Дејан Шошкић: Циљ су слободни избори, прелазна влада би могла да олакша тај пут али то није једини начин

„Излаз из друштвене кризе у којој се налазимо морају да буду слободни избори. Да ли успут треба проћи кроз неку прелазну или експертску владу, то је нешто што би могло да олакша процес, али то није једини начин да до таквих избора дође“, оценио је за Н1 професор Економског факултета Дејан Шошкић.

На питање како изгледа све што се студентима и грађанима дешавало последња четири месеца, Шошкић каже – жалосно и забрињавајуће.

„Жао ми је што смо као друштво дошли до ових ниских нивоа комуникације, што се најзначајнији део нашег друштва, а то су студенти, третирају на такав начин од државних органа Србије. Жао ми је што имамо нападе константне на представнике академске заједнице, на друге грађане. Видели смо како се поступа према ректору универзитета, према деканима. То су све појавне форме које упућују на то да смо у једној озбиљној друштвеној кризи и да би требало да тражимо начин да се из тога изађе“, нагласио је Шошкић.

А тај начин, додаје, треба да буде миран и да се истовремено покуша да се уважи народни бунт и жеља за функционисањем институција и поштовањем Устава и закона. „То је најмањи заједнички садржалац“, казао је.

„Сада, након 15. марта и подизања свести грађана, потпуно је јасно да је постојећа политичка структура без легитимитета и то њима свакако није пријатно. Оно чега треба да будемо свесни, да је то велики резултат ових студентских напора и да се налазимо у стању као друштво у коме је јасно не постоји комуникација између грађана и политичких структура које би требало да представљају грађане“, оценио је Шошкић.

Према његовим речима, чини се да је узрок том проблему јасан.

„А то је изборни процес, који су се после 10 година одигравали са гашењем институција, са гашењем демократије, слободе медија, слободе гласања. То су све врло јаки фактори грађанских слобода које су предвиђене Уставом. Начини на који су спровођени избори по правили били су и без слободе гласања и без слободе информисања“, изјавио је Шошкић, који је и бивши гувернер НБС.

Код нас су се, додаје, одомаћиле неке погрешне ствари.

„Притисак на јавни сектор, да се иде на страначке манифестације. Код нас се иде дотле да се не само запослени него и њихове породице терају да гласају, измишљени су неки капиларни гласови. То су све поступања против закона и Устава“, рекао је.

Шошкић каже да оно што краси сваки процес одлучивања јесте жеља појединца да сазна више о нечему о чему одлучује.

„У продавници читамо етикете, пипамо воће и поврће, да се одбаци та информациона симетрија, јер се тако понашају и финансијске институције када неко, рецимо, узима кредит, све се проверава. Тако и у политичком домену грађани морају да буду ваљано информисани да би могли да донесу ваљану одлуку“, предочио је Шошкић.

И као што неки шаљу поруке да се „власт не добија на улици“, Шошкић поручује да се не добија ни на „изборима који се спроводе на неуставан начин, неки би рекли на покраденим изборима“.

„И након друштвених напора последњих месеци, јасно је да политичка структура није спремна да испуни студентске захтеве. Логичан след је да се обезбеде услови за слободне изборе, да дође неко ко је спреман да испуни те захтеве“, нагласио је Шошкић.

А циљ, каже, морају да буду слободни избори.

„Да ли успут треба проћи кроз неку прелазну или експертску владу, то је нешто што би могло да олакша процес, али то није једини начин да до таквих избора дође. Да се промени уређивачка политика националог сервиса и да се успостави кредибилна структура у РЕМ-у , то би били први добри сигнали да власт жели да иде у правцу слободних избора“, навео је Шошкић.

Међутим, како се види да власт није спремна ни на та два услова, једино што преостаје је, каже, грађански притисак и непослушност.

„Да инсистирамо својим протестима да се спроводи Устав и закон и да они који не поступају тако, да поднесу оставке. Ова криза би могла да се реши након првог, а можда и другог изборног циклуса и да се то рефректује и у структури парламента и другим органима власти“, уверава Шошкић.

Европске вредности које се не поштују

На питање о томе зашто Европска комисија не признаје да у Србији има кризе и ћути на вишемесечна дешавања, Шошкић каже:

„Јасно је да је Европа у кризи поштовања сопствених вредности. Видимо да су се многе ствари промениле од 1990-их и да се мање инсистира на тековинама тих европских народа. Ми не треба да очекујемо да ће неко други да реши ове наше проблеме, то треба сами да решимо. Ми морамо да створимо једну солидно уређену државу, имамо добру основу . Устав и законе, који су добри, али се не примењују, наше политичке структуре не примењују и не поштују тај Устав и законе“.

(Н1)