Početna strana > Debate > Kosovo i Metohija > Kakav je stav Rusije prema srpskom "unutrašnjem dijalogu o Kosovu"
Kosovo i Metohija

Kakav je stav Rusije prema srpskom "unutrašnjem dijalogu o Kosovu"

PDF Štampa El. pošta
Tomislav Stanković   
subota, 10. februar 2018.

Nedugo nakon početka unutrašnjeg dijaloga koji je o Kosovu i Metohiji pokrenuo predsednik Vučić prve su se preko svojih zvaničnika oglasile vodeće zapadne zemlje koje su dijalog listom podržale ne prejudicirajući njegov ishod. Naravno, dijalog je pozdravio i albanski premijer nazvavši inicijativu srpskog predsednika ''pričom dana'',  usput dodavši da je ''rešenje za kosovsko pitanje puno priznavanje Republike Kosovo''. Kako je dijalog odmicao, a ''podeljene karte'' nisu baš odgovarale glavnim igračima isti su polako ''dodavali gas'' da bi, ne slučajno, ''prijateljska Francuska'' kroz usta svog Ambasadora u Srbiji otvoreno poručila: Francuska je prijatelj Srbije, a među prijateljima se govori istina. Dakle, mislim da predsednik Vučić i Vlada Srbije znaju, a znam da srpski narod takođe zna, da neće biti integracije Srbije u EU bez sporazuma o Kosovu. Ovakvo, nediplomatsko uslovljavanje trebalo je da rukovodstvo Srbije i srpski narod definitivno ‘’otrezni’’. Tačnije, rečeno nam je da od ''evropskog raja'' nema ništa sve dok Srbija na bilo koji način ne prizna ''Republiku Kosovo''.

Na zapadu (i u Albaniji) ništa novo, likovali su evroskeptici, ali šta je to što je nateralo Zapad da na takav način reaguje? Najkraći odgovor je poseta predsednika Vučića Rusiji i izjave koje su njegov domaćin, predsednik Putin i on dali na zajedničkoj konferenciji za novinare. Da je (za Zapad) vrag odneo šalu svedoči i to što se još jedna poseta Vučića Rusiji odigrala u jeku nezapamćene antiruske kampanje koja se na zapadu vodi već godinu dana, da je vojna saradnja između Srbije i Rusije već ozbiljna stvar, da je ekonomska saradnja u usponu, da je konferencija za novinare upriličena kao da je u poseti bio kineski predsednik, a ne predsednik male Srbije, da je predsednik Putin svoje viđenje posete pročitao (što samo znači da je svaka reč pažljivo birana) ne želeći da ostavi bilo kakvu nedoumicu. A, rekao je: Nastavićemo da pružamo podršku Srbiji i njenoj teritorijalnoj celovitosti. Situacija mora političkim putem da se reguliše u skladu sa Rezolucijom 1244.

O dijalogu Beograda i Prištine, Putin je rekao: Moskva će podržati svako uzajamno prihvaćeno rešenje.

Zapadni analitičari razumeli su poruku. Zapadu je poručeno da će Rusija kroz podršku Srbiji štititi njen teritorijalni integritet. Dalje, situacija se mora rešiti političkim putem. Dakle, ne pokušavajte ratom. I na kraju, ne zaboravite, po Rezoluciji 1244 SB UN Kosovo i Metohija su još uvek deo teritorije Srbije.

Da stav predsednika Putina izgovorene pred srpskim gostom bilo ko ne bi smatrao kurtoaznim pobrinulo se rusko Ministarstvo spoljnih poslova koje je na redovnom brifingu, preko svog portparola Marije Zaharove, 25.01.2018. godine pojasnilo ruski stav.

Na pitanje, po svemu sudeći ruskog novinara: Kakva će biti sudbina Rezolucije SB UN o Kosovu ako Beograd sa Prištinom potpiše (kao opcija koja se raspravlja u okviru unutrašnjeg dijaloga) pravno obavezujući sporazum? Da li to znači da se njeno dejstvo automatski prekida ili je neophodna dopunska procedura?-  Zaharova je ekplicitno odgovorila: Ne, dejstva rezolucija, saglasno tome kako funkcionišu Ujedinjene nacije, ne mogu se otkazivati po nečijoj volji. To je obavezujući dokument. 

Zaharova je dodatno pojasnila da se rezolucije mogu menjati u zavisnosti od razvoja političkih procesa i da će se Rusija po tom pitanju bezuslovno osloniti na stav zakonski izabranih vlasti u Srbiji, ali da je to trenutno važeća rezolucija i niko je ne može otkazati.

Novinar je zahtevao dodatno objašnjenje: Da li to znači da se proces koji se dešava u Briselu (briselski dijalog) u svakom slučaju završava u Ujedinjenim nacijama?

Za to je potreban stav Srbije koja bi trebala da ga saopšti i stavi na papir. To se odnosi i na proces koji se odvija u Evropskoj uniji i na Rezoluciju. Posle toga doći će do odgovarajućeg razvoja događaja, odgovorila je Zaharova.

Šta je, u stvari, kroz ova dva saopštenja Rusija poručila Srbiji?

Da počnemo od Zaharove.

Rezolucija 1244 UN je pravno obavezujući dokument, on je na snazi i niko ga, pa ni Srbija potpisivanjem bilo kakvog sporazuma sa ''Kosovom'' ne može otkazati.

Rezolucija se može izmeniti ili doneti nova, ali samo uz saglasnost Rusije.

Rešenja do kojih će Srbija doći vođenjem unutrašnjeg kao i dijaloga sa Briselom i Prištinom, a koja su u suprotnosti sa rezolucijom 1244, ne znače ništa bez potvrde u SB UN. Rusija bi se tada bezuslovno oslonila ( ne bezuslovno podržala) na stav zakonski izabranih vlasti u Srbiji. Nema sumnje, a to nikako nije za diplomatsku izjavu, Rusija bi se u tom slučaju bezuslovno oslonila i na stav srpskog naroda koji je u ogromnoj većini protiv nazavisnosti ''Kosova''.

Nadalje, Srbija mora jasno da saopšti svoj stav u vezi pravno obavezujućeg sporazuma sa ''Kosovom'' i da stavi (ga) na papir, što praktično znači da Rusija neće preuzimati odgovornost za odvajanje dela teritorije Srbije na osnovu tajnih pregovora ruskih i srpskih vlasti.

Sve i da Srbija svoj stav stavi na papir Rusija ga neće automatski podržati već će posle toga doći će do odgovarajućeg razvoja događaja.

Zaharova nije rekla kakav bi to za Rusiju bio odgovarajući razvoj događaja, ali predsednik Putin jeste: Situacija mora političkim putem da se reguliše u skladu sa Rezolucijom 1244.I još: Moskva će podržati svako uzajamno prihvaćeno rešenje, što znači;svako uzajamno prihvaćeno rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244.

Rusija se, dakle , dva puta u veoma kratkom periodu jasno postavila prema svim dijalozima koje vodi Srbija. Neupućeni bi se mogli zapitati šta to daje pravo Rusiji da se na neupitan način meša u unutrašnje stvari Srbije?

Odgovor je prost. Kosovo i Metohija na osnovu Rezolucije 1244 nije više samo unutrašnje pitanje Srbije. Ono je i legalno i legitimno pitanje Rusije i to, ako ne više, onda isto toliko koliko je ono pitanje ostalih zemalja članica Saveta bezbednosti UN koje imaju pravo da razmeste svoje bezbednosne snage na KiM. Ne zaboravimo, na KiM nalaze se snage Nato pakta i američka vojna baza ''Bondstil'' koje se i te kako tiče Rusije. Bezuslovnim prihvatanjem odluke o nezavisnosti ''Kosova'' od strane srpskih vlasti Rusija bi zauvek izgubila mogućnost bilo kakvog uticaja na međunarodnom protektoratu. Nesumnjivo, Rusija kao velika sila neće se odreći svojih nacionalnih interesa. Takvoj Rusiji veoma je stalo i do doslednosti svoje politike, a posebno prema državama koje smatra prijateljskim. Izjava predsednika Putina: Nastavićemo da pružamo podršku Srbiji i njenoj teritorijalnoj celovitosti, osim kao poruka upućena Zapadu istovremeno je i poruka Srbiji, jer nastavićemoznači; mi smo godinama pred celim svetom štitili celovitost Srbije, te bi vaše priznanje ''Kosova'' istovremeno bio poraz naše diplomatije. Može se zamisliti kakav bi to samo bio poklon zapadu.

Na Srbiji je, dakle, da u slučaju da postigne nacionalno saglasje o potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma sa ''Kosovom'', ubedi Rusiju da se sa tim saglasi u SB Ujedinjenih nacija. Nadalje, to nedvosmisleno znači da rešenje ''kosovskog pitanja'' nije u rukama svih dosadašnjih pregovarača (Beograd, Priština, Brisel), već u rukama Rusije, a sudeći prema njenom jasnom stavu ono će još dugo biti nerešeno.

Nema sumnje da je sve ovo što se iz zvaničnih saopštenja može iščitati mnogo jasnije predočeno predsedniku Vučiću. Na Srbiji je ili da traži novu jednačinu za kvadraturu kruga ili da nastavi da koristi približno tačnu. Onu koja je već dugo vremena u matematici ''zamrznuta''. 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner