Милан Радоњић: Где су и шта раде Српска листа, СПЦ и Универзитет у Митровици?

Списак мера и захтева које је Београд истакао прошле недеље за даље преговоре са Приштином, према мишљењу аналитичара и саговорника Радара, више подсећа на потрагу за изгубљеним временом. Оним пре напуштања косовских институција децембра 2022. који је завршио сломом у Бањској.

Тужна листа нереалних жеља је доказ да је политика Србије у вези са Косовом коначно постала прихватљива само за оне који не разумеју шта се догађа или их интерес мотивише да је прихвате

Та тужна листа нереалних жеља још један је доказ да је политика Србије у вези са Косовом коначно постала прихватљива само за оне који не разумеју шта се догађа или их интерес мотивише да је прихвате. Остале одавно није могуће убедити да учествују у илузији која се упорно форсира са Андрићевог венца.

Нико да преузме грешке

Дуги низ пораза омогућених уништењем опозиције, препуштањем српске заједнице на Косову у руке широј јавности непознатих криминалаца, уласком па напуштањем институција које су имале ноту аутономије, није се показао као довољан разлог да се застане и размисли о признању грешке. Напротив. Стратегија подразумева још истог.

„Потези који се вуку су очигледно синхронизовани и говоре нам да се иза свега крије некакав договор. А оно што видимо да се догађа је пораз, предаја и на крају, издаја“, говори за Радар Момчило Трајковић, председник Српског националног форума. „Покушавам да не будем теоретичар завере, али Вучићеви говори, поготово у време када је кренуо на разграничење, били су пуни дефетизма. То ме уверава да је ипак у питању издаја. Председник треба да храбри овај народ чије је најјаче оружје – трпљење и оно најгоре што је учинио је то што је он уништио то оружје‚ спремност на трпљење. Сада је овде све привремено, све је у неком покрету. То је наша највећа оптужба за њега. Он је августа 2018. рекао да у мојој Чаглавици нема ни 20 кућа, а у том моменту било их је 153. Данас их има око 100, а у међувремену због недостатка стратегије и таквих изјава отишло је преко 50 домаћинстава. То је умногоме деморалисало народ, а у ствари то је припрема да се народу пошаље порука како се не вреди борити јер смо Косово изгубили. Како он каже, прошли режими су то изгубили, заборављајући своју ранију улогу у том радикализму и екстремизму који је такође направио велику штету.“

На северу Косова је постојала компактна територија коју је контролисао народ, својим животима, остајањем и опстајањем, која је била нада народа испод Ибра да је могуће остати и опстати

Саговорник Радара истиче да је на северу Косова постојала компактна територија коју је контролисао народ, својим животима, остајањем и опстајањем, која је била нада народа испод Ибра да је могуће остати и опстати.

„Српски север је био нада овом народу. У њему се видела некаква заштита, перспектива, могућност због које вреди издржати, да би он на крају све то проћердао. Он је све наше жртве, убијене и протеране, проћердао својим симулирањем политике. Ово што се сада десило на северу, а раније и на југу, јесте један огроман земљотрес, који је све срушио и ми сада вадимо циглу по циглу из тих рушевина и покушавамо да нађемо неки нови почетак.

Где су и шта раде Српска листа, СПЦ и Универзитет у Митровици

Трајковић каже да је пре свега неопходно заустављање негативних процеса и стабилизовање српске заједнице. На скупу са свим опозиционим лидерима, најављеном за крај септембра у Београду биће, истиче саговорник Радара, представљен предлог како да се партијска политика претвори у државну и националну:

„То тешко иде јер и поред свега тога што је издао, разбио и уништио, он и даље мрцвари жртву. Он и даље покушава да оживи Српску листу која је мртва, и инсистира да она представља народ на Косову. Међутим ми немамо проблем само са влашћу, већ и са великодостојницима Српске православне цркве. Својим ћутањем црква одобрава политику која нас је довде довела“, каже Трајковић и додаје да су до доласка актуелног патријарха, црква и народ на Косову говорили истим језиком, а сада то чине власт и црква.

„Исти је случај и са такозваном елитом која је концентрисана на Универзитету у Митровици и која ћути, све је својевремено постављао Радоичић, не знам сада колико има утицаја. Сви су они прошли кроз његове руке, можете ли да замислите која је то сада наша елита. Народ мора да се отрезни од политике Београда која га је ошамутила. Са друге стране, морамо отворити дијалог са Албанцима и једна од наших иницијатива је да се оснује Форум за дијалог и помирење, који је предуслов за наш опстанак, али и за мир на Косову.“

Ипак чини се да је пут до помирења и даље веома дуг. Специјално тужилаштво Косова подигло је 11. септембра оптужницу за оружани сукоб у Бањској, за кривично дело тероризма са намером отцепљења дела територије Косова.

Тежина оптужнице

А на њој, првооптужени Милан Радоичић терети се да је у периоду од 2017. до 24. септембра 2023. године, руководио терористичком групом, обезбеђивао њено финансирање и набавку тешког наоружања и логистике. Како се наводи у оптужници, Радоичић је у сарадњи са Радулом Стевићем, власником привредног друштва РАД д.о.о. стекао новац који је претворио у непокретну и покретну имовину, при чему је део непокретне имовине пренео на трећа лица.

Момчило Трајковић: Народ мора да се отрезни од политике Београда која га је ошамутила. Морамо отворити дијалог са Албанцима и једна од иницијатива је да се оснује Форум за дијалог и помирење, који је предуслов за опстанак, али и за мир на Косову

Поред Радоичића, на оптужници Специјалног тужилаштва Косова у коју је Радар имао увид, налазе се још 44 особе које су 24. септембра 2023. учествовале у оружаном сукобу са полицијом, у коме су изгубљена четири живота. Занимљиво је истаћи да је раније Специјално тужилаштво Косова тврдило да није могло да подигне оптужницу против Радоичића у случају убиства Оливера Ивановића јер по косовским законима то наводно није могуће према појединцима који претходно нису саслушани од истражних органа.

Како год, оптужница детаљно објашњава припреме и по временским сегментима прати развој акције Радоичићеве групе, наводећи да је она била спремна за акцију и током немира у Звечану два месеца пре сукоба у Бањској. Уз фотографије униформисаних људи који су се појављивали на улицама Косовске Митровице, у оптужници је као извор наведена Телеграм страница групе Коридор. Иначе група под управо овим именом недавно је позвала на брзо окончање неуспеле блокаде административних прелаза ка Косову.

Разлике у исказима

Ипак, када је реч о самом почетку сукоба који је по мишљењу упућених основни кључ за разумевање целог овог трагичног догађаја, он се у исказима сведока, полицајаца КПС донекле разликује у неким појединостима.

Наиме, према изјави сведока полицајца КПС Авни Схале, пошто су путем радио-везе добили информацију да су у селу Бањска постављене барикаде, одмах по доласку приметили су да је то место било веома добро осветљено, док су само село и околни простор били у потпуном мраку. Према исказу овог сведока, један од полицајаца упозорио је колеге да је можда реч о заседи те да би требало да заузму положаје на којима би били безбеднији. Како се наводи у оптужници, непосредно потом „зачуо се звиждук, одмах затим и детонација мине, а истовремено су настављени пуцњи из разних врста оружја“.

Полицајац, сведок Мирсад Криезиу, сведочио је међутим, да су на путу, по уласку у село Бањска око 2,30, на мосту приметили два камиона напуњена песком, и преко радио-везе обавестили Командну собу о блокади пута, одакле им је речено да приђу месту догађаја, фотографишу камионе и пошаљу слике. Затим је телефоном детаљно обавештен заменик командира полиције дирекције Север Ветон Елшани који их је замолио да остану на лицу места и сачекају јединицу из полицијске станице Звечан. Полицајци су, према исказу овог сведока, обавили визуалну контролу камиона и приметили да су врата са стране возача једног од два камиона отворена. По доласку патроле из Звечана сведок је обавестио наредника Африма Буњаку да је у међувремену преко телефона добио наређење да се камиони уклоне.

