Čija je istorijska (ne)odgovornost?

Prvo priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije došlo je, svesno ili nesvesno, iz Beograda i od strane Srba. Mi smo ti koji nismo unapred reagovali i suprotstavili se najavljenom proglašenju nezavisnosti. Ko je za to odgovoran?

Srpski narod, barem onaj njegov deo kome je još uvek stalo do vlastitog nacionalnog opstanka, mora u ovome trenutku svojoj političkoj eliti da postavi određena pitanja:

•  Da li je moguće da je pred današnje proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije održan samo jedan jedini srpski protestni skup na celoj planeti (Beograd, 16. februar, ispred Slovenačke ambasade, u organizaciji mreže srpskih patriotskih nevladinih organizacija), iako je datum proglašenja nezavisnosti poznat već nedeljama unazad?

•  Zašto cela država Srbija već danima nije u vanrednom stanju i na ulicama?

•  Ko, u trenutku dok nam se otima Sveta srpska zemlja, uspavljuje, umiruje i zaluđuje srpski narod?

•  Zašto svi Srbi Balkana ovih dana nisu na trgovima i ne iskazuju svoj protest protiv potpuno izvesne tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije?

•  Zašto cela Republika Srpska nije na nogama poslednjih sedam dana i da li bi onda bilo ovako lako proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije? Ko je srpskom narodu izbio iz ruku ovaj poslednji argument koji smo imali?

•  Koliko bi to proglašenje bilo otežano da su se protestu čitave Republike Srpske pridružili Srbi iz Crne Gore, Makedonije, Rumunije…?

•  Da li bi Slovenija, kao predsedavajuća EU, tako lako zalegla za nezavisnost Kosova i Metohije da su svi Srbi Slovenije ovih dana bili na ulicama? (I bez našeg pritiska vodeći slovenački privrednici protestovali su protiv politike svoje vlade prema Srbiji. A kako bi tek reagovali da smo uputili barem jednu reč upozorenja?)

•  Zašto svi najveći evropski gradovi ovih dana nisu bili obeleženi srpskim zastavama i protestima protiv nasilničke misije EU za proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije?

•  Zašto su svi Srbi sveta ćutali dok im se spremalo otimanje srca njihove otadžbine?

•  Šta je ostalo od političke vizije predsednika Srbije koja nam je obećavala „i Kosovo i EU“, nakon toga što je Evropska Unija omogućila nezavisnost Kosova i Metohije? Da li je jedini smisao njegovog protesta protiv nezavisnosti Kosova i Metohije taj da Srbe pozove na mir, uzdržanost i mirenje sa sudbinom? U svom saopštenju, u trenutku dok mu oduzimaju sedminu teritorije države čiji je predsednik, on kao da u Srbima vidi remetilački faktor na Balkanu koji izaziva nemire i probleme, dok i ne pominje one koj isu u ovom trenutku najveći evropski i svetski izvor nestabilnosti i nemira.

•  Na koje pokolenje je mislila Vlada Republike Srbije da treba da ustane u znak protesta protiv nezavisnosti Kosova i Metohije i koje godine?

•  Zbog čega je kandidat najveće opozicione stranke dobio poverenje preko dva miliona glasova na nedavnim predsedničkim izborima? Da li zato da prećuti nezavisnost Kosova i Metohije i da se u društvu sa pozicijom igra prebacivanja i bežanja od odgovornosti?

•  Šta su predsednik i premijer države Srbije odgovorili na zahtev uglednih Srba iz dijaspore da u narednih nekoliko meseci svoje rezidencije presele na Kosovo i Metohiju?

•  Ko već danima sprečava proteste srpskih patriotskih udruženja, odlaže i razvodnjava narodni bunt?

Neko će morati da pred nama, istorijom i budućim pokolenjima odgovori na ova pitanja. Stepen istorijske neodgovornosti srpske političke elite je takav da nam njihov odnos prema sudbini Kosova i Metohije izgleda kao predaja i željno iščekivanje da prvi dani nezavisnosti Kosova i Metohije što pre prođu, a svi oni se što pre vrate evropskim integracijama, foteljama i stranačkim interesima.

To što poslednjih 15 dana u svim najvećim evropskim i svetskim gradovima, a posebno na Balkanu, svakodnevno nije bilo velikih srpskih protesta upozorenja protiv najavljenog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije – ne može se objasniti. To i da danas u tišini dočekujemo nezavisno Kosovo i Metohiju – takođe je potpuno neobjašnjivo. A to da i sutra još uvek ne počinju srpski protesti – ravno je izdaji. Oni koji misle da protestuju za sedam dana, u funkciji su olakog i brzog priznavanja Kosova i Metohije od velikog broja evropskih i svetskih država.

Čak i najveći mogući protesti Srba širom sveta verovatno ne bi mogli da spreče proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije i priznavanja te nezavisnosti od strane velikog broja država. Ali, da li bi bilo isto da je do tih protesta u proteklih 15 dana ipak došlo? Da li bi bilo isto raspoloženje u Srba koji su danas potišteni, razočarani i ljuti zbog ponašanja svoje političke elite? Da li bi bilo isto u mnogim državama u kojima živi veliki broj Srba, a koje se dvoume kojom brzinom priznati nezavisnost? Da li bi bilo isto šiptarskim teroristima i separatistima kao što im je danas dok gledaju ćutanje srpske javnosti na dan proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije? Ko je odgovoran za ovu istorijsku sramotu? I ima li pravo da dalje vodi srpski narod?

Kao organizatori jedinog srpskog protesta upozorenja koji je održan pre današnjeg proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, uprkos svim institucionalnim preprekama i medijskoj cenzuri, ponavljamo svoj poziv svim Srbima sveta da ustanu i izraze svoj stav mimo zakasnele i blede reakcije države Srbije. Podržavamo sutrašnji najavljeni protest studenata Beogradskog univerziteta i obustavu nastave na fakultetima i srednjim školama u Beogradu, kao i sve druge vidove protesta i spontana okupljanja građana.

Kao što smo istakli u jučerašnjem saopštenju da je ovakav odnos Evropske unije prema Kosovu i Metohiji kraj jedne vizije Evropske unije, tako isto mislimo i da je odnos naše političke elite prema ovom pitanju kraj aktuelne srpske političke elite i otvaranje prostora za organizovanje novih društvenih snaga koje moraju u što skorijoj budućnosti da preuzmu istorijsku odgovornost umesto lažne nacionalne elite.

Što se nas tiče, transparent koji je obeležio jučerašnji protest mreže srpskih nevladinih organizacija biće i ovih dana prisutan na ulicama, a njegova poruka je i poruka Srpskog sabora Dveri povodom današnjeg proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, bez obzira na sve ono što se desilo i što će se još dogoditi, uprkos svemu i svima: OSTAĆE NAŠE!

U Beogradu, 17. februara 2008.