Euleks može i bez odluke Saveta bezbednosti

Detalji susreta pomoćnika američkog državnog sekretara Danijela Frida sa prištinskim zvaničnicima neće biti poznati odmah, ali je posle jučerašnjeg odbijanja kosovskog predsednika i premijera Fatmira Sejdijua i Hašima Tačija da prihvate plan od šest tačaka, koji je postignut između Beograda i UN, jasno da imaju punu podršku Sjedinjenih Američkih Država. Ali kao i u svakoj priči, đavo leži u detaljima, a izjave sa prištinske konferencije za novinare obiluju nagoveštajima mogućih rešenja.

Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta posle sastanka sa Sejdijuom i Tačijem diplomatski je ostavio vladi Kosova da saopšti odluku da li će prihvatiti plan od šest tačaka UN, podvlačeći da se vlada SAD konsultovala sa „vladom Kosova kao sa vladom nezavisne i suverene države”.

„Vlada Kosova je vlada suverene države koja treba da sasluša druge, ali da sama odlučuje o interesima svoje države”, rekao je juče Frid na konferenciji za novinare u Prištini dajući punu podršku vladajućoj garnituri.

Sejdiju i Tači su rekli da institucije Kosova ostaju pri stavu da je plan od šest tačaka generalnog sekretara UN neprihvatljiv. „To smo preneli i Fridu”, rekao je Sejdiju dodajući da se Priština zauzima za što brže uspostavljanje misije EU pod uslovima koji su utvrđeni u ustavu Kosova, planovima međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija i planovima EU iz februara.

Kosovski predsednik i premijer su zaključili da „duboko veruju u podršku SAD i EU”.

Danijel Frid je ipak ocenio da je plan o šest tačaka „privremeno rešenje” i da SAD ostaju pri svojoj podršci i prijateljstvu prema vladi Kosova.

Američki diplomata se uz to zauzeo za što brže uspostavljanje misije Euleks na celom Kosovu i naglasio da to treba da se dogodi u saradnji sa kosovskom vladom.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović rekao je za „Politiku” da nije siguran da je Fridova poseta Prištini pokušaj da se kosovsko rukovodstvo ubedi da prihvati plan UN za rekonfiguraciju Unmika.

„Mislim da i nekim velikim silama ne odgovara da se kroz afirmaciju plana od šest tačaka ojača uloga Unmika, pošto rekonfiguracija misije UN podrazumeva i smanjenje broja i istovremeno jačanje uticaja”, kaže Ivanović i ističe da ipak Unmik ostaje i da to mnogi nisu predvideli kada su odlučili da priznaju Kosovo.

Ukoliko odgovor iz Prištine ostane tvrdo „ne” ignorisanja ponuđenog plana Ban Ki Muna, o tome kako će izgledati dalji koraci nagovestio je juče zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Stjuart DŽons.

S obzirom na to da su SAD razumele da protiv razmeštanja Euleksa nisu ni Beograd ni Priština, a da je Priština samo protiv sporazuma od šest tačaka koje je Beograd usaglasio sa UN, SAD su spremne na raspoređivanje Euleksa bez predsedničkog saopštenja Saveta bezbednosti UN.

U intervjuu agenciji Beta, DŽons je rekao da predsedničko saopštenje SB UN, na kome insistira Beograd, nije preduslov za razmeštanje Euleksa na Kosovu, za koji bi želeli da početni operativni kapacitet dostigne do decembra, a pun kapacitet do proleća.

Povodom srpskog stava (koji je jedan od tri uslova za raspoređivanje Euleksa) da se o tome postigne saglasnost u SB UN, DŽons je rekao da bi to „bilo dobro ali da to za SAD ne predstavlja preduslov”.

Ovo rešenje, međutim, osim protivljenja stalnih članica SB Rusije i Kine nosi sa sobom veliki rizik zbog toga što srpski državni vrh tvrdi da nema nameru da odustane od dogovora sa UN i svojih uslova o raspoređivanju Euleksa (da se poštuje Rezolucija 1244, da misija bude statusno neutralna i da ne primenjuje Ahtisarijev plan), tako da je veliko pitanje kako bi se misija EU uopšte rasporedila u delovima Kosova i Metohije sa većinskim srpskim stanovništvom.

