Početna strana > Debate > Kosovo i Metohija > Policija, sudstvo i Civilna zaštita na KiM su već eliminisani - neka se pripremi Univerzitet
Kosovo i Metohija

Policija, sudstvo i Civilna zaštita na KiM su već eliminisani - neka se pripremi Univerzitet

PDF Štampa El. pošta
Danica Vujović   
ponedeljak, 06. april 2015.

Obrađujući temu inertnosti univerziteta uopšte a napose Univerziteta u Prištini sa privremnenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, u pogledu Briselske veleizdaje i objavljujući je na ovim stranama, priznajem bila sam nedovoljno svesna odnosno informisana o stvarnim razmerama pošasti koja se nad taj univerzitet nadnela[1]. Čak sam mislila da sam i pregrubo optužila intelektualce tog univerziteta konstatujući da pedesetogodišnji autoritet i pedesetogodišnji trud hiljada naučnih i drugih radnika, i desetina hiljada studenata, bacaju pod noge jednog Aleksandra Vulina, paradigme najnovije kosovske izdaje.

Najnovija saznanja o stvarnom stanju i položaju te visokoškolske institucije omogućila su mi da sa zaprepašćenjem konstatujem da ne da nije bilo grubosti, nego da sam isuviše blago nastupila prema kriminalnom odnosu profesora UPKM, prema budućnosti ove visokoškolske institucije od vitalnog značaja za opstanak Srba, prema budućnosti svoje države na KiM, pa na kraju krajeva i prema sopstvenoj budućnosti i ličnim karijerama.

Što se rektora, prorektora i dekana pojedinih fakulteta tiče, oni su možda čak i manje krivi, jer uvek mogu reći da su kao vladini službenici, „samo“ radili svoj posao, odnosno sprovodili politiku vlade. Za svoju revnost, oni mogu biti i nagrađeni, a što se ne može reći za sve ostale profesore i saradnike, koji će se naći u „nebranom grožđu“, a koji će zbog svog svojim oportunizma od srpskoga naroda biti smatrani glavnim krivcem za nacionalnu katastrofu i eroziju intelektualne snage srpskog naroda.

Ako su sve do sada mogli, nadam se da posle ovoga teksta neće moći da kažu – „Nismo znali“.

Nedavno je vlada Srbije, odnosno njena Kancelarija za Kosovo izdala jedan dokument pod nazivom: STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA NEALBANSKIH ZAJEDNICA NA PROSTORU AP KOSOVO I METOHIJA - Polazne osnove. Ko god je imao uvida u dokument, videće da je na nivou seminarskog rada iz Poznavanja prirode i društva, obiluje nepotrebnim podacima od hidrologije preko železničke mreže do životne sredine, tako da se dokument razvlači na preko 300 strana. Obim dokumenta je toliki očigledno zato da bi se zabašurili delovi „Strategije“ koji ne treba da se vide i o kojima se ne treba raspravljati. Cilj je da se to objavi a da se o tome ne raspravlja, pa da se jednog dana kada se Srbi na KiM nađu u čudu šta ih je snašlo, vlada Srbije pilatovski kaže: „Pa šta vam je, zar mi to nismo objavili?! Što nam niste rekli? Ne bi mi...“

Jedno od takvih delova „Strategije“ je i poglavlje 7.6: PROJEKTNI NACRT –”Učenje na daljinu”. Ovo poglavlje ima zadatak da ponudi rešenje za Univerzitet, po sistemu „univerzitet bez studenata“, odnosno de fakto ukidanja, a de jure - opstanka univerziteta. Poglavlje obiluje hvalospevima ovakvom načinu studiranja: te kako je to svetski trend, te kako će studenti bolje da napreduju, te kako će lakše da se zapošljavaju i to ne samo ovde nego i u Evropi, te kako ovakav način učenja omogućava više slobodnog vremena, te zaključno sa vrhuncem: «deo aplikacije kojoj se može pristupiti na dva načina, preuzimanjem sa GooglaPlay-a kao rešenje za sve Android uređaje ili kroz pretraživač (browser) kao rešenje za sve uređaje koje poseduju internet bez obzira na operativni sistem... ili nekog drugog uređaja koji ima pristup internetu» (kao što se vidi u dokumentu se meša ćirilica sa latinicom, što ne mora, ali može nešto da znači).

Prosto da ne verujete da ovako nešto genijalno i dobro nije palo na pamet «beograđdžanima» da zadrže za sebe i svoj univerzitet, već ga velikodušno poklanjaju svojoj braći na Kosovu.

