четвртак, 13. фебруар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тагесшпигел: Србија је ових дана земља у превирању, протести и у најмањим селима. Ако аутократа Вучић падне, спорни уговор о литијуму са ЕУ вероватно неће проћи
Хроника

Тагесшпигел: Србија је ових дана земља у превирању, протести и у најмањим селима. Ако аутократа Вучић падне, спорни уговор о литијуму са ЕУ вероватно неће проћи

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 13. фебруар 2025.

Србија је ових дана земља у превирању. Универзитети и школе су окупирани, читаве професије штрајкују. Протести су и у најмањим селима, пише берлински лист „Тагесшпигел“.

Студенти из Ниша иду пешице ка Крагујевцу где ће се у суботу састати са колегама из Новог Сада и Београда

Масовни протести против Владе Србије и председника Вучића трају више од три месеца. Постоји разлог за такву одлучност, оцењује у чланку за Тагесшпигел новинар Нико Прајкшат.

„Након првобитне туге због несреће у Новом Саду, уследио је необуздани бес. Људи су изашли на улице, тражећи одговор на питање како је новоотворена железничка станица могла да постане смртоносна замка.“

„Док је аутократски председник Александар Вучић одуговлачио са истрагом, протести су постајали све гласнији. Мало по мало проширили су се на целу земљу, предвођени студентима који за пад крова железничке станице криве распрострањену корупцију у Србији“, пише Тагесшпигел.

Подсећа се да је у децембру у Београду одржан највећи протест у Србији од свргавања бившег председника Слободана Милошевића 2000. године и поставља питање зашто демонстранти овога пута успевају у нечему што нису успели многи други покрети у Србији?

У чланку се указује да снага протеста има везе с његовим поводом.

Последице корупције опасне по живот

„Из урушавања крова железничке станице учимо да у Србији не можете ни на улицу да изађете, а да не страхујете да вам нешто не падне на главу. Сви виде последице корупције опасне по живот. Зато се толико људи придружује“, каже за Тагесшпигел студенткиња и активисткиња из Новог Сада Доротеја Антић.

Суденти полажу цвеће на место несреће у Новом Саду

„За разлику од претходних таласа демонстрација, политичка опозиција је само маргинално укључена“, наводи се даље у тексту и додаје да су активисти заправо без вођства. „Млади људи носе протесте и сами се организују“, објашњава за берлински лист Кирстен Шенефелд, шефица канцеларије Фондације Фридрих Еберт у Београду.

Оно што је такође ново јесте да се протести не одржавају само у великим градовима, каже за Тагесшпигел Срђан Цвијић из Београдског центра за безбедносну политику. „Протести се одржавају и у најмањим селима. Протести су постали кул и тренди, зато привлаче готово сваког.“

Отпор у редовима полиције

„Међутим, постоји подела у земљи – многи старији људи и даље подржавају Вучића. Али, нико не зна да ли он и даље има довољну подршку да остане на власти. Влада до сада није систематски покушавала да насилно угуши протесте. Уместо тога, Вучић има под надзором своје критичаре“, пише Тагесшпигел.

Истраживач безбедности Цвијић очекује отпор у редовима полиције уколико би Вучић наредио да се протести сузбију. „Сваки напад на демонстранте изазвао би екстремни бес и масовну мобилизацију“.

„Кључни захтев активиста је формирање техничке прелазне владе. Она би требало да створи услове за слободне и фер изборе“, наводи се даље у тексту и додаје да демонстранти, али и велики део опозиције, одбијају нове изборе у садашњим условима. „Све институције су запосели Вучићеви људи. „Нема повратка на статус кво од пре новембра“, каже Цвијић.

Немачкој прети грубо буђење

„Ако аутократа Вучић падне, потпуно је нејасно како би изгледала нова влада“, оцењује Тагесшпигел: „Једно је, међутим, јасно – спорни уговор о литијуму са Европском унијом вероватно неће проћи. Политички је постало веома тешко спровести ископавање литијума, опозиционе странке су се позиционирале против тога“, објашњава Кирстен Шенефелд из Фондације Фридрих Еберт.

„За ЕУ и немачку аутомобилску индустрију то би био велики губитак – док би за многе Србе то био успех. Европа би тада морала да плати цену, јер би владавина права у Србији била сачувана“, закључује Тагесшпигел.

(Дојче веле)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер