Evropa dobila džihadsku državu?

Uvodnik

Vašington, 19. februara - Posle proglašenja nezavisnosti Kosova u nedelju, Republiku Kosovo su priznali predsednik Buš i četiri najveće sile EU: Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija. Rezultat će, po svemu sudeći, biti 46. legalna suverena vlada u Evropi sa 90 odsto muslimanskog stanovništva. Mnogo je manje jasno da li je slaba, večito zavisna kosovska državica - i nemojte se zavaraviti, to će biti neefikasna, slaba i siromašna država - u interesu Amerike.

Odgovor je ne. Bezakonje i terorizam će verovatno zavladati na Kosovu - gde su rasprostranjeni organizovani kriminal i korupcija. Slovenska ogorčenost, koja potiče od susedne Srbije i ruskog revanšizma, predstavlja sigurnu stvar. Koliko god da Bušova administracija i evropske vlade podržavaju nezavisnost, ona stvara probleme tamo gde su stari problemi "uspavani".

Postoji samo jedan potencijalno pozitivni rezultat nezavisnosti Kosova: izvesna mera samoopredeljenja za ljude koji su dugo trpeli represiju. Ali u ovom trenutku je pitanje da li je nezavisnost pravi način da se to postigne. Imajući u vidu nedavnu istoriju Kosova, teško je zamisliti da bi nezavisnost mogla proći bez ozbiljnog ugrožavanja američkih i evropskih interesa, bar kratkoročno.

Budući da su terorizam i međunarodni kriminal dve najveće brige Amerike u ovom regionu, nezavisnost Kosova sigurno ne može povoljno uticati ni na jednu od njih. Ostaci stare terorističke organizacije OVK, koja se bavila trgovinom drogom i oružjem, i dalje su aktivni. Mnogi od učenika organizacije povezane sa Al Kaidom su aktivni i nalaze se na uticajnim položajima. OVK je krajem 90-ih godina bila jedna od prvih međunarodnih terorističkih organizacija povezanih sa Al Kaidom. Zapadne obaveštajne agencije su pre 10 i više godina posmatrale obučavanje njenih pripadnika u Al Kaidinim terorističkim bazama. Njeni veterani i simpatizeri se sada nalaze u vladi, gde će steći novi značaj na Kosovu oslobođenom od Srbije.

U tom kontekstu bi priče o tome da će čitav Balkan jednog dana biti uključen u EU trebalo da uplaše stanovnike EU. Onda će razmisliti o ekonomiji uključivanja. Prihod po glavi stanovnika na Kosovu 2004. godine je iznosio manje od 3.000 dolara. Stopa nezaposlenosti je oko 40 odsto. Strana pomoć iznosi otprilike jednu trećinu BDP. Ukratko, Kosovo u ovom trenutku ne može samo da se održava, ni ekonomski, ni vojno. A možda nikada neće ni moći.

Komplikacije izvan granica Kosova se ostvaruju, počev od ozbiljnijeg ruskog i srpskog otpora nego što se očekivalo. Srbija je juče formalno uložila žalbu zbog slanja misije EU na Kosovo, koja je zvanično počela operacije dan pre proglašenja nezavisnosti. Ali rusko ometanje u Savetu bezbednosti UN je vrlo mogući drugi čin srpskog otpora. Sada Moskva može lakše da opravda proglase simpatije i podrške, ili čak diplomatskog priznavanja, separatističkih pokreta u bivšim sovjetskim satelitskim državama, kao što je Abhazija u Gruziji. Kao što su bivše američke diplomate DŽon Bolton, Lorens Iglberger i Piter Rodman, protivnici nezavisnosti Kosova u ovom trenutku, pre tri nedelje napisali u "Vašington tajmsu": "Amerika ne bi trebalo da izaziva nepotrebnu krizu u odnosima sa Rusijom".

Naravno, dugoročni razlog da se čudimo što je Amerika podržala nezavisnost je činjenica da će ona morati da šalje svoje vojnike na Kosovo. Nezavisnost, u stvari, podrazumeva stalnu zavisnost od NATO i drugih stranih snaga, koje će tamo morati da ostanu verovatno decenijama. Tamo je od jeseni poslato oko 1.500 američkih vojnika. Sadašnji kontingent EU od 2.000 pripadnika pokazuje da će Kosovo još dugo morati da se obezbeđuje. Ali sada, kada nema reciprociteta među partnerima NATO u Avganistanu i kada su američke snage preopterećene u Iraku, Avganistanu i drugim delovima sveta, niko ne treba da se kladi da će Evropa istrajati čitavu deceniju. Nezavisnost stvara uslove da se Amerika nađe u situaciji da bude pozvana da suzbija haos, u slučaju da neki budući evropski lideri na Kosovu počnu da se ponašaju kao u Avganistanu.