Коментар дана | |||
Парада опасних намера |
петак, 25. септембар 2009. | |
Српска политичка елита, њени медији и самозвани "аналитичари", раштркани по платним списковима лукративних "донатора", од преголеме бриге за судбину Параде поноса немају времена да се баве питањима од судбоносног значаја за будућност својих бирача и целе нације. Није у њиховом фокусу намера Вашингтона да своју ракетну скаламерију пребаци на другу локацију. Нема узбуне због најава да, поред платформи са бродова у Медитeрaну, као гнезда ракетних бодљи, нове локације штита буду Бугарска и отето Косово. А можда ће бити и понуда овдашњих потенцијалних донатора српских територија. И притом није битно којој ће страни бити понуђене базе као гарант сопственог опстанка на власти. Јер, ако бивши председнички кандидат тврди да "иде у САД како би доказао да је нормалан", онда је тај појам у Србији дефинитивно постављен наглавачке. И зато је "нормално" да се у Србији нико из власти не бави макар реалним проценама стратегије господара наших судбина. Све од силног посла у обезбеђивању најављеног марша неколико стотина љубитеља истополног секса. Дакле њихова је "равноправност", како називају призивану реалну надмоћ над остатком досадно хетеросексуалне Србије, питање од судбинског значаја. Ако не за опстанак нације, оно за њихов опстанак на власти свакако. Цела фрка око испројектованог опасног таласања, не дај боже цунамија сваколиких нагомиланих бесова понижене популације, усмереног на "различите", оне који не признају као заповест природе Божје предодређен исход љубави, секс човека и жене, исказаће се, ако не сутра, оно када буде касно, као парада опасних намера . Потврдиће још један успех замајавања јавности и свесног продубљивања међусрпских подела, на којима живе све српске политичке гарнитуре. Од династија, преко комуниста, до њихових унука. Не ради се само о поновном увођењу спискова, наводних, клерофашиста и "опасних десничара", како медији и НВО именују конзервативце и патријархални део Србије, већ о најавама некаквих доста непрецизно срочених мера хапшења, не дај Боже нових "сабљи", гвоздених метли и "голих отока" за политичке неистомишљенике. То, дакако, значи да се, мимо процеса значајних геостратешких маневрисања велесила, које су за нас у опасном предстојећем окршају око приоритета путева за "Набуко" или "Јужни ток", овде баба чешља. Треби оне које види као непожељне гњиде. А Београд, ако треба, нека гори. Горео је и Рим, у лудилу и страху Нерона. Зато израз навијачи треба схватити у ширем контексту, не као људе који се само сударају око тога ко вештије шутира "буба мару" и табају на кога наиђу, већ, показаће се, ко навија против овакве транзиције и сарадње са Еулексом. Зато се уз име навијача и не инсистира да су фудбалски и зато ће убудуће сви штрајкачи, социјално угрожени, сви оправдано незадовољни бити третирани као навијачи, хулигани који запречују стабилно функционисање институција (сиц) и онемогућавају улазак у Европу, спавају на шинама за еуровозове. Већ се огласио један министар изјавом да те нецивилизоване, у историјској мисији, она њихова цивилизована Србија мора привести признању евроатлантских права и правде. Хајмо, хајде, сви у Хаг, певаће у корачници сви ухићени. У тај добри испланиран галаматијас насиља над моралом, логиком, достојанством, у ту завршну лоботомију Србаља, сасвим се лепо уклапају и недавни маневри "Милосрдног анђела" на територији Србије. Овога пута он се пресвукао, узео мистрију да поправља порушено у бомбардовању, да би затим изводио циркуске акробације на авионима оних ознака које су тај исти аеродром третирале као циљ највећег приоритета. Наши пилоти, преживели рат и припреме за митинге, добили су одговарајуће улоге икебане у овом НАТО колажу. Том приликом, распомамљено одушевљени извештачи и камере нису се сетили мале Милице из Батајнице, убијене који километар даље од стране ових гостију вештих у лупинзима, како у ваздуху тако и на земљи. Никога није било срамота, па ни оних 100.000 гледалаца који су пре десет година чамили три месеца у подрумима и склоништима, а неки ће касније, после митинга, отићи да пале свеће на гробовима невиних жртава НАТО летача и ракеташа. Еј Србијо међу шљивама, међу људима, али и нељудима који би да нас обдаре лудачким кошуљама и посаде у кукавичје гнездо. По мишљењу овог хроничара, парада информативних обмана, у припремању јавности на неопходност некаквих ванредних мера или стања, потез је или потпуних очајника или бесрамника. Оних који ће се најцрњим словима уписати у историју Србије. |