Jedini zaključak koji se nameće iz sadržaja ove «strategije» je da se vlada Srbije želi otresti ovog Univerziteta, pardon, mora ga se otresti jer je Angela Merkel tako naredila. A «da se Vlasi ne dosete» smišlja navodne «strategije». Navodne, jer strategije se prave kad se nešto želi postići, a ne kada se nešto želi uništiti. Ova «strategija» je napravljena samo zato da se vlada, njen predsednik i njegovi čauši, poput gore pomenutog Vulina, predstave herojima koji su spasili univerzitet, a u stvari ga ukidaju. Otud i prošlomesečni blic-krig izbori na univerzitetu, kojima se uspostavljaju «kooperativna» rukovodstva.

Ako neko ne veruje, možda će poverovati kada sazna da je još prošle godine, vlada Srbije zatražila od beogradskog Instituta za uporedno pravo da razmotri model finansiranja univerziteta sopstvene nacionakne manjine izvan matične države. Nešto poput onoga što finansira Hrvatska za Hrvate u Mostaru. Ovime dakle Srbija priznaje (ili bi priznala)  da su Srbi na Kosovu njena nacionalna manjina u drugoj državi?! Skandalozno!

 Da se uopšte ne radi o unilateralnim koracima u «traženju rešenja», odnosno da se radi o aktivnostima vlade Srbije dirigovanim sa strane, a sve u duhu «briselske veleizdaje», svedoči da su se istovremeno za rešavanje pitanja univerziteta (čitaj, njegove erozije i gašenja) zainteresovale i vlasti u Prištini.

Naime, uporedo sa «Strategijom» vlade Srbije, vlada «Kosova» izdaje uputstvo po kome se reguliše pod kojim uslovima se u javnim službama mogu zaposliti osobe koje su diplomirale na, kako to oni kažu, Univerzitetu Mitrovica-sever, po kome nadležnost priznavanja stečenih sposobnosti pripada vladi u Prištini. Srbija sa time nema ništa. Ko im se sviđa priznaće mu diplomu, a ko ne...

Kako nije sa srpske strane bilo nikakve reakcije, a pogotovu te reakcije nije bilo na Univerzitetu i sa Univerziteta, vlasti u Prištini su, što je sasvim logično krenule korak dalje[2].

«Vlada Kosova» je svoj koncept ozvaničila na sednici od 3. Aprila, ne krijući nameru da je «Cilj ovog dokumenta za kosovsku vladu integracija Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u kosovski sistem visokog obrazovanja»[3].

Šta još treba da se desi da bi profesori Univerziteta u Prištini pokušali da spasu što se spasiti može? Kako je moguće da na ovako izvesnu pretnju da će Univerzitet u najmanju ruku promeniti status, a vrlo verovatno u ne tako dalekoj budućnosti status i izgubiti. Kako je moguće da ne pokušaju da spasu ovako značajan državni resurs na Kosovu? Kako je moguće da od svojih dekana i rektorata ne traže objašnjenje na nastalu situaciju? Zašto se ponašaju po onoj narodnoj: «Vuk magarcu sapi jede, a on misli da sanja»? Zar ne vide, ili ne smeju da vide da je dogorelo do nokata.

Univerzitet u Prištini je u ovih pola veka postojanja uvek bio simbol državnosti. Kada su se najžešće Šiptari napadali našu državu: 1968, 1974, 1981, 1989... univerzitet im je bio najjače oružje. Kada su lobirali po svetu, takođe. U svim tim periodima Srbi su prolazili kroz teška iskušenja na univerzitetu. I uspeli su da ga sačuvaju sve do današnjih dana. Na neki način univerzitet je izraziti simbol državnosti. Gubitkom njega, za Srbe na KiM nastaje nemoguća situacija. Odlazak mladih će biti u rapidnom porastu, nivo obrazovanja srpskog stanovništva će rapidno opasti.

Hoće li rukovodstva fakulteta i univerziteta večno nositi žig onih koji nisu prstom mrdnuli da zaštite svoju državu, svoj narod, svoje studente. U čemu se onda sastoji njihov patriotizam i njihov humanizam?

Da li uopšte čuju manje obrazovane ali iskustveno bogatije sugrađane koji crnohumorno komentarišu njihovu indiferentnost kao: «Svaki je univerzitet postojao da dovede državu, izgleda da jedino ovaj postoji da bi je ugasio»!

Mislite o tome dragi profesori. 


[1] http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/univerzitet-u-pristini-saucesnik-ili-zrtva

-briselske-veleizdaje.html

[2] http://www.kryeministri-ks.net/?page=3,9,4869

[3] http://kossev.info/strana/arhiva/priznanje_srpskih_drzavnih_diploma

____quotprivremeno_prelazna_mera_quot_za__quotpotpunu_integraciju_quot_

srpskog_drzavnog_univerziteta_u_kosovski_sistem/4445

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner