Оно што можда само донекле представља одређену недоумицу је зашто деполитизација постаје доминантан модел у већем делу тзв. „развијеног света“, па ево, и овде, у Србији, где један аналитички портал попут нашег НСПМ-а бива обележен као „политизовани“.

Да ли је примерено и достојно да се и оваква посебно осетљива прилика, када се мора избегавати свака политичка и идеолошка инструментализација, користи за политичке и идеолошке обрачуне и дисквалификације.

Николић чак све време своју позицију гради на аргументима који сугеришу да смо сви ми (за)остали у 18. или 19. веку и да смо још увек фасцинирани и сасвим некритични према научно-техничком прогресу и његовим могућностима које стоје у „служби човека” и његовог „господарења над природом”.

Једина светла и чиста страна овог средњевековног догађаја јесу ти храбри ратници барикада који су без ичијег одобрења, као деца Обилића, потомци лозе Хребељановића или неког српског Робина Худа, сами дојахали да реше проблем с батинашем.

Да ли је Коларевић толико значајан као помоћник да би Борис Тадић, помоћник Бориса Тадића, изгубио начас елементарно достојанство само због тога што је помоћник министра навео свима позната имена културњачке подршке предходне власти?

Сем два једва видљива ћириличка ситна слова, и аутомобилске таблице су исписане хрваштицом. Београдски трамваји, аутобуси и тролејбуси , у већини случајева, поводе се за истом модом. Потписи у филмовима у биоскопима без изузетка су латинични.

Ово је само једна од стотине дезинформација и манипулација којима су изложени читаоци дневне штампе у Србији, док новинари могу спокојно да лажу, клевећу, сатанизују личности и институције, па чак и да нападају полицију.

Такмичења анимирају широке слојеве љубитеља спорта у лику публике и навијача, који су, у ствари, новоформирани „потрошачи спорта”. Термин „љубитељ спорта” постао је део непрофитне прошлости спортских игара.

Не могу се само поп-певачице оптужити за распиривање „женске развратничке културе”. Телевизијске серије, филмови, позоришне представе и литература такође пропагирају „женску развратничку културу”.

Деведесетих година прошлог века, уз вишестраначки живот долази и нова генерација психолога који се ангажују у политици као опозиционари. Неки оснивају или учествују у оснивању нових странака. Неки су само чланови странака, с нижим или вишим партијским функцијама. Неки или неке биће на државним функцијама.