Културна политика
|
|
Миодраг Зарковић
|
уторак, 14. април 2009. |
У Србији је прилично раширено веровање да је Титов режим био својеврсна друштвено-политичка лепотица с грешком. То инфантилно уверење, као и многе друге аутодеструктивне појаве, укоренило се у многим деловима друштва, али највише у културној "елити". |
Културна политика
|
|
Ненад Дукић
|
петак, 03. април 2009. |
И тако, у одређеној мери, наше се новинарство демократизује, то јест, свако може бити новинар. Али да ли ће квантитет дати квалитет? Резултат ове демократизације није боље новинарство. Само се брже долази до информација, али је све мање квалитетног критичког увида у стварност Србије. |
Културна политика
|
|
Ненси Мек Дермот
|
уторак, 31. март 2009. |
Не постоји “прави начин” да се васпита дете: постоје безбројни начини и нема убедљивих доказа да један доноси боље резултате од другог. Упркос сталном порасту мажења и хваљења, деца нису срећнија нити самоуверенија. |
Културна политика
|
|
Александар Врањеш
|
среда, 25. март 2009. |
Веза коју Драгојевић формира од догађаја на почетку и на крају XX века, има за циљ да потврди давно образложену сумњу да су Срби гинули због властитих грешака, избегавајући да се истакне улога Аустрије, Мађарске, Бугарске, Немачке,Турске, Хрватске, Италије и осталих „братских“ ЕУ земаља у погрому Срба. |
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
среда, 18. март 2009. |
Ћирилица свакако јесте симптом, али може се и показати као лек културног безнађа у које се стропоштала наша земља. Будући да је њена улога по дефиницији симболичка, кроз њено спасавање и васкрсавање може се осветлити пут за културни препород Србије и српског народа. |
Културна политика
|
|
Миодраг Зарковић
|
понедељак, 16. март 2009. |
Филм почиње обраћањем Алексе Вуковића сирочету Манету, у којем тврди да Срби и нису заслужили светло (јер непрестано псују Сунце), а завршава се Манетовом реченицом: „Мене је деда научио да ходам по мраку“, после које се појављује натпис: „И тако кроз цео 20. век“. |
Културна политика
|
|
Момир Турудић
|
четвртак, 12. март 2009. |
"Математика је справа за мучење, мени је ноћна мора. Мучење је зато што мора много да се рачуна, морају много вијуге да раде. Књиге су нам досадне, има пуно задатака. То је замарање мозга", каже Петар, ученик петог разреда једне београдске основне школе. |
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
понедељак, 09. март 2009. |
Друштву су за опстанак важнији државни универзитети, школе и гимназије, него Министарство просвете, битнија је Филхармонија од Министарства културе. Ако ова земља остане без Министарства културе, њена култура ће некако преживети. Ако остане без Филхармоније, спаса јој нема. |
Културна политика
|
|
Миодраг Зарковић
|
петак, 27. фебруар 2009. |
Одговор на дилему зашто је државни врх коначно решио да се свим средствима обрачуна са Ћурковићем и компанијом, можда би требало потражити у другачијем питању: зашто је државни врх хтео да склони Дивца из политике и врати га у сферу спорта? |
Културна политика
|
|
Радован Калабић
|
субота, 21. фебруар 2009. |
„У пресудним тренуцима сам јамчио за вас. Не бих желео да ми неко каже да сам то чинио за нацију која то не заслужује.“ Ове редове, без злобе у срцу и лажи на језику, исписао је др Родолф Арчибалд Рајс, само годину дана пре изненадне смрти. |
|
Културна политика
|
|
Зоран Милошевић
|
понедељак, 06. април 2009. |
Социјална технологија идејног утицаја на људе, у први план избацује идеолога, који је у обавези да буде убедљив човек, да влада широким степеном знања, а посебно оним из области социјалне психологије. |
Културна политика
|
|
Сања Лучић
|
петак, 03. април 2009. |
Слика депресивне жене с виклерима на глави и кутлачом поред шпорета више није синоним за жену која већи део свог живота проводи у кући. Нове домаћице су дотеране, посвећене себи, прате новине из света политике и нових технологија, саме су изабрале овај статус, и што је најважније, оне су испуњене и срећне. |
Културна политика
|
|
Кристин Розен
|
петак, 27. март 2009. |
Штампана писменост као највеће достигнуће цивилизације замењује се варљивим и још недовољно добро процењеним екраном. Штампана књига, алатка која је саградила модерни свет, постепено се елиминише у корист фрагментарних и недовршених информација. Све у име прогреса. |
Културна политика
|
|
Дејан Петровић
|
петак, 20. март 2009. |
Тридесет седми по реду међународни филмски фестивал ФЕСТ, највећа филмска смотра у Србији, не тако давно и у блиском окружењу, ове године је 20. фебруара отворен новим филмом Британца Стивена Далдрија "Читач". |
Културна политика
|
|
Јована Папан
|
уторак, 17. март 2009. |
Ових дана, прича о заглупљивању православних девојчица поново је актуелизована у оквиру расправе о закону о дискриминацији, па су „сочни детаљи“ из књиге препричавани на страницама Борбе, као доказ да православна црква третира жене као „нижа бића“. |
Културна политика
|
|
Жељка Бутуровић
|
недеља, 15. март 2009. |
У недавном броју “Времена” покренута је тема наставе математике, тј “баука математике“. Нажалост, у тексту је изостао критички осврт над обиљем укорењених предрасуда које се већ дуже време узимају здраво за готово о практично свакој дискусији о образовању. |
Културна политика
|
|
Миодраг Зарковић
|
понедељак, 09. март 2009. |
Да ли је Влади Дивцу фалила длака с главе што је, уочи америчких избора 2000. године, првих у САД на којима је имао право гласа, јавно поручио да ће заокружити Џорџа Буша, јер Алу Гору не може да опрости што је био у администрацији која му је бомбардовала отаџбину?! |
Културна политика
|
|
Лино Вељак
|
субота, 28. фебруар 2009. |
И тек је криза, тзв. финанцијска криза, која се на свјетском плану јасно очитовала ујесен 2008, реактуализирала питање љевице. Показало се да је посве слободно тржиште у својој бити аутодеструктивно, те тенденцијски води у катастрофу несагледивих размјера. |
Културна политика
|
|
Саша Гајић
|
среда, 25. фебруар 2009. |
Почетак економске кризе представља крај идеологије неолибералног економизма који је стајао као идеолошки темељ бескрајног економског развоја који доноси глобализација, а који се извргао у своју супротност. |
Културна политика
|
|
Драшко Вуксановић
|
уторак, 17. фебруар 2009. |
Овакав приступ требало би од Андрића и Црњанског да учини неку врсту друштвене својине бивших југословенских народа. Кумова слама на коју српска култура не може да рачуна ништа више од било кога другог. Битно је, наиме, да Срби имају што мање разлога да се подиче. |
|