Косово и Метохија | |||
Црвене линије или Косово и Метохија између тигања и конопчета |
понедељак, 21. октобар 2019. | |
"Не може бити компромиса о статусу, територијалном интегритету и суверенитету земље." Таман кад се намерих да, безрезервно, подржим реченицу изнад, схватих да ово, на жалост свих нас, није изјавио председник Републике Србије већ најизгледнији кандидат за будућег премијера "Републике Косово" Аљбин Курти, дан после изборне победе. Овако нешто, нити једном, за ових седам и по година, откако је засео на врх врхова Србије и узурпирао сву власт у овој земљи, из некога, само њему знанога, разлога, нити једном, елем, није смео да изговори Врховник наш насушни. Загонетка је, тим пре, чуднија, откако је, недавно, баш на Београдском безбедносном форуму, чак и бивша висока ЕУ-представница, бароница Ештон, обнаородовала да се ни од београдске ни од приштинске стране није захтевало да прелазе своје "црвене линије", пошто је циљ ЕУ био (само) да их доведу у исту собу, за исти сто. Велики народни просветитељ, али и полиглота, светски човек и мислећа величина свога доба, Доситеј Обрадовић, зазирао је помало од превеликог белосветског еглена и беспотребног скитања по "беломе свету" српских вођа свога доба. Остаће тако забележено да је, у свом последњем говору на седници Правитељствујушчег совјета, у фебруару 1811, месец дана пре него што ће се упокојити у Господу, Доситеј препоручио Карађорђу и његовим војводама: "Прва вам је дужност да управу земље, састављену од паметних људи, преместите (из Београда, прим. Ц.М) негде у средину, у какво ма и незнатно место, близу Вожда; друго, пак, да Господара земље, кога вам је Бог даровао, поштујете и пазите боље од свега на свету, да би се и он од срца могао бринути о свима и сваку беду могао савладати, али му никад (њему, Карађорђу, прим. Ц.М), из земље не дајте путовати; и треће, за сада никуда, па чак ни најбоље своје људе, не шаљите у посланство као депутате ни највернијим пријатељима својим док се земља не уреди, већ шаљите писма, паметно написана, по незнатним књигоношама..." Збиља, зашто се сви дужносници НАТО државе Косово која свој "Устав" има тек двадесетак година толико богобојажљиво односе према "највишем правном акту своје земље", а репрезенти државе са столећима дугом државотворном и законодавном традицијом као што је српска, сматрају да Устав Републике Србије "не вреди ни пишљива боба"? Зашто све што је одметнути двојац Врховник - Доглавник испотписивао у "Бриселском светом слову" има супремацију над Уставом Србије, а истовремено, све што, из текста истог тог споразума, није у дослуху са "Уставом Косова", не бива примењено? Да ли је Доситеј, још пре 208 година, био на трагу одговора на ово данашње питање? Па, стварно, хајде да сумирамо, да направимо пресек после "само" седам и по година ове и овакве власти - шта су то "црвене линије" за Косово и Метохију? За браћу и комшије Албанце знамо. Њихове досадашње вође позивале су се на свој устав кога "немилосрдно" поштују. А по томе уставу, тумачили су они (а патрони из Вашингтона давали су им за право) нема надређености међународних над "државним актима Републике Косово". Због чега, пак, ни једина "обавеза" албанске стране по Бриселском споразуму, формирање виртуелне заједнице српских општина, не може да буде испуњена... јер то не допушта "Устав Републике Косово"!? Они који су су после класичне војне агресије, без објаве рата, и створили своју НАТО државу на делу окупиране територије Републике Србије, сматрају да је "црвена линија" за Косово - међусобно признање њиховог "чеда" на 17 одсто окупираног подручја Србије и саме Републике Србије. Став Руске Федерације (али и две трећине човечанства) прекјуче је у Београду поновио руски премијер Медведев: та "црвена линија" је "поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије, при чему током разматрања и решавања свих питања као основа мора да се узима међународно право, пре свега, Резолуција Савета безбедности УН 1244, а не једнострани акти". Српска православна црква (СПЦ), упркос константним похвалама на рачун Врховника и његове "лавовске борбе" (за нешто, незнано шта, на Косову и Метохији), упркос одликовању "те лавовске борбе" Орденом светога Саве, има, за сада, важећи став, са свога мајског сабора, да је њена "црвена линија" чињеница да "КиМ представља саставни део суверене територије Републике Србије и да је тако дефинисано у Уставу Србије и у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН."
