Форбс: Једно од највећих налазишта литијума на планети тоне због рударења овог метала

 Тим научника открио је да једно од највећих налазишта литијума, Салар де Атакама у Чилеу, који садржи велики део светских резерви литијума – полако тоне.

Глобална производња литијума нагло расте због потражње за батеријама. Прошле године светска производња износила је око 180.000 метричких тона. На сланим равницама Салар де Атакама на северу Чилеа, литијумом богата слана вода се пумпа у базене за испаравање. Потом се 90% воде губи у атмосферу.

Студија из ове године, објављена у међународном часопису ИЕЕЕ Трансацтионс он Геосциенце анд Ремоте Сенсинг, показала је да Салар де Атакама тоне брзином од једног до два центиметра годишње.

„Слегање тла због неповратних промена у пропусности може представљати врло озбиљан проблем“, каже Франсиско Делгадо. Он је истраживач са Одељења за геологију на Универзитету у Чилеу и главни аутор студије.

Анализе у Салар де Атаками спровео је Хоакин Едуардо Кастиљо Рохас, студент мастер студија геологије на Универзитету у Чилеу под руководством Делгада. Користио је ИнСАР, алат за прецизно мерење деформација површине путем сателитских снимака.

„Дубоки слани слојеви представљају једну од највећих резерви литијума у Чилеу и свету. А уједно су и станиште важних врста као што је фламинго“, каже Кастиљо. „Морамо радити заједно и користити све расположиво како бисмо разумели природу тих екосистема и утицај човека на њих“.

Кастиљо је објаснио да су, обрадом радарских снимака добијених путем ИнСАР-а, истраживачи показали да површина сланих равница доживљава слегање тла у области из које се пумпа слана вода.

„Прилика за еколошки надзор која се отвара је огромна“, каже он. „Сматрам да је Салар де Атакама одличан пример за остале слане равнице у Централним Андима, и да морамо боље разумети ове процесе ако желимо да вадимо литијум из сличних екосистема“.

Одрастање у Чилеу

Кастиљо је одрастао у Ел Монтеу, руралном граду на периферији Сантијага. Ту је могао „сваки дан гледати зелено дрво“ и црпети инспирацију из природе.

„Одлучио сам да студирам геологију због свега што она обухвата. Разумевање динамике подземља кроз простор и време“, каже он, додајући да је током студија схватио да геолози могу одговорити на актуелна питања од великог интереса, попут тога где ће се догодити следећи земљотрес, колико бакра има у стени и колико воде човечанство има на располагању.

„Геонаучници покривају широк спектар тема, бавимо се питањима која се тичу дома човечанства, Земље“, каже он, додајући да је привилегија бавити се науком у најјужнијој земљи на свету.

„То показује ниво научних истраживања која се могу спроводити, и колико смо способни као латиноамеричко друштво“, каже он. Додаје да су део података у овом пројекту прикупљени путем аргентинског сателита, а да је „природна лабораторија“ била пустињски предео Атакаме.

„Глобална перспектива ове студије је важна јер су антропогени утицаји у областима где се пумпа слана вода од глобалног интереса“, каже он. „Резерве и пројекти експлоатације документовани су не само у Јужној Америци, већ и у местима попут САД-а и Кине. Они такође желе да ваде овај кључни минерал за енергетску транзицију, али на одржив начин“.

Потрага за ниобијумом

Још један кључни минерал за енергетску транзицију је ниобијум. Колумбијски научник Фелипе Веласкез Руиз се нада да ће решити мистерију где и како се он формира.

Овај метал је веома тражен, али Бразил чини око 90% светске производње ниобијума и 95% познатих резерви, са годишњим извозом од 2,25 милијарди долара.

Веласкез, истраживач геологије на Универзитету у Чилеу, објашњава да његово истраживање има за циљ да разјасни како се ниобијум транспортује на геолошком нивоу и како се таложи у Земљиној кори, што је кључно за проналажење нових лежишта.

„Моје последње истраживање критичних метала односило се на ниобијум. То је антикорозивни метал који се користи у челицима високе чврстоће. Користи се и у суправодљивим магнетима. Такође, у опреми за магнетну резонанцу и експерименталним радовима на термонуклеарној фузији“, каже он. „Моја истраживачка страст је у разоткривању механизама формирања критичних минерала за енергетску транзицију, повезаних са магматско-хидротермалним системима“.

У студији из 2022. године, Веласкез и његов тим су пронашли чврсте доказе да је ниобијум доступан у једном од највећих налазишта на свету, у Бразилу. Потекао је пре 90 милиона година, на дубини од 80 километара, из субконтиненталног литосферског омотача.

(Форбс)