Navrat-nanos izbori na KiM

Pitam se kako da počnem tekst? Ako kažem da su građani Kosova i Metohije na Đurđevdan mogli da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima neću biti u pravu: nisam obuhvatila sve nacionalnosti koje žive u južnoj srpskoj pokrajini. Na biračkim spiskovima nije bilo Albanaca, a oni su najbrojniji u ovom delu Srbije. Da počnem sa time da su Srbi mogli da glasaju opet neću biti u pravu, jer glasali su i Romi, Aškalije, Goranci. Na Kosovu i Metohiji stvarno ništa nije jednostavno i ništa nije kao što izgleda!

Albanci ne priznaju državu Srbiju jer imaju ''svoju državu'' reći će možda neko, i nema razloga da budu na biračkim spiskovima. Međutim, ti isti Albanci (dobar deo njih) imaju srpska dokumenta, lične karte i pasoše. Ti isti Albanci (dobar deo njih) primaju penzije države Srbije i novac podižu u poštama koje rade u srpskim sredinama, a beleže se kao srpske institucije. Gde je njihovo biračko pravo? Da li će oni glasati ili ne njihova je odluka, ali je trebalo da njihova imena budu na biračkim spiskovima. Ako neko kaže da je to nemoguće u uslovima kakvi jesu i kada nije sproveden popis na tom delu teritorije, neka odgovori na pitanje kako su onda Srbi, Romi, Aškalije, Goranci i drugi bili na spiskovima? Ni oni nisu popisani. Kakva je to selekcija? Ogromna većina Srba na Kosovu i Metohiji ne priznaje ''državu Kosovo'', nema ''kosovska dokumenta'', nije se odazvala ''kosovskom popisu'', bojkotuje ''kosovske izbore'' ali su njihova imena bila i biće na biračkim spiskovima ''države Kosovo''. Sve je to čudno, ali 'ajde da kažem da je situacija suviše komplikovana i teška da se sve pomenuto sprovede u delo, 'ajde da kažem da politika nije ono što ja mislim da bi trebala da bude.

Omogućeno nam je da glasamo. Tek nekoliko dana uoči izbora i Srbi koji žive južno od reke Ibar su postali svesni da će glasati na republičkim i parlamentarnim izborima. Prijatno iznenađeni osetili smo se korisnim i vrednim, i to, moram priznati, posle duže vremena. Čak i oni koji nikada ne izlaze na glasanje, oni koji su mesec dana uoči izbora govorili ''nemam za koga da glasam'' rešili su da glasaju ili su bili ''glasači u pokušaju''. Objasniću šta to znači, samo prvo da pomenem par ''sitnica''.

Nekad su dan izbora glasači smatrali svečanošću za koju se oblači najlepše odelo, na koju se odlazi uzdignute glave, baš kao da će njihov glas doneti promene koje žele. Nekada je država radila sve da biračka mesta budu dostupna ljudima, tu pre svega mislim na udaljenost, jednom rečju činilo se sve da se glasačima ugodi. Izbori 2012. godine na teritoriji pokrajine Kosovo i Metohija bili su obrnuto od onoga što u predhodne dve rečenice pomenuh. Broj biračkih mesta je smanjen u odnosu na ranije izbore od predviđenih 287 na samo 90. Ne bi možda sve to toliko upadalo u oči da kao razlog spajanja biračkih mesta nije navedena bezbednost. Možda smo postali suviše osetljivi na tu reč pa ne shvatamo njeno pravo značenje, ali evo primera pa prosudite sami. Meštanima sela Donja Brnjica u opštini Priština biračko mesto je ''spojeno'' sa Gračanicom i Lapljim Selom. Da bi do njih došli moraju da pređu više od 15 kilometara i to pored nekoliko albanskih sela i samog grada Prištine. Organizovanog prevoza nije bilo, a oni koji su se usudili da svojim autom pođu da glasaju rizikovali su presretanje od strane Kosovske policije. Podsetimo, ni jedan predizborni skup južno od reke Ibar nije bio dozvoljen, privođeni su pojedini predstavnici stranaka a njihove kuće pretresane. Stranački materijal je oduziman, a samo dan uoči izbora u Lapljem Selu pripadnici specijalne jedinice policije ''ROSU'' su ispisivali na trafikama i radnjama Srba natpise ''UĆK''. Predizborni plakati cepani su u Gračanici, Čaglavici i drugim mestima. Iz Nemačke i Austrije stigle su dodatne snage vojnika KFOR-a u koje Srbi nemaju baš ni malo poverenja. Da li bi ste vi u takvim uslovima krenuli na glasanje i bili srećni što umesto u svom selu, a zbog svoje bezbednosti, treba da idete u 15 kilometara udaljenu Gračanicu da glasate?

Poput opštine Priština i u drugim mestima su glasači morali da prelaze 10 i više kilometara da bi glasali. Na glasanje se nije išlo u svečanoj garderobi da se ne bi privlačila pažnja, kada se prolazilo pored policije, a glave su bile spuštene da ne pomisle da ih provocirate. Nije se ni pričalo mnogo. Ideš i ćutiš kao da kradeš. Nigde srpske zastave na ulici, na školi — ružan osećaj. Na samom glasačkom mestu bilo je toliko natpisa OSCE da je prosto prelazilo granicu dobrog ukusa. Čini se da je namerno sve to stavljeno kako bi se Albancima pokazalo da država Srbija nema baš nikakve veze sa time. Nije bilo ni posmatrača ispred stranaka na listi, tek po neka zastavica države Srbije od papira ali mala, prikačena uz deset puta veći natpis OSCE. Samo stranci u belim majicama (na kojima opet piše OSCE) od kojih su pojedini čak izlazili u hodnike da ljude svrstavaju u redove, potpuno bespotrebno ali je ispalo da na ovim izborima ne možete ni da stojite kako hoćete. Sve ovo što sam nabrojala nije ono najcrnje! Mnogi glasači, koji su do svog glasačkog mesta stigli, nisu mogli da glasaju jer nisu upisani u birački spisak. U pojedinim opštinama, na primer Lipljan, fali skoro celo selo, Gornja Gušterica. U opštini Uroševac na spiskovima nije bilo imena povratnika u selima Talinovac, Babljak i Babuš. Prešli ljudi oko 20 kilometara da stignu do Lapljeg Sela, gde je trebalo da glasaju, i nema ih na spisku. Svi oni razočarani i besni prozvali su sebe ''glasači u pokušaju''.

Eto tako su se nama na Kosovu i Metohiji dogodili izbori 2012. godine za parlament i predsednika države Srbije. Navrat-nanos organizovani, navrat-nanos odrađeni birački spiskovi, a vreme će pokazati na čiju štetu ide to što je broj biračkih mesta smanjen. Na svu sreću sve je proteklo mirno, a naš strah je naš krst, jer smo, uprkos svemu, ostali tu da živimo.