Куда иде Србија | |||
Да ли лажне дојаве о постављеним бомбама представљају разлог за забринутост? |
понедељак, 25. април 2011. | |
У експлозији која се догодила у метроу у Минску погинуло је 12 особа док је рањено и повређено преко 150 лица.[1] Белоруско судилаштво издало је саопштење у коме се наводи да је у питању терористички напад. Експлозија је одјекнула на свега 100 метара од резиденције председника Александра Лукашенка.[2] Ова чињеница оставља могућност да је терористички напад у метроу повезан са притиском на актуелно руководство Белорусије на шта упућују и саме речи белоруског председника који није искључио могућност да је експлозија у метроу „поклон из иностранства”,[3] нарочито уколико имамо у виду изјаву бившег министра одбране Белорусије Павела Козловског који је навео да је „тешко да иза тога могу стајати Пољаци или Руси”[4]. Валери Костка некадашњи пуковник безбедности Белорусије у изјави дневнику „Комерсант” , искључио је верски или национални мотив за експлозију. Он сматра да у злочин могу бити умешане снаге које желе да изазову нестабилност у Белорусији, али да оне немају везе са тамошњом опозицијом. Председник Руске Федерације Дмитриј Медведев понудио је Белорусији помоћ у истрази јер су се слични напади догодили и у московском метроу када су одговорност за нападе преузели чеченски терористи. Ипак, чини се да у случају напада у Минску као фактор можемо да искључимо чеченске терористе који би тешко успели да координирају такве акције паралелно у Русији и у Белорусији услед све мањег броја људи којима располажу. Александар Лукашенко позвао је грађане да помогну у тражењу учесника диверзије. Председник је нагласио да је терористичка акција озбиљан изазов држави и да се мора наћи адекватан одговор. Чињеница је да је таквих терористичких напада већ било у Минску, Витепску и Гродну, али тада није било погинулих већ је биланс износио око 50 повређених. У Белорусији званично су у оптицају три верзије, наиме, КГБ је изнео три верзије разлога за сам терористички акт. Према првој верзији организатори су хтели да дестабилизују политичку ситуацију у Белорусији, што је, чини се, највероватнија опција, по другој, то је дело освете екстремиста, а по трећој за експлозију је крив поремећени појединац. Вадим Зајцев председник КГБ Белорусије изјавио је да се сумња на човека тамне пути који не припада словенској групи народа и који је стар до 27 година.[5] Чудно је то да су се тек поједини руски политичари изјаснили по питању крвопролића у метроу у Минску. Владимир Жириновски је изјавио да је „Запад тако желео да скрене пажњу са Либије коју данима бомбардују”. Да ли је циљ лажних дојава пуко ширење панике? Полиција у Минску је саопштила да ће позвати на кривичну одговорност особе које упорно шире гласине да у главном граду Белорусије има још терористичких напада. Оно што нас може забринути јесте чињеница да су, као и у случају са терористичким нападима у Русији[6], и овом нападу у метроу у Минску претходиле лажне дојаве о наводним подметнутим бомбама. Слично томе и у Београду шире се гласине, чему смо на жалост имали прилику да често присуствујемо, о наводним постављеним бомбама. Експлозији у метроу у Минску претходио је и анонимни позив полицији у коме се тврдило да је наводно подметнута бомба у белоруској државној телевизији.[7] Осим тога, 2010. власти у Белорусији су евакуисале владине зграде, банке као и пероне железничких станица након што је група, која себе назива „Белоруска народноослободилачка армија”, путем електронске поште известила да су експлозивне направе постављене на четири локације у главном граду ове земље. Срећом, након детаљно спроведене истраге ниједна „паклена направа” није откривена.[8] Као што смо поменули, Русија је осим реалних терористичких аката морала да се суочава и са таласом претњи које су представљале лажне дојаве о подметнутим бомбама, тако да увек постоји могућност да након таласа претњи и лажних дојава заиста уследе и прави терористички напади. Сви смо били сведоци да је само током ове године било четири лажне дојаве о подметнутим бомбама испод Бранковог моста у Београду[9] што много не забрињава јавност у главном граду јер су готово сви убеђени да се ради о поремећеном појединцу или групи која из сасвим умноболних разлога жели да шири страх међу грађанима престонице. Међутим, упркос бројним спекулацијама не можемо у потпуности искључити јако битан фактор дестабилизације као ни вид не мање важног психолошког притиска. Чак и да се ради о пуким поступцима психопата чињеница да је у последње време све више оваквих лажних дојава само може да нас забрине, али надамо се да се паралеле које се тичу лажних дојава у Русији и Белорусији и стварних терористичких напада неће остварити и у Београду.
|