Косово и Метохија | |||
Какав је став Русије према српском "унутрашњем дијалогу о Косову" |
субота, 10. фебруар 2018. | |
Недуго након почетка унутрашњег дијалога који је о Косову и Метохији покренуо председник Вучић прве су се преко својих званичника огласиле водеће западне земље које су дијалог листом подржале не прејудицирајући његов исход. Наравно, дијалог је поздравио и албански премијер назвавши иницијативу српског председника ''причом дана'', успут додавши да је ''решење за косовско питање пуно признавање Републике Косово''. Како је дијалог одмицао, а ''подељене карте'' нису баш одговарале главним играчима исти су полако ''додавали гас'' да би, не случајно, ''пријатељска Француска'' кроз уста свог Амбасадора у Србији отворено поручила: Француска је пријатељ Србије, а међу пријатељима се говори истина. Дакле, мислим да председник Вучић и Влада Србије знају, а знам да српски народ такође зна, да неће бити интеграције Србије у ЕУ без споразума о Косову. Овакво, недипломатско условљавање требало је да руководство Србије и српски народ дефинитивно ‘’отрезни’’. Тачније, речено нам је да од ''европског раја'' нема ништа све док Србија на било који начин не призна ''Републику Косово''. На западу (и у Албанији) ништа ново, ликовали су евроскептици, али шта је то што је натерало Запад да на такав начин реагује? Најкраћи одговор је посета председника Вучића Русији и изјаве које су његов домаћин, председник Путин и он дали на заједничкој конференцији за новинаре. Да је (за Запад) враг однео шалу сведочи и то што се још једна посета Вучића Русији одиграла у јеку незапамћене антируске кампање која се на западу води већ годину дана, да је војна сарадња између Србије и Русије већ озбиљна ствар, да је економска сарадња у успону, да је конференција за новинаре уприличена као да је у посети био кинески председник, а не председник мале Србије, да је председник Путин своје виђење посете прочитао (што само значи да је свака реч пажљиво бирана) не желећи да остави било какву недоумицу. А, рекао је: Наставићемо да пружамо подршку Србији и њеној територијалној целовитости. Ситуација мора политичким путем да се регулише у складу са Резолуцијом 1244.
О дијалогу Београда и Приштине, Путин је рекао: Москва ће подржати свако узајамно прихваћено решење. Западни аналитичари разумели су поруку. Западу је поручено да ће Русија кроз подршку Србији штитити њен територијални интегритет. Даље, ситуација се мора решити политичким путем. Дакле, не покушавајте ратом. И на крају, не заборавите, по Резолуцији 1244 СБ УН Косово и Метохија су још увек део територије Србије. Да став председника Путина изговорене пред српским гостом било ко не би сматрао куртоазним побринуло се руско Министарство спољних послова које је на редовном брифингу, преко свог портпарола Марије Захарове, 25.01.2018. године појаснило руски став. На питање, по свему судећи руског новинара: Каква ће бити судбина Резолуције СБ УН о Косову ако Београд са Приштином потпише (као опција која се расправља у оквиру унутрашњег дијалога) правно обавезујући споразум? Да ли то значи да се њено дејство аутоматски прекида или је неопходна допунска процедура?- Захарова је екплицитно одговорила: Не, дејства резолуција, сагласно томе како функционишу Уједињене нације, не могу се отказивати по нечијој вољи. То је обавезујући документ. Захарова је додатно појаснила да се резолуције могу мењати у зависности од развоја политичких процеса и да ће се Русија по том питању безусловно ослонити на став законски изабраних власти у Србији, али да је то тренутно важећа резолуција и нико је не може отказати. Новинар је захтевао додатно објашњење: Да ли то значи да се процес који се дешава у Бриселу (бриселски дијалог) у сваком случају завршава у Уједињеним нацијама? За то је потребан став Србије која би требала да га саопшти и стави на папир. То се односи и на процес који се одвија у Европској унији и на Резолуцију. После тога доћи ће до одговарајућег развоја догађаја, одговорила је Захарова. Шта је, у ствари, кроз ова два саопштења Русија поручила Србији? Да почнемо од Захарове. Резолуција 1244 УН је правно обавезујући документ, он је на снази и нико га, па ни Србија потписивањем било каквог споразума са ''Косовом'' не може отказати. Резолуција се може изменити или донети нова, али само уз сагласност Русије. Решења до којих ће Србија доћи вођењем унутрашњег као и дијалога са Бриселом и Приштином, а која су у супротности са резолуцијом 1244, не значе ништа без потврде у СБ УН. Русија би се тада безусловно ослонила ( не безусловно подржала) на став законски изабраних власти у Србији. Нема сумње, а то никако није за дипломатску изјаву, Русија би се у том случају безусловно ослонила и на став српског народа који је у огромној већини против назависности ''Косова''. Надаље, Србија мора јасно да саопшти свој став у вези правно обавезујућег споразума са ''Косовом'' и да стави (га) на папир, што практично значи да Русија неће преузимати одговорност за одвајање дела територије Србије на основу тајних преговора руских и српских власти. Све и да Србија свој став стави на папир Русија га неће аутоматски подржати већ ће после тога доћи ће до одговарајућег развоја догађаја. Захарова није рекла какав би то за Русију био одговарајући развој догађаја, али председник Путин јесте: Ситуација мора политичким путем да се регулише у складу са Резолуцијом 1244.И још: Москва ће подржати свако узајамно прихваћено решење, што значи;свако узајамно прихваћено решење у складу са Резолуцијом 1244. Русија се, дакле , два пута у веома кратком периоду јасно поставила према свим дијалозима које води Србија. Неупућени би се могли запитати шта то даје право Русији да се на неупитан начин меша у унутрашње ствари Србије? Одговор је прост. Косово и Метохија на основу Резолуције 1244 није више само унутрашње питање Србије. Оно је и легално и легитимно питање Русије и то, ако не више, онда исто толико колико је оно питање осталих земаља чланица Савета безбедности УН које имају право да разместе своје безбедносне снаге на КиМ. Не заборавимо, на КиМ налазе се снаге Нато пакта и америчка војна база ''Бондстил'' које се и те како тиче Русије. Безусловним прихватањем одлуке о независности ''Косова'' од стране српских власти Русија би заувек изгубила могућност било каквог утицаја на међународном протекторату. Несумњиво, Русија као велика сила неће се одрећи својих националних интереса. Таквој Русији веома је стало и до доследности своје политике, а посебно према државама које сматра пријатељским. Изјава председника Путина: Наставићемо да пружамо подршку Србији и њеној територијалној целовитости, осим као порука упућена Западу истовремено је и порука Србији, јер наставићемозначи; ми смо годинама пред целим светом штитили целовитост Србије, те би ваше признање ''Косова'' истовремено био пораз наше дипломатије. Може се замислити какав би то само био поклон западу. На Србији је, дакле, да у случају да постигне национално сагласје о потписивању правно обавезујућег споразума са ''Косовом'', убеди Русију да се са тим сагласи у СБ Уједињених нација. Надаље, то недвосмислено значи да решење ''косовског питања'' није у рукама свих досадашњих преговарача (Београд, Приштина, Брисел), већ у рукама Русије, а судећи према њеном јасном ставу оно ће још дуго бити нерешено. Нема сумње да је све ово што се из званичних саопштења може ишчитати много јасније предочено председнику Вучићу. На Србији је или да тражи нову једначину за квадратуру круга или да настави да користи приближно тачну. Ону која је већ дуго времена у математици ''замрзнута''. |