На данашњи дан 1812. Наполеон потучен на реци Березини, после чега је побегао из Русије; 1840. рођен француски вајар Огист Роден, СПЦ и верници обележавају празник посвећен Светом краљу Милутину

На данашњи дан 1812. године, на залеђеној реци Березини, од руске топовске паљбе и у јуришима козака погинуло је око 25.000 војника разбијене армије француског цара Наполеона И која се повлачила из Москве. После дебакла на Березини, Наполеон је побегао с малом пратњом у Париз, уз обећање да ће подићи нову армију од 300.000 људи, али је пораз у Русији био почетак краја његове империје.

Данас је уторак, 12. новембар 2024. године.

1833 - Рођен је руски композитор Александар Порфиријевич Бородин, припадник неформалне музичке групе "Велика петорица" и утемељивач руске симфонијске и камерне музике. По образовању био је лекар и хемичар и радио је као универзитетски професор. Као дечак свирао је флауту и клавир, касније и виолончело. Инспирисао се руском народном музиком, народним причама, легендама и источњачким фолклором. Дела: опера "Кнез Игор", симфонија бр. 2 ("Багатирска симфонија"), симфонијска слика "У средњој Азији".

1839 - Донет је Војни закон којим је, између осталог, одређен систем безбедности војске тадашње Кнежевине Србије. Датум доношења овог закона прихваћен је као Дан Војно-безбедносне агенције Војске Србије.

1840 - Рођен је француски вајар Огист Роден, један од највећих уметника краја 19. и почетка 20. века, чије је дело објединило романтичарски дух и модерне тежње и пресудно је утицало на европско вајарство. Скулптуре: "Мислилац", "Пољубац", "Балзак", "Грађани Калеа", "Врата пакла", "Вечни идол", "Пролеће", "Човек сломљеног носа", бисте, актови.

1866 - Рођен је кинески револуционар и државник Сун Јат Сен, први председник Кине након рушења монархије. Борбу за стварање републике је почео 1894. а 1905. је основао Савезну лигу (Тун-мен-хој) из које је 1912. настала странка Куоминтанг. Савезна лига је 1911. повела револуцију у којој је збачена династија Манџу и проглашена република чији је председник постао Сун. Први конгрес Куоминтанга прихватио је 1924. његова програмска начела: За национално ослобођење Кине потребна је подршка Совјетског Савеза, демократија није могућа без сарадње с комунистима, а благостање народа без побољшања услова живота најширих слојева. После његове смрти 1925. прокомунистичка линија је напуштена и вођство странке је преузело десно крило Чанг Кај Шека.

1912 - Шпанског председника владе Хосеа Каналехаса убио је анархиста Мануел Пардинас, који је потом извршио самоубиство.

1912 - Спасилачка екипа пронашла је на Антарктику посмртне остатке енглеског поларног истраживача капетана Роберта Скота и његових пратилаца. Претпоставља се да су он и чланови његове експедиције умрли у марту 1912. при повратку с Јужног пола.

1918 - Проглашена је прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла И, последњег владара из куће Хабзбург.

1919 - Енглески пилоти Рос и Кејт Смит полетели су из Хаунслоуа код Лондона на први лет од Велике Британије до Аустралије. У аустралијски град Дарвин слетели су 13. децембра 1919.

1920 - Под притиском Британије и Француске, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца потписала је Рапалски споразум којим је одређено да Истра, Јулијска крајина, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружа јесу италијанска територија. Године 1924. Италија је анектирала и Фиуме (Ријека), до тада слободни град.

1927 - Лав Троцки је, под оптужбом да се борио за власт после смрти Лењина, искључен из владајуће бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер Совјетске државе. Из земље је протеран 1929. а 1940. је убијен у Мексику.

1929 - Рођена је америчка филмска глумица Грејс Кели, која је после удаје 1956. за кнеза од Монака Ренијеа ИИИ из куће Грималди, постала владарка Монака. Филмови: "Тачно у подне", "Провинцијалка" (Оскар), "Позови М ради убиства", "Високо друштво", "Дворишни прозор".