Što bi, naravno, ukoliko misija ne bi bila raspoređena silom (a do sada su se svi međunarodni zvaničnici ograđivali od takvog scenarija) značilo da bi u srpskim sredinama i dalje ostao Unmik. To bi, barem dok je prisutan sadašnji broj i sastav pripadnika Unmika, značilo legalizovanje sadašnje podele na terenu.

Podele se, međutim, u Prištini plaše i u drugoj varijanti, ukoliko njihovi lideri bez korekcija prihvate ponuđeni plan. Opozicija na Kosovu i Metohiji, koja je izuzetno jaka, zato zahteva da njihovi lideri traže garancije da prihvatanje plana ne znači podelu i gubitak formalnog suvereniteta Kosova na severu.

Kosovski predsednik i premijer izloženi su veoma jakom pritisku tri opozicione stranke (od kojih stranka Ramuša Haradinaja ima jaku infrastrukturu, stranka Nedžata Dacija brojno članstvo, a stranka Badžeta Pacolija veliki novac), kao i pokreta „Samoopredeljenje” Albina Kurtija.

S druge strane, u Prištini vrata nisu zatvorena za pregovore, iako o njima nije bilo reči na konferenciji za novinare u Prištini.

Bivši kosovski premijer i predsednik Socijaldemokratske partije Agim Čeku juče je rekao da je od predstavnika kosovske vlade saznao da bi stav Prištine mogao da se promeni ako se promeni sadržaj plana, što bi značilo da bi uskoro mogao da bude ponuđen neki novi plan. „Novi plan je pokušaj da se uspostavi treći nivo vlasti na Kosovu i inicira novi pregovarački proces, a to sve navodi na ideju o teritorijalnoj podeli Kosova”, smatra Čeku.

Opozicija u Prištini tražila je da kosovski lideri jasno saopšte o čemu se pregovara sa međunarodnim predstavnicima. Međutim, ni srpska javnost nije upoznata sa planom koji je dogovoren sa UN, pa se do sada svi mediji pozivaju na navodni dokument koji je prošle nedelje objavio prištinski dnevnik „Zeri” a odnosi se na policiju, carinu, pravosuđe, saobraćaj i zaštitu kulturne baštine.

Stav Danijela Frida o „sporazumu u šest tačaka” kao o privremenom rešenju i podršci koju Priština može i dalje da očekuje od SAD, međutim, može da ukaže na to da bi pod određenim uslovima Sejdiju i Tači mogli i da prihvate ponuđeno rešenje, s tim da imaju dogovoren i razrađen redosled poteza u budućnosti i podršku SAD da će se tako i odvijati.

Zagovornici ove teze tvrde da jedan američki zvaničnik tako visokog ranga ne bi potezao toliki put samo da bi konstatovao da od ponuđenog dogovora nema ništa.

S obzirom na to da međunarodna zajednica, a naročito SAD, imaju veliki uticaj na Prištinu, procenjuje se da je jučerašnja poseta preduzeta kako bi se našao modus da Sejdiju i Tači prihvate ponuđeni plan, a da se ne izlože preterano oštroj kritici opozicije. Fridova formulacija o sporazumu kao „privremenom rešenju” mogla bi biti u toj funkciji. Stoga se pretpostavlja da je na jučerašnjem sastanku moglo biti reči i o tome kako da se relativizuju neka rešenja i prihvati ponuđeni plan.

U pregovorima kosovskih zvaničnika sa diplomatama zapadnih članica Kontakt grupe tokom prošle nedelje nije pronađeno rešenje, a kosovski lideri su bili iznenađeni time što ih američka ambasadorka u Prištini Tina Kajdanau nije podržala u odbijanju plana i što je njen stav ovog puta bio sličan stavovima ostalih zapadnih zemalja – da se plan o raspoređivanju misije EU prihvati.

(Politika, 18.11.2008)