Изетбеговићево извињење или – откад је милост ушла у џелате

 Извињавам се Бакиру Изетбеговићу за све што су четници учинили на Требави током Другог свјетског рата.

Тако се и Бакир извинио за сваку невину жртву Армије БиХ.

Извињења су иначе проблематичан политички, историјски и људски чин. Можда се нигдје не могу тако анализирати као у БиХ.

Али, да сецирам Бакира и шири контекст.

ПРВО – Да ли је морално, етично и људски извињавати се у случају када то чини актер догађаја који није ништа учинио да их спријечи или да барем јавно каже: Тата, болан, бабо, Алија, Сунце Ти Јебем, добро, знам да Бакир не псује, пусти БиХ ако ће тећи крв. Колико их је деценијама заглавило у Хагу због тога што ништа нису учинили да спријече нешто, а нису имали никакве надлежности. Србија је осуђена од МСП зато што ништа није учинила да спријечи Среброцид. Није ни Исланд. Није ни Бакир. А Бакир Изетбеговић је био уз бабу цијело вријеме рата.

ДРУГО – Шта је Армија БиХ? Да ли је то велика поштена војска у којој су све сами клонирани типови бољи и од Робин Худа, па се десило, случајно, неких злочина према невиним жртвама. То је нерегуларна Береткуша, војска паравојних беретки разних врста, Фундаментално муџахединство, Вјерска регимента, Војска Државе које није било, Једнонационална и једновјерска армада састављена од муслимана и Јована Дивјака. Ако се Бакир извињава у њихово име онда их признаје и оправдава. Све то, и ко зна какве још појединачне и групне дивљаке, мора поменути ако ће се извињавати. А не такозвану Армију БиХ.

ТРЕЋЕ – За злочине „према невиним жртвама“ се не извињава. За њих се одмах стријеља након Пријеког суда или се суди након рата. А Бакиру су Суд и Тужилаштво БиХ под носом. Није примијећено да је досад јавно, као један од страначких лидера, барем запитао те двије институције, зашто никог не осудише за злочине над Србима и Хрватима као невиним жртвама. Шути двадесет година па онда се извини београдској емисији. Звучи као лоша намјера.

ЧЕТВРТО – Крвопролиће у БиХ није почело због извињења. Оно је производ инкорпориране крвоточне мржње и неподношљивости трију нација и вјера на концентрисаном босанскохерцеговачком простору адиране маказама, шилом и прстењаком Великих кројача. Извињења, Јосиповићева, Тадићева, Бакирова... неће ништа ријешити. Могу само изравнати и утабати нове полигоне за сукобе.

ПЕТО – Чему извињење Београду. У београдској тв емисији? Људи се тамо не чешу због невиних жртава Такозване АрмијеБ. Осим тога, откуд тамо невине жртве нечије кад је то све био го агресор на Невину, Поштену, Слободарску, Патриотску Насеобину.

ШЕСТО – Најтеже, најпроблематичније и најупитније. Какав је легитимитет извињења Бакировог. И других, дабоме. Колико се сљедбеника Бакирових, или поданика, пошто је он сада и један од чланова Предсједништва, слаже са таквим чином. Да ли је он то најавио као свој постизборни програм и на томе, поред других најава, добио изборе. Да ли је то извињење произашло из неке парламентарне расправе, друго је питање који је парламент правни и етички насљедник такозване Армије Б, па Бакир извршава тај узвишени чин. Тада би та легитимност можда могла да се наслути. Овако, Бакир, и други, варају своје бираче а варају и оне којима је извињење упућено.

А кад Бакир потеже извињење, то асоцира на бабину умилност којом је жртвовао мир за илузију.