Kosovo kao srpsko, evropsko i svetsko pitanje

Kosovo su izgubili srpski evrounijati!

Ovo je jedan od najvažnijih zaključaka koji bi srpski narod trebalo da izvuče iz najnovije istorijske lekcije. Jer da je na predsedničkim izborima 2008. godine pobedio drugi kandidat, na njega i srpsku nacionalnu opciju u celini sručio bi se talas domaćih i stranih optužbi da su „svojom višedecenijskom politikom“ izazvali nepovratni gubitak Kosova i Metohije, a da su na vlasti bile i ostale „prave demokratske snage“ to se ne bi desilo. Ovako je sve više nego jasno: Kosovo je izgubio evrounijatski kandidat, njegova spoljna politika i čitav koncept oslanjanja na Evropsku Uniju. Ma koliko to pokušavali da zamaskiraju vlasnici medijske slike sveta u Srbiji, upravo je politička ideja da se kroz Evropsku Uniju očuva Kosovo i Metohija u sastavu Srbije doživela istorijski krah i ne bi više smela da bude kandidovana kao ozbiljna državna politika. Jer samo političkom slepcu još uvek nije jasno da je Evropska Unija glavni sponzor i promoter nezavisnog Kosova.

Kosovo kao srpsko pitanje

Kosovo i Metohija su „onaj kamen zemlje Srbije“ koji je ne samo krajeugaoni kamen postojanja srpske državnosti, već i poslednji bedem potpunoj dezintegraciji države Srbije. Borba za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije automatski brani Rašku oblast, Vojvodinu i jug centralne Srbije u sastavu Srbije. Poraz u ovoj borbi nije poslednja tačka dezintegracije bivšeg jugoslovenskog prostora i srpskih zemalja, već samo jedan u nizu srpskih poraza koji će se ubrzo nastaviti na ostalim tačkama raspada Srbije. S druge strane, pobeda u ovoj borbi otvara perspektivu za preispitivanje svih avnojevskih granica i ponovno otvaranje Srpskog pitanja na Balkanu. Sa takvom političkom, diplomatskom ili vojnom pobedom konačno će biti moguće postaviti pitanja Republike Srpske Krajine, Republike Srpske ili Crne Gore, koja je bilo nemoguće postaviti u vremenu posle svih poraza.

Na ovom pitanju na ispitu je elementarna srpska nacionalna čast i dostojanstvo, hrabrost vođenja politike u 21. veku i sposobnost organizovanja srpskog naroda. Posle „gubitka“ Kosova nema više prepreka daljem ponižavanju srpskog naroda i potpunom rastakanju našeg nacionalnog bića. Kao što smo više puta konstatovali: „Svako radi svoj posao“. Da li mi radimo svoj?

Nema sumnje da Kosovo i Metohija nisu izgubljeni. Svi svetski pravni i geopolitički parametri i perspektive konačno su na srpskoj strani. Treba se samo dobro spremiti za veliku i dugotrajnu borbu i izdržati.

Kosovo kao evropsko pitanje 

Polovinom 1389. godine u velikim evropskim gradovima zvonila su zvona da pozdrave pobedu srpske hrišćanske vojske na Kosovu Polju nad turskim osvajačem Evrope. Danas Evropski parlament ističe zastavu nezavisnog Kosova i pozdravlja dalju islamizaciju Evropske Unije. Šta se promenilo posle više od 600 godina – Srbi ili Evropa?

Oduzimanje Kosova i Metohije Srbiji od strane Evropske Unije je duboko antievropski čin. Ovim protivpravnim i antievropskim korakom ruše se granice na kojima počiva mir uspostavljen u Evropi posle Drugog svetskog rata, a na toj mirovnoj ideji je nastala i sama Evropska Unija. Postavlja se pitanje po kom kriterijumu se Evropska Unija odriče svog istorijskog saveznika i drevnog hrišćanskog i evropskog naroda i opredeljuje za stvaranje druge albanske države u Evropi i za stajanje na stranu najvećeg evropskog izvora kriminala i terorizma?

Evropska Unija, svojim ponašanjem prema statusu Kosova i Metohije, predstavlja izdaju Evrope i evropskih vrednosti. Srpski narod, odbranom Kosova i Metohije, daje primer evropskog opredeljenja u 21. veku i predstavlja ponos autentične Evrope. Srbija je u ovom trenutku iznova bedem hrišćanske Evrope, onako kako je 90-ih godina Republika Srpska bila avangarda obnove nacionalne ideje u Evropi.

Srbi su trenutno pravi Evropljani, a srpska borba za Kosovo i Metohiju simbol agonije Evrope, koja može imati samo jedan od dva moguća epiloga: kraj istorije Evrope ili obnovu evropskih vrednosti i ideje Evrope nacija.

Kosovo kao svetsko pitanje

Na pitanju Kosova i Metohije danas se lomi čitav svetski pravni poredak, kao i kompletan sistem Ujedinjenih nacija nastao posle Drugog svetskog rata. Jer ako se više ne poštuju odluke Saveta bezbednosti, ako je moguće vršiti vojne intervenicije i slati nelegalne misije širom sveta, onda međunarodno pravo više ne postoji i sve je dozvoljeno, svi mogu postati žrtve istog bezakonja.

Zato se danas na Kosovu i Metohiji brani ne samo teritorijalni integritet i državni suverenitet Srbije već i međunarodni pravni poredak i opstanak sistema Ujedinjenih nacija.

Za odbranu srpskih nacionalnih interesa u regionu potrebna nam je pobuna nacionalne svesti protiv duha predaje i moralne lenjosti, kao i stvaranje Srpske mreže pojedinaca, ustanova i udruženja širom Otadžbine i Rasejanja.

U odbrani Evrope narastajući evroskepticizam iznedriće mrežu slobodoljubivih intelektualaca i organizacija širom Evrope. U tom pravcu gledano, ideja Evropske Unije živi svoj vrhunac i treba se spremati za njenu propast.

A u odbrani starog svetskog poretka od novih totalitarnih obrisa nazire se evroazijski ekonomski, vojni i geopolitički blok. U svemu tome srpski narod, koji se uvek nalazio na strani istorijske istine i pravde, treba da nađe most preko koga može preći na stranu duhovnog, fizičkog i državnog opstanka u 21. veku.

  Autor je glavni i odgovorni urednik časopisa „Dveri srpske“