Ново значење „Пете колоне“

Када је генерал Мола 1936. године, за време Шпанског грађанског рата, по први пут употребио израз „пета колона“ („имам четири колоне које надиру на Мадрид, а пета је у граду и само чека сигнал да им се придружи...“) он сигурно није могао да сања у шта ће се, на крају, преобразити његова синтагма.

Не заборавимо. Све „колоне“ у том тренутку биле су шпанске и радиле су искључиво за своју визију тога шта је у најбољем интересу њихове земље – Шпаније. Са ретроспективном мудрошћу сада би можда могли тачније да одредимо ко је у том шпанском сукобу био у праву, а ко не. Међутим, и они који су били у праву и који су били у криву, и генерал Мола и његов противник на Републиканској страни у опседнутом Мадриду, радили су оно што им је савест налагала да је најбоље за њихову земљу – Шпанију.

Данас имамо потпуно нови еволутивни облик појма „пета колона“. Њени савремени припадници више не раде за своју визију интереса земље, него заузврат за новац и мрвицу поданичке „власти“ они раде у интересима и за политичку агенду странаца, који су их ангажовали.

Оно што је дама Ребека Вест приметила у свом другом, недовољно познатом, ремек делу „Ново значење издаје“ (The New Meaning of Treason), да је појам издаје током Другог светског рата попримио квалитативно нови и неупоредиво гнуснији облик, односи се и на Молинину чувену синтагму „пете колоне“.

Данашња пета колона нису суграђани који само различито мисле, желе боља и ефикаснија решења, своју земљу подједнако воле и желе јој добро. Они су вукови у јагњећем тору, цинични злоупотребљачи законских слобода, ругалице свих темељних вредности на којима отаџбина коју презиру почива, злуради метежници и одушевљени сарадници изнутра свакога ко је спреман да их награди да роваре против отаџбине.

Ни Макијавели, поред свег цинизма и ренесансног искуства са најгорим пројавама пале људске природе, не би могао да замисли да би могли постојати такви опаки  condottieri.

У Републици Српској, под диригентском палицом истих сила које су уз помоћ домаћих сарадника у Украјини управо завршиле свој рушилачки посао (бар они тако мисле), одигравају се припреме за исти процес. Мете су јасно дефинисане, мизансцен за извођење пуча под лажном заставом увелико се поставља.

Управо објављена студија шесторице међународних аутора на ову тему, „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата,“ домаће пучисте у РС немилосрдно жигоше и разголићује, погађајући их право у живац. Није прошло ни два дана од како је књига угледала свет, а страни спонзори су као запета пушка већ реаговали да стану у заштиту својих раскринканих локалних штићеника. Интервенције канцеларије ОЕБС-а и страних амбасадора то јасно потврђују.

Они знају да ће се све њихове шеме и опсене срушити као кула од карата онога тренутка када народ Републике Српске провали њихову игру. Ни уложени милиони ни лажне пароле у том случају неће спасити њихов подли пројекат.

Народ Републике Српске мора ствар преузети у своје руке и домаћим петоколонашима и њиховим иностраним наредбодавцима бацити у лице пркосни поклич народа опседнутог Мадрида: No Pasaran!