За Свети архијерејски сабор СПЦ, експлицитно, "није прихватљива било каква измена статуса КиМ која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење, јер би таква решења довела неизбежно до исељавања већине преосталог српског народа, који живи у већински албанским срединама КиМ, и до несагледиве штете за нашу духовну и културну баштину." Свој став о Косову и Метохији, прексиноћ је, у име три милиона фанова "Задруге", јавно обелоданила чак и шампионка претпрошле ружичасте, дакле Врховникове, "Задруге", Кија Коцкар (актуелна победница Луна Ђогани се још није изјаснила, прим. Ц.М): "Људи са Косова ми пишу колико се тешко живи, нарочито на северу Косова; на југу живе у миру, али то није случај на северу." Из чега се да закључити да је и Ружичаста партија "за разграничење", е да би и онима на северу "било добро" као онима на југу, ако сам сад ишта разумео... Али, шта су за наше власти "црвене линије" на Косову и Метохији? Од политичара из владајуће коалиције, прецизније се изјаснио само министар без портфеља Милан Кркобавић: за његов ПУПС, "црвена линија у преговорима јесте заштита имовине државе Србије и српских предузећа, имовина Српске православне цркве и свих грађана Србије". Остали из власти или мудро и визионарски ћуте, к'о да су им, селотејпом, запушили уста, или, на челу са Врховниковом Тајницом и његовом новом партијском колегиницом, сматрају - сума сумарум - да је "најбоље за Косово оно што председник сматра да је најбоље за Косово". Ма шта то било... А председник Републике који је, у перманентном имагинарном рату са Уставом на који се заклео и са четири петине грађана земље чији је председник, бацио је пробне балончиће у виду некаквога "разграничења" (са здравим разумом, ваљда), а када му је то развејано као мехур од сапунице, досетио се да буде, нешто као јадњикаво, црнодуховит. Па, онда, на конкретно питање шта је то "црвена линија" званичне Србије за КиМ, лупета о некаквим компромисима како "не можемо да дамо све, а не добијемо ништа", али то чини пошто већ унапред констатује да Србија на КиМ "нема ништа"! Или се игра "...у здрав мозак" посвећене му пастве, па на тему Косова, после сусрета са шефом дипломатије "своје пријатељице" Ангеле Меркел, грађанству саопштава да, "ако кажем Србима да нема ништа од Косова, има да ме туку тигањем по глави". Или, као на отварању оних дубајићанских ветрењача по Банату, прети да ће "д'узме конопче да се обеси... о ветрогенератор". Е, сад, замислите да, на пример, премијер Шпаније овако збори о будућности Каталоније или Баскије, председник Француске о статусу Корзике, неки кипарски званичник о "Турској Републици Северни Кипар" и томе слично. Као наш Врховник, после сусрета са оним наследником Шишка Менчетића, неким тамо Трамповим Гренелом који је дошао да нашег врховног команданта построји усред Београда: "Кажу неки људи: ’Нуде нам поделу‘. Нико нам ништа не нуди. Нико нам не нуди поделу. То у нечијој машти ми имамо нешто и треба нешто да добијемо, али ништа нико неће да нам нуди, то да имате у виду… Први пут кад нам неко нешто буде понудио приграбићу то, али то се не дешава... Америка неће да промени свој став, а нико ништа и не нуди Србији. Америка признала Косово и траже да признамо Косово..." Ако већ, за ових седам и по година ауторитарне владавине, нема решење, па чак ни "црвену линију" за Косово, добронамеран савет Врховнику је да прочита мој претходни блог "Нека виси Педро". Његова екс-екселенција је, својевремено, негде код неписмених Тарабића, ишчепркао да ће доћи "жути људи", ја сам, опет, код видовитог Милете Живадиновића Црквара, из претпрошлог века, нашао да "среће неће бити све док преко Тресибабе не прође "жута војска"! (А видимо да је, на неки начин, она већ ту, на истоку Србије, додуше, не у Књажевцу, али јесте у Бору, Мајданпеку, па све до Смедерева...) И, обавезан савет Врховнику - нека озбиљно проучи оно што је, још у 17. столећу, а пропо Косова и Метохије, зборио старац Стањ Шћекић (Прозорљивац): "Завладаће црногаћи људи... док се не сломе Еждерска врата (Скадар), нема среће за Србина... и док не дођу са запада хришћани за које ми и не знамо, да то пречисте и уреде". Јер, кад Врховник може да се зеза на рачун територијалног интегритета и суверенитета земље чији је председник, хајде онда грађанима да допустимо задовољство да се, гледе "срца Србије", обрате гатарама и видовњацима. |