Сарајевски лешинари и београдски дејтонисти

Објашњење појмова. Сарајевски лешинари су она широка сојта, која прожима разне слојеве, од лидера СПК до Политичких Баба Сребренице, а која сваког дана устаје са мишљу да ће данас, акобогда, отићи на сахрану Републике Српске. Они су толико оптерећени жељом за пропашћу Републике Српске да под јастуком држе крамп и лопату за случај хитног укопа. Београдски Дејтонисти су посебна врста далтониста који не разазнају све боје Дејтонског споразума. А особито не разазнају интересе Српског Народа у БиХ па, тиме, и Републике Српске. Они, до једног, нису никада, као Службени Београд, учинили ништа да учврсте Дејтонски споразум са нагласком на темеље Државе Републике Српске у њему.

Извјесни Мркић, министар вањских дела Србије, дао је изјаву поводом доласка Николића и Дачића у Бањалуку, агенцији анадолија, у којој је видљива сва неартикулисаност Србије у погледу БиХ и Републике Српске. Дабоме, одговоре је писао и скицирао неки МИШ из МИП, али то нареченог министра не ослобађа.

Углавном, министар каже Позиција Србије је јасна и принципијелна. Србија подржава суверенитет и територијални интегритет БиХ и све оно што је договорено Дејтонским споразумом. Подржаћемо и све оно око чега се договоре три конститутивна народа у БиХ. А када је новинар Аганад питао како би се Србија понашала у случају да Република Српска било када прогласи независност и да ли би признали Независну Државу Српску, Министар Мркић вели Мислим да то нико не поставља као питање и могућност. То свакако није нешто о чему се размишља у Београду.

Било би боље да је МИШ из МИП предложио синтагму Уважава Чињеницу О Суверенитету. Србија подржава и свој суверенитет и ТИ па видимо како иде са Косовом. А ако већ подржава и све оно што је договорено Дејтонским споразумом, онда се мора рећи да се не подржавају Девијације Дејтона.

Нарочито се није смјело рећи да Србија подржава све оно око чега се три конститутивна народа договоре. Нема договора око мјеста Републике Српске у Дејтону и Дејтонској БиХ. Нема чак ни разгвора. Из Дејтонске и Постдејтонске Повести јасно је да је договор три народа, барем што се Срба и Републике Српске тиче, увијек био изнуђен. Да ли ће Србија сутра подржати унитарне уставне промјене и укидање Републике Српске, ако сила небеска, бриселска и вашингтонска, улицом доведу на власт Нудигузе и они пристану на то. Да ли је и то договор три конститутивна народа. Видим како пролази договор Два Конститутивна Народа у Федерацији. Овдје се Договори Народа НКН. Набијају.

Ни Дејтон није био договор Три Народа. Срби и Република Српска су натјерани да остану у БиХ. Јер представник народа Српског Овдје није био у Дејтону. БиХ је опстала да би се прикрила чињеница да су муслимани изгубили рат за Босну. А касније су Хаг и Девијација Дејтона д.о.о. све учинили да се представи да су Срби изгубили рат. И Српска.

Сарајевски Лешинари су одмах извукли наслов Независност Републике Српске Није Могућа. Испод слике Министра Мркића. Кој те, бре теро на Мораву.

Не треба ни један министар да пегла Николића у Сарајеву и његове изјаве. Боље су и Николићеве изјаве, искрене и неполитичке, каква је и она о томе да са Додиком никад није на истој политичкој линији али да иде у Бањалуку јер воли Републику Српску, него конфузна изјава са свиленим гаћама за потребе Сарајева.

Па онда се тих гаћа дочепа Султанија Хурем.

Ако је могуће Косово, онда је могућ и континент Република Српска. А не само Независна. Самостална.

(vasicrajko.blogspot)