na proizvode sa maržama preko 20 odsto. Cene proizvoda sa nižim maržama za očekivati je da ostanu iste“, rekla je savetnica u Ministarstvu trgovine.

U svakom slučaju, čekamo 13. oktobar kada će Zavod za statistiku objaviti nivo inflacije za septembar da vidimo u kojoj meri se ograničavanje marži odrazilo na novčanike građana.

(Danas)