Куда иде Србија | |||
Србија пева над амбисом |
среда, 03. август 2011. | |
Ова драма почела је на Косову. Љуба Ненадовић, иако и сам Србин, био је изненађен кад је видео у Црној Гори живу снагу косовске традиције, која је у тим брдима и после столећа била стварност, исто толико блиска и стварна као хлеб и вода. Намучене жене које су се одмарале поред бремена дрва на каменој ивици пута говориле су му о Косову као о својој особеној судбини и личној трагедији. ,,Наша је правда на Косову закопана“, говорили су људи резигнирано и не помишљајући да траже другим путем до онога који им косовски завет налаже. Целокупна судбина људи била је тим заветом омеђена и управљана. Као у најдревнијим легендама, које су увек и највећа људска стварност, сваки је на себи лично осећао историјску клетву која је ,,лале“ претворила у ,,ратаре“ усадивши им у души ,,страшну мисао Обилића“ да тако живе разапети измедју своје ,,ратарске рајинске стварности и витешке обилићевске мисли.“ Црна Гора и свет који је избегао у њена брда били су квинтесенција тога косовског мистерија. Све што се у тим брдима радило долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу.
Да, ова је драма почела на Косову како то каже нас велики Иво Андрић говорећи о Његошу као трагичном јунаку косовске мисли, али то одавно није више само драма највећег српског песника већ је то најупечатљивији и најдубљи израз трагике нашег српског народа. Да ли ће се ова садашња дубока, национална, историјска драма на северу Косова и Метохије окончати као несагледива трагедија, коју ми данас немоћно посматрамо као морално разорени, дезоријентисани и понижени. Када би човек пратио како наши медији извештавају о овој кризи не би могао да се стекне утисак да у нашој јужној покрајини сада траје велика политичка и историјска драма. Напротив, све се чини да се одржи тзв. привид нормалности, привид непомућеног летњег дешавања никако се не сме нарушити и помутити. Програм РТС-а, као јавног сервиса, али и програми комерцијалних телевизија, препуни су летњих концерата, народне музике, бајатих серија, што лакших и ступиднијих филмова, који се уклапају у зацртану летњу шему разбибриге и опуштене забаве, коју ништа не може померити. Судећи по нашим медијима, ништа се драматично на северу Косова и Метохије не дешава, напротив забава се одвија несмањеним током. Зато се и морамо запитати да ли је могуће да смо до те мере отупели, изгубили осећај солидарности и осећај припадности националној заједници. У тренутку када је проглашено ванредно стање у четири општине на северу Косова и Метохије, а наши сународници су већ данима непрестано на барикадама, у осталом делу Србије власт одржава по сваку цену тзв. редовно стање, као да се ништа судбоносно не дешава. Једино је важно да се очува стабилна безбедосна ситуација и да медији још интензивније обављају своју мисију заглупљивања и даљег деморалисања нашег народа. Срамотно је понашање наше владе, која нема снаге, а ни неопходног моралног кредибилитета да у овој кризи очува достојанство свог народа већ се служи већ опробаним начином медијског инструментализовања и манипулисања.
Сам начин како се прате догађаји на северу Косова и Метохије још једном нам показује до које мере су у нашем друштву срушена сва професионална и морална начела, важно је само да се не заустављају концерти на трговима, полублесаве телевизијске емисије, а све у циљу скретања пажње са истинске драме, која се одвија на барикадама. Уведен је својеврсни циљани медијски ембарго, али и онемогућено окупљање људи, који би желели да пруже подршку нашем народу, који се буквално бори за свој голи опстанак. То је за њих судбоносна историјска борба, битка за елементарна национална и људска права док се у Србији у то време не стишава заглушујућа парада примитивног фолка и кича. Очигледно је да је ова власт у великом страху, али показује при томе и невиђени степен неодговорности и бахатости. Какву поруку ова влада шаље свом народу и свету када у јеку изузетно дубоке политичке и историјске кризе на северу Косова и Метохије председник владе одлази на одмор поручујући да је уверен да је неопходно обновити дијалог Београда и Приштине и вероватно је то његов једини могући ,,државнички допринос решавању актуелне косовске кризе. НАТО шаље нове снаге на Космет; Храна не може преко Јариња; Бранимо се голоруки; Народ је одлучан да издржи и не допусти Приштини да завлада Косовом; Србија неће насести на провокације из Приштине и бориће се гандијевским методама; Последња одбрана; Под блокадом рођено 18 беба; Судбоносни период; Срби у Енклавама – живот у страху; Србима ни хлеб не дају; све су ово карактеристични наслови, који се јављају у нашим медијима и довољно казују сами за себе, али оваква тешка и експлозивна ситуација није померила успостављану матрицу на нашој медијској сцени чији је једини смисао да се превише не таласа и не узнемирава народ, који је на годишњим одморима.
Просто је невероватно до које мере се иде у дозирање и препарирање информација. РТС – наш јавни сервис – наше власништво, које нам омогућује да сазнамо све, очити је предводник у настојањима да се што више пацификује и стабилизује ситуација, не схватајући да је недостатак правих, правовремених и објективних информација једини начин да се не створи конфузна и трагична ситуација потпуне друштвене и политичке дезинтеграције, која нам увелико прети. Сетимо се само како је она стара РТС извештавала о прогону 200.000 Срба из Хрватске у време спровођења акције Олуја. Али за наше медијске посланике и политичке функционере летња шема и пауза увелико траје, зато се и не сме нарушити већ договорени редослед народних светковина, фестивала и вашара. Србија и даље пева на великој журци организованој од стране медијских и спин доктора, који се надају да ће звук трубе и шатре са Ибарске магистрале уз директни пренос јавног сервиса прекрити сву тежину и судбоносност драме, која се данас одвија на Косову и Метохији. Отпор српског народа показује живу снагу косовске традиције и уверење да је наша правда на Косову закопана. |