Напад на генерала Крстића

Шок који је 7. маја изазвао посве сумњиви и још увек неразјашњени напад на генерала Војске Републике Српске Радислава Крстића, команданта Дринског корпуса у јулу 1995. године, још увек траје. Питања се умножавају, а одговора не само да нема већ – уместо истраге – случај постепено прекрива вео заборава, што подстиче на још више сумњи и нагађања у вези са околностима и мотивима без мало успешног напада.

По убедљивој теорији проф. Александра Мезјаева са Казањског универзитета, који редовно критички прати рад Хашког трибунала, напад на генерала Крстића је покушај да се онемогући преиспитивање његовог предмета у светлу великог броја нових сазнања и чињеница који су постали доступни откако је правоснажна пресуда била изречена пре око шест година. Пошто је та пресуда главни – и једини – аргумент на коме се заснива теза да је наводни „геноцид“ у Сребреници чињеница која је била званично утврђена пред судом, рушењем те пресуде ударило би се у сам темељ званичне приче о Сребреници. Зато је, по професору Мезјаеву, било неопходно Крстића физички уклонити да би се спречила ревизија његовог процеса, која се већ назире на међународноправном хоризонту.

Исто као и недавна декларација о Сребреници, и напад на генерала изазвао је реакцију одговорних и ангажованих интелектуалаца у иностранству. Већ око недељу дана др Дијана Џонстон и писац ових редова консултују се са великим бројем људи који су изразили велику забринутост овим поводом. Резултат тога је био следећи апел:

„Свирепи напад 7. маја на генерала Радислава Крстића у затвору Вејкфилд драматично приказује пропусте у обезбеђивању личне сигурности затвореника међународних трибунала.

Генерал Крстић је Србин из Босне кога је Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКТБЈ) осудио на 35 година затвора за саучесништво у сребреничком масакру 1995. године, мада није спорно да он лично није био умешан у злочине погубљења. Генерал Крстић је вишекратно порицао да је имао знање о масакрима у време када су се они догађали, а његову казну многи обавештени међународни посматрачи сматрају прекомерном и политички мотивисаном. Они сматрају да његов предмет треба да се преиспита. На дан 7. маја, он је био жртва физичког напада од стране тројице затвореника који се идентификују као ‘Муслимани’. Према извештајима, 22-годишњи Албанац по имену Индрит Краснићи генералу Крстићу је пререзао врат, за длаку промашивши вратну жилу.

Краснићи је на издржавању доживотне казне за мучење и убиство једне девојчице од 16 година. Затвор Вејкфилд, који се налази на северу Енглеске, одређен је посебно за криминалце који издржавају дуготрајне казне за озбиљне сексуалне преступе.

По нашем уверењу, британске власти су поступиле крајње неодговорно када су генерала Крстића, који је у суштини ратни заробљеник, затвориле на једном таквом месту. Генерал Крстић, 62 године старости, донекле је хендикепиран зато што је изгубио ногу током рата у Босни. Појављује се очигледни ризик када се босански Србин, који је оптужен за тешке злочине против Муслимана, држи у затвору у региону Енглеске са посебно бројним муслиманским становништвом. Тврдња да је напад био мотивисан „осветом Муслимана“ служи као димна завеса којом се покрива одговорност британских власти.

Безмало смртоносни напад на генерала Крстића догађа се после неразјашњене серије смртних исхода међу затвореницима Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и за Руанду.

Стога, ми, долепотписани, захтевамо:

– Званичну истрагу која ће расветлити инцидент који се догодио 7. маја.

– Да се генерал Крстић без одлагања премести у државу која ће моћи да му обезбеди личну сигурност, као на пример Норвешку.

– Да се прекине са равнодушним ставом држава, организација за људска права и медија у вези са судбином затвореника међународних ad hoc трибунала, који се у медијима најчешће тенденциозно жигошу без оне врсте заштите коју би им правосудни процес омогућавао пред редовним националним судовима.“

Опширније о овом инциденту у британском затвору Вејкфилд и о мерама које се предузимају у циљу заштите људских права генерала Крстића моћи ће се чути у четвртак, 20. маја, у 19 часова, на округлом столу који ће бити одржан у конференцијској сали Правног факултета у Београду на тему страдања српског народа у Подрињу. Округли сто прати изложба „Страдање српске Сребренице, 1992–1995.“ која је настала на темељу недавно објављене истоимене монографије др Љубише Симића. Изложба се може видети у главном холу и у другим просторијама Правног факултета током дана у четвртак и петак, 20. и 21. маја. Тема округлог стола, где ће бити поменути случај генерала Крстића и стратегије подршке политичким осуђеницима Хашког трибунала, биће неравноправни положај српске заједнице сребреничког краја у расподели међународне помоћи за обнову и развој. У исто време, сви заинтересовани моћи ће да се прикључе апелу осуде напада на генерала Крстића.

(Аутор је председник холандске невладине организације „Историјски пројекат Сребреница“)