1933 - Национал-социјалистичка радничка партија Немачке Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој.

1937 - Јапанци су окупирали кинески град Шангај.

1941 - Совјетска армија је у Другом светском рату зауставила надирање немачких снага према Москви.

1942 - Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија поново је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији, заробивши најмање 30.000 немачких и италијанских војника, и наставила да преко Сахаре гони разбијени Афрички корпус немачког генерала Ервина Ромела.

1942 - У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији.

1944 - У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили "Тирпиц", последњи велики ратни брод Немачке.

1948 - На смрт су због ратних злочина осуђени бивши председник владе генерал Хидеки Тођо и још шест јапанских званичника у Другом светском рату.

1956 - У адаптираном делу зграде "Борбе" (изворно зграда листа "Време") београдско позориште "Атеље 212" почело је с радом, извођењем Гетеовог "Фауста" у режији Мире Траиловић.

1956 - Нови мађарски лидер Јанош Кадар одбио је улазак посматрача Уједињених нација у Мађарску.

1961 - Рођена је румунска гимнастичарка Нађа Команечи, која је за извођење једне вежбе на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. прва у историји гимнастике, добила највишу могућу оцену 10.

1969 - Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца, с образложењем да је његово понашање "антидруштвено".

1970 - Снажан циклон и високи таласи усмртили су најмање 200.000 особа у Источном Пакистану, садашњем Бангладешу.

1974 - Због политике апартхејда, Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН.

1977 - У затворској ћелији је извршила самоубиство Ингрид Шуберт, један од оснивача западнонемачке комунистичке терористичке групе "Бадер-Мајнхоф".

1981 - Амерички спејс-шатл "Колумбија" је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прво свемирско возило које је употребљено више од једном.

1982 - Јуриј Андропов изабран је за генералног секретара Централног Комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза, дан после смрти Леонида Брежњева.

1989 - Умрла је шпанска револуционарка Долорес Ибарури, названа Ла Пасионарија, председница Комунистичке партије Шпаније, једно од најславнијих имена Шпанског грађанског рата. Приписана јој је парола "Но пасаран" (неће проћи) - парола која је настала приликом напада франкиста на Мадрид. После пада Републике провела је 38 година у иностранству, највише у Совјетском Савезу. Вратила се у своју земљу 1977. и постала члан кортеса (шпанска скупштина).

1990 - Принц Акихито крунисан је за цара (микадо) Јапана.

1991 - У Источном Тимору је дошло до сукоба индонежанске војске и побуњеника - сепаратиста, при чему је било десетине жртава. До 1951. Источни Тимор био је португалска колонија, потом прекоморска провинција којој је бивша метропола 1973. дала аутономију, а 1974. право на самоопредељење, што је потврдила и Генерална скупштина УН. Индонезија је Источни Тимор припојила у децембру 1975. а независност му је призната 2002.

1995 - У Ердуту и Загребу потписан је споразум о Сремско-барањској области, којим је предвиђен једногодишњи прелазни период под међународном управом.

1996 - У судару, изнад Индије, два путничка авиона из Сауди Арабије и Казахстана погинуло је 349 особа.

1999 - У земљотресу у Турској, с епицентром код града Душче 170 километара источно од Истанбула, погинуло је најмање 550 лица.

1999 - На подручју планине Бајгора, 12 километара североисточно од Косовске Митровице, срушио се авион Светског програма УН за храну типа "АТР-42", при чему су страдале 24 особе.

2001 - Авион компаније "Америкен ерлајнз" типа "Ербас А 300" са 260 путника и чланова посаде срушио се непосредно после полетања на њујоршку четврт Квинс, што није преживео нико у летелици, а погинуло је и пет људи у разореним кућама.

2003 - У самоубилачком нападу исламских терориста у Насирији на југу Ирака, у експлозији камиона испред базе италијанске војне полиције погинуло је 19 Италијана и девет Ирачана.

