Телевизијски канал Арте емитовао је 4. маја 2021. документарац “Бивша Југославија – Суђења Међународног кривичног суда”. Документарац настоји да докаже да су "босански муслимани и Албанци једине жртве југословенских ратова"

Наглашено негативне реакције интернет ћереталишта на нешто ново што се појавило у јавности вероватно никога више не могу да изненаде, али опет је поражавајуће са којом брзином и самоувереношћу се велики део јавности обрушио на споменик Стефану Лазаревићу

У овој дирљивој причи недостаје један изузетно важан детаљ, а везан је за књижара  и преданог хроничара нашег књижарства Вељу Старчевића који је свакако најзаслужнији за поновну афирмацију Геце Кона и књижаре

А можда је баш тај изврнути расизам политички најкоректнија ствар у целој причи, јер народ са таквом генетском грешком која је јел'те фикција и много је духовита, опет и опет бива означен као посебан народ, овога пута у гротескном изврнутом огледалу

За ову серију се без претеривања може рећи да је савремени пандан оригиналних „Отписаних“ – која је и по тексту, и по глуми, и по режији представљала телевизијску авангарду свога времена, у корак са најбољим жанровским програмима свог времена

Заиста, није српски ћутати ако су у фокусу значајне националне, идентитетски важне теме, али како није српски ћутати, тако није српски ни ма шта говорити, поготово не пријетити, обмањивати, манипулисати...

Народна застава, тај најједноставнији свесрпски симбол који опстаје у континуираној употреби већ скоро два века, потиснут је у запећак, и данас се, осим на згради Народне скупштине и неких општинских и државних институција са продуховљеним руководством, углавном ретко може видети у Србији 

 А иронија судбине ће изгледа довести до тога да ће познавање Хомера, које је од Антике наовамо било синоним за (западну) цивилизацију, полако нестајати у „цивилизованој Европи“, док ће живо сећање на њега чувати разни „балкански варвари“, попут Срба.

Кад бисте водили рачуна о парковима, грађани би и њих исто тако бранили. Али вас – властодршце и властољупце, мале и велике тиране, државне и локалне шерифе и спахије — није брига ни за паркове, ни за Државу, јер је све то за вас „дедин плац који може да се прода, додуше јефтино, али хеј, паре за џ“

Стога бих искористио прилику да свим домаћим — а и руским (јер има их који ово читају) —„звездичарима“ и „коцкичарима“, културтегерима и бонтонџијама, гуруима јавног морала, „будифинцима“ и „каосавнормалансвећанима“ поручим да се сете речи Милоша Црњанског из „Друге књиге сеоба“, а посвећених баш једном „култивисаном Србину“ који је стицајем околности култивисањем постао управо Рус: НЕ ВЕРУЈ СРБИНУ КОЈИ НЕ ПСУЈЕ!