Културна политика
|
|
Владислав Ђорђевић
|
четвртак, 24. јануар 2013. |
Хрвати своје институције по правилу именују тако што на прво место стављају поименичени придев „Хрватски”. Срби своје институције по правилу именују тако да се у њима не појављује национално име. А када се и појављује то је обично тако што се на крају назива институције ставља назив државе у генитиву („Србије”).
|
Културна политика
|
|
Раденко Тошић
|
недеља, 20. јануар 2013. |
Посматрајући босански рат из београдске, кругодвојкашке перспективе, другосрбијанци су главна сазнања о том рату стекли из сумњивих и политизованих хашких оптужница, што им је било довољно да донесу коначан суд, евидентирају геноцид и припишу га Србима.
|
Културна политика
|
|
Милко Грбовић
|
четвртак, 10. јануар 2013. |
Е, нећете, ви Романи/Од вас Хрват језик брани/Питање је препаметно/Шта народско а шта етно.
|
Културна политика
|
|
Ђорђе Штефан
|
среда, 02. јануар 2013. |
Да ли смо заиста постали толико изоловани од своје средине да нам треба масовна анонимна публика да поделимо најинтимније тајне? Шта тиме исказујемо? Хоће ли бол проћи тиме или ће се радост увећати? Да ли смо постали approval junkie и да ли очајнички патимо за тим Масловљевим мотивом одобравања?
|
Културна политика
|
|
Владимир Ј. Конечни
|
недеља, 30. децембар 2012. |
Лична ситуација убице је оно што много више интересује просечног Американца, а тај је морбидни интерес управо оно што одговара погледима НРА. Прва жртва убице је била његова мајка, а управо она је годинама поседовала неколико комада озбиљног оружја.
|
Културна политика
|
|
Еро Илонијеми
|
субота, 15. децембар 2012. |
Једна таква сличност је правопис. Оба језика се пишу скоро идентично као што се и изговарају. Самим тим, дете које зна да правилно напише једну реч, знаће да правилно напише сваку реч, чак и ако је чује први пут.
|
Културна политика
|
|
Маја Радонић
|
субота, 08. децембар 2012. |
Са такве ''супериорне'' позиције, наоружани флоскулама о слободном новинарству, праву на истину и борбу против заосталости која их тако праведне и моралне окружује са свих страна, храбро су кренули у пројекат измене свести својих непросвећених сународника, и настављају и даље са својом племенитом мисијом.
|
Културна политика
|
|
Војислав М. Станојчић
|
понедељак, 03. децембар 2012. |
У припреми је један нови скуп "знанственика” који ће изложити своје радове о томе да су Срби, заправо, присвојили ћирилицу од Хрвата и, пошто су је незнатно дотерали, прогласили за своје национално писмо. Кад и то буде “знанствено” доказано, вероватно ће на исти начин утврдити и како су Срби, од њих преузели и језик.
|
Културна политика
|
|
Маринко М. Вучинић
|
петак, 02. новембар 2012. |
По речима људи одговорних за стручни аспект деловања а чија мишљења и оцене смо могли да чујемо тек након смењивања слободоумног управника Сретена Угричића, веома значајне одлуке који су се тицале најважнијих питања рада ове изузетно битне националне културне установе доношене су мимо стручног већа Библиотеке.
|
Културна политика
|
|
Јован Качаки
|
недеља, 21. октобар 2012. |
Уколико се оствари гореописана намера свирепог убиства јединог медицинског часописа на српском језику штампаног ћирилицом, то ће бити чак и степен извитоперености духа гори од аутошовинизма – то ће бити прави културни аутогеноцид!
|
|
Културна политика
|
|
Саша Бижић
|
среда, 23. јануар 2013. |
То им није било довољно, па је након дегутантно патетичног „протестног писма“ свјетској организацији и њеном челнику услиједило провидно и врло брзо раскринкано спиновање о некаквом „извињењу“, ни мање, ни више, него комплетних Уједињених нација.
|
Културна политика
|
|
Зоран Грбић
|
четвртак, 17. јануар 2013. |
Помињати у филму решење Јеврејског питања у Србији, а не поменути разлог за то, делује злонамерно. Тужно је и помало мрачно уопште причати о томе, али у Србији је то могло да се деси јер овде никад и није било пуно Јевреја, поготово не онолико колико их је било у Немачкој или Пољској.
|
Културна политика
|
|
Памела Друкерман
|
среда, 02. јануар 2013. |
Французи имају разне врсте јавних служби које помажу да родитељство буде примамљивије и мање стресно. Родитељи не морају да плаћају вртиће, да се брину о здравственом осигурању, или да штеде за факултет.
|
Културна политика
|
|
НСПМ web
|
понедељак, 31. децембар 2012. |
Сужени избор коментара, псовки и грдњи (са углавном изостављеним претњама) који нису објављени у току 2012. године.
|
Културна политика
|
|
Драгољуб Збиљић
|
четвртак, 20. децембар 2012. |
Може свашта да значи, а ништа лепо и добро. Кад се у српском језику каже „ноћ нечега“, то је негативно. Зашто. Историја и живот нас томе уче. Људи се одавно боје ноћи и мрака. Не без разлога.
|
Културна политика
|
|
Вељко Ђурић Мишина
|
недеља, 09. децембар 2012. |
Студијски боравак у оквирима Фулбрајтове фондације може да се окарактерише и као циљно усмеравање, пројектовање људи и „снимање“ стипендиста од којих се очекује да у својој земљи, једног дана, буду у самом врху, у елити, на местима где се доносе значајне одлуке.
|
Културна политика
|
|
Олга Стојановић
|
петак, 07. децембар 2012. |
Мрвити до последњег атома иначе опростачени публикум равно је преступу против еколошке толеранције загађења. Да ли читалац примећује одсуство имена и података? Ауторска емисија у студио позива протагонисте чији дискурс подсећа на најмаркантнији ријалити шоу!
|
Културна политика
|
|
Маринко М. Вучинић
|
петак, 30. новембар 2012. |
Домет идеолошке анализе Јасмине Ахметагић у тумачењу писца овог неидеолошког текста сведен је на „књижевни живот“, односно на друштвене “ефемерности“ и став да су тиме „изневерена основна знања теорије књижевности“.
|
Културна политика
|
|
Маринко М. Вучинић
|
уторак, 30. октобар 2012. |
И поред несумњивог и охрабрујућег витализма нашег издаваштва књига као један од најважнијих чинилаца културног живота у великој је и несагледивој кризи. То се не може видети само по веома малим и скромним тиражима значајних и капиталних књига.
|
Културна политика
|
|
Радојка Тмушић Степанов
|
недеља, 21. октобар 2012. |
Прошле године је непримерено ситуацији, без икакве претходне јавне дискусије, извршена ''реформа'' првог разреда средњих школа, у том смислу и гимназије и економске школе, након које је у огромном броју школа ''отпао'' управо руски језик.
|
|