2006 - Бомбаш самоубица убио је 35, а ранио 58 људи у регрутном центру ирачке полиције у Багдаду. Нападач је опасан експлозивом успео да уђе у регрутни центар ирачке полиције а затим је активирао експлозив.

2007 - Умро је амерички писац Ајра Левин, аутор чувеног романа "Розмарина беба". Левин је био писац трилера и хорор прича а писао је и за телевизију и Бродвеј. На основу његових књига снимљено је више филмова као што су "Розмарина беба" са Миом Фароу, "Момци из Бразила" са Грегоријем Пеком и Лоренсом Оливијеом и "Сливер" са Шерон Стоун и Томом Беринџером у главним улогама.

2013 - Европски суд за људска права осудио је Турску због бомбардовања два курдска села 1994. године и убиства 33 особе, и наложио плаћање одштете.

2014 - На комету 67П/Чурјумов-Герасименко, успешно се спустио робот лабораторија "Филе". Високоризично спуштање на комету плод је 10-годишњих припрема и историјски је преседан у свемирском истраживању.

2015 - Бабатунде Осотимехин, извршни директор Фонда Уједињених нација за становништво, званично је саопштио да је смртност жена због проблема везаних за трућноћу опала за готово 50 процената током претходних 25 година, у складу с тзв. Миленијумским циљевима УН. Ипак, наглашено је да, иако огроман, напредак није уједначен, односно да се 99 одсто трагичних исхода дешава у земљама у развоју.

2017 - У разорном земљотресу магнитуде 7,3° са епицентром тридесетак километара југозападно од Халабџе, у пограничном подручју Ирака и Ирана, погинуло је 630 особа, а 8.100 је повређено, док је приближно 70.000 остало без крова над главом.

* Данас Српска православна црква и њени верници обележавају празник посвећен Светом краљу Милутину, једном од најмоћнијих српских владара из династије Немањића. Познат по својој државничкој мудрости, војничкој храбрости и задужбинарству, Свети краљ Милутин заузима посебно место у српској историји и духовности. Током четрдесет година владавине, проширио је територију Србије, учврстио њен положај на Балкану и саградио многобројне цркве и манастире.

Милутинов допринос државности и духовности

Рођен као млађи син краља Уроша И и брат краља Драгутина, Милутин је преузео престо у време великих политичких превирања. Вођен снажном визијом о јачању Србије, успешно је ширио њене територије кроз ратове против Византије и Бугарске, чиме су Србији припојени северни део данашње Албаније, већи део данашње Македоније и Браничево. Његова владавина обележена је и склапањем политичких савеза који су Србију учинили моћним фактором у региону.

Женио се чак пет пута, а бракове је користио као начин за учвршћивање савеза и очување територијалних интереса Србије. Током његове владавине, српски двор преузео је раскошне византијске церемоније, протоколе и титуле, чиме је Србија постала културно блиска Византији.

Завет и задужбинарство

Једна од најважнијих одлика краља Милутина јесте његово задужбинарство. По предању, приликом преузимања престола заветовао се да ће саградити онолико цркава колико година буде владао. Испунио је тај завет, подигавши чак 42 цркве и манастира у Србији, али и у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму и на Светој Гори. Због својих великих заслуга за цркву и веру, Српска православна црква га је канонизовала 1324. године као Светог краља.

Тропар Светом краљу Милутину

Верници се и данас обраћају Светом краљу Милутину у молитви, како показује његов тропар:

“На Земљи си свом душом заволео Христа и Његове си заповести сачувао. Као река си богато напојио сиромашне милосрђем, сачувавши свој народ. И гроб са твојим моштима мирисна исцељења свима подаје: Зато те молимо, Свети Милутине, испроси душама нашим велику милост.”

Кроз своја војна достигнућа, политичке потезе и задужбине, Свети краљ Милутин оставио је дубок траг у историји и постао светионик српске вере и националног идентитета. Његов дан представља прилику за молитву, сећање и захвалност за све што је учинио за српски народ и православну веру.

(РТВ, Телеграф)