Хроника | |||
Михаило Меденица: Нема помирења између слободе за Србију и слободе за Александра Вучића |
четвртак, 13. фебруар 2025. | |
Не постоји помирење између слободе за Србију и слободе за Александра Вучића! Једноставно, немогуће је! Или ће Србија остати у ланцима, или ће Вучић завршити иза седам брава, толико је једноставно и неупитно! Дакле, и ова “борба против корупције” је стотину и ко зна који јалови игроказ, којим поменути покушава да баци прашину у очи народу и сачува фотељу, а самим тим и слободу! Па, нису Миленко Грчић, Папић и остали кедери похватани у шупљу мрежу правде – самоникли! До јуче узданице Александра Вучића, за које је лично гарантовао, а данас – врх леденог брега свег зла у Србији.
Александре Вучићу, па не копчамо се сви на леђима и не причешћујемо се сендвичима, аман! Деценију и кусур си суверен сванућа и смрнућа у Србији. Овде се ласте не враћају с југа док их не најавиш ко стране инвеститоре, пролеће је кад ти кажеш да јесте, а сад треба да поверујемо како се неко поиграо са законом као са јефтином курвом – без твога знања и амина?! Сјајно што су пале ове одвратне њушке, али таквих је још хиљаде, десетина хиљада малих богова, које си ТИ створио и заповедио: “Чините шта вам је воља, не штедите и не секирајте се, Србија је наш плен!” Створио си систем у којем се робија за украдену векну хлеба и два парадајза, али је слобода загарантована ако се захвата рукама, ногама, зубима, ушима, лопатама, багерима, зетовима, свастикама, кумовима…
Наравно, имаш резерву фасцикли, па кад затреба жртвујеш по неког пиона, евентуално, коња, да створиш привид како правда ипак није статиста у твом ансамблу дворских луда, и… И, ништа! За који дан, недељу, или најдаље месец похапшени робију замене наногицама, а потом наногице нанулицама и мирно одшетају у сутон, заборављени, прежаљени и невини као новорођенчад. Разуме се, сада би сви требало да будемо одушевљени твојом одлучношћу да као бумбар на ливади заведеш ред, заборављајући да се од корова та ливада одавно не види, и да је коров све већи, без разлике што почупате неколико коренчића што штрче са стране… Треба да заборавимо на хиљаде и хиљаде афера и аферица, лоповлука, велеиздаје, преметања Србије у колонију белосветског шљама и његовог интереса, све оне безврате “бизнисмене” који су и ваздух приватизовали, сиротињу, беду, децу за коју не можемо да пошаљемо довољно СМС-ова како би отишла на лечења… Треба да прећутимо Косово и Метохију, Бриселске и остале велеиздајничке споразуме, то што смо на мала врата постали отирач проклетог НАТО пакта, што Брисел овде сврати на политичке оргије, што се толико фукаре безобразно много обогатило да су контејнери све пунији квалитетних отпадака за мучену сиротињу… Не, Александре Вучићу, не заборављамо! Не више! Ћутали смо ко пи*де, али је Србија коначно проговорила, подвриснула – НИСАМ ВИШЕ ВАШ ПЛЕН И ЛОВИНА! Узалуд фасцикле и мреже са ситне рибе пљуцкавице – они су само чинили оно што си им дозволио да чине! Такви су ти требали да скрећу пажњу са тебе, али… Понављам: нема слободе и за Србију и за тебе, а Србија више у ланце неће, па… Залуду прашина у очи, народ види и затворених, по смраду вам траг осећа… Нема борбе против корупције док си ти на слободи, Вучићу! Они су крали колико си им ти дозволио, а себи си дозволио да од Србије остане сећање… Е, па, нећемо је се сећати но живети у слободној, славној и божанствено дивној Србији! Ми у њој, ти у ћелији, једино тако има смисла! Твог нам је бесмисла преко главе! (Без цензуре) |