Коментар дана | |||
Тадић vs. Ђилас – ко је заправо на танком леду? |
недеља, 19. август 2012. | |
Када сам пре више од пола године у тексту „Тадић на танком леду“[1] указао на сталну и латентну нетрпељивост између Драгана Ђиласа и Бориса Тадића унутар ДС-а, која је изашла на видело Ђиласовим захтевом за преиспитивањем одговорности Вука Јеремића на Главном одбору ДС-а, као и када је, убрзо након тога, у Јутарњем програму РТС-а Тадић поново поменут у негативном контексту, чинило се као да већина људи није била баш свесна на шта се додатно треба обратити пажња. Наиме, тада је изгледало као да Тадића нападају заједно Драган Ђилас и Ивица Дачић (односно, неко ко је њему близак). Пре него што покушам да се изведем неки закључак, позабавићу се опцијама које су, по мом мишљењу, тренутно на расплагању Драгану Ђиласу. Ових дана у штампи се могу прочитати Ђиласове изјаве које, рекло би се, иду у правцу његовог позива Тадићу да се мирно повуче (данашњи Блиц заправо то и наводи, позивајући се на извор близак врху ДС-а[2]). То, највероватније, и јесте истина, будући да би Ђилас тиме себе поштедео разних ризика у које би морао да се упусти уколико би Тадића отворено изазвао на страначком конгресу где се бира председник странке, или кад би покушао да направи сопствену странку. Постоји више разлога због којих би обе ове опције за Ђиласа било претешке и компликоване. У првом случају, шансе за победу биле би му близу 50% (или мање), јер је Тадићева харизма врло вероватно и даље веома жива у већини општинских одбора (то што власт није злоупотребио зарад личне користи могла је само да му донесе додатне симпатије у „бази“). У другој опцији, Ђилас би морао да потроши доста средстава, али и времена за формирање сопствене организације, која би, уз све потешкоће, била „ризична инвестиција“ јер се ипак не би радило о етаблираном и свима препознатљивом ДС-у. Тадићево окружење је тога свесно, тако да се и његова скорашња порука да „не верује у цепање ДС-а“[3] у том кључу и може схватити, и заправо значи „Ђилас блефира да ће да оде“. У истом правцу треба тумачити и јучерашње отворено писмо Небојше Крстића Драгану Ђиласу: „Врапци (Ђиласови кадрови) морају да се врате у Београд (ДС) иако су тренутно тешке временске прилике (искљученост из власти на републичком нивоу)“. Крстић, заправо, као да пита Ђиласа шта би он заправо још хтео да му се понуди (што значи да је нуђено нешто што овај није прихватио) да би остао унутар истог тима, тј. „Београда“. И једни и други, наравно, знају да би било јако штетно да се ДС подели[4], при чему та чињеница у овом тренутку ипак више одговара Тадићевом кабинету. Тадић у овој позицији нема шта да изгуби, а може вероватно да рачуна на већинску подршку чланства. Са друге стране, Ђилас осећа да његов добар резултат на изборима мора бити уновчен напретком у странци, а једини у странци који је изнад њега јесте Тадић. Иако се по овом питању не оглашава, врло је могуће да је и нови премијер Ивица Дачић веома заинтресован за расплет у ДС-у, јер ако су два поменута догађаја с краја прошле године заиста била оркестрирани напад на Тадића у организацији Дачићевог кабинета и Ђиласа, то би значило да Дачић можда и данас рачуна на Ђиласову победу, а можда и могућност нове скупштинске већине у којој би СНС била замењена Ђиласовим ДС-ом. Додуше, врло је могуће да на то рачуна и Вучић. |