Полицајац Криезиу је отишао до камиона који се налазио даље унутар моста, док је његов колега из Полицијске станице Звечан пришао камиону који је имао отворена врата. Чим је покушао да отвори врата камиона, тврди сведок, почела је пуцњава на њих, а он је у том тренутку напустио камион и повукао се према осталим колегама. Повлачећи се, угледао је наредника како стоји на удаљености од 5 до 7 метара и тада видео експлозију после које је наредник Буњаку пао на земљу. Пришао му је и видео да је рањен у грло и да крвари, покушао да га одвуче на безбедније место али није успео због непрекидне паљбе. Нешто касније наредник Буњаку превезен је у митровачку болницу где је констатовано да је подлегао повредама.

Последице погрешних политика

Узимајући у обзир могућност да је перцепција сведока условљена шоком и стога непрецизна, остаје ипак снажна спознаја да ћемо пуну истину о овом догађају највероватније сазнати онда када то више не буде било битно. До тада, имамо последице. Породице страдалих, губитке који се не могу надокнадити, преживели трауме или оптужнице за учешће у акту тероризма и потенцијално међународним потерницама. Осим, уколико захваљујући политичким одлукама макар за њих не буде омогућен другачији епилог.

„Не верујем да би се у скорије време могло говорити о амнестији за Бањску. Сигуран сам да би Куртијева влада за тако нешто сада од Београда захтевала потезе који би водили ка директном признању независности“, говори за Радар Бранимир Стојановић, председник Српског националног покрета из Грачанице.

„Људи страхују од потпуног затварања, пре свега здравства и образовних институција. Надам се да се те црне слутње неће остварити и да ћемо ипак сачувати неки минимум својих институција. Оно што нам се сада нуди као решење из Београда је ништа. Пројекат Српске листе је потпуно уништен.“

Стојановић подвлачи да је српска заједница у ову ситуацију дошла јер један дужи низ година људи из Српске листе доносе политичке одлуке које су погрешне, водећи једну апсолутно деструктивну, корупционашку кадровску политику.

Бранимир Стојановић: Да бисмо могли да се боримо, потребно је да се овом народу одвежу и руке и ноге, да сами бирамо људе који ће говорити у наше име и да ти људи не буду оптерећени дневнополитичким преференцијама Београда

„То нам је нанело огромну штету а нема никакве одговорности. Потребно је створити механизме нове политичке културе. Да престанемо са тиме да неко из Београда може да поставља и смењује било кога, већ да нарочито у локалним питањима која дефинишу живот људи ипак одлучујемо сами о себи. Наш највећи изазов данас је како да се боримо са разочарањем људи у Српску листу и оно до чега нас је довела. Обичан човек се данас овде осећа и продано и издано и разочарано свиме оним што нам се десило и мислим да је јако важно да ово буде један тренутак када ћемо направити пресек и отклон од политике која не траје 10 него 70 година, у којој се никада није довољно чуо глас људи који на Косову живе.“

Стојановић подвлачи да је садашња насилна интеграција севера Косова нешто чему су се највише обрадовали екстремисти, а да се све оно што су Срби јужно од Ибра доживели пре двадесет година сада понавља на северу на један много бруталнији начин. „Да бисмо могли да се боримо, потребно је да се овом народу одвежу и руке и ноге, да сами бирамо људе који ће говорити у наше име и да ти људи не буду оптерећени дневнополитичким преференцијама Београда. Саговорник Радара подвлачи да су се све српске косовске политике сурвавале управо због тога што глас људи са Косову није био довољно јак да би утицао на њихово креирање.

(Радар)