Културна политика
|
|
Костас Дузинас
|
уторак, 19. јануар 2010. |
Англосаксонски модел капитализма, дерегулисан, похлепан, утемељен на слободном тржишту и финансијском хазардирању, јефтиним кредитима и необазирању на икакве друге вредности осим профита, ударио је о зид током претходне године.
|
Културна политика
|
|
Димитрије Војнов
|
четвртак, 14. јануар 2010. |
“Едит и ја” није једина инстанца у којој српска научна фантастика покушава да тематизује српску политичку ситуацију. У овом тренутку се на тржишту налазе чак четири врло свежа романа, од којих су неки релевантни не само естетски већ и у оквирима естаблишмента.
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
недеља, 03. јануар 2010. |
Аватар је снимљен да би нас све подсетио која је поента филмова попут Бена Хура, Звезданих ратова или Господара прстенова, да је филмска чаролија ту да нам надомести недостатак правде, врлине и вредности у нашој претерано профанисаној стварности.
|
Културна политика
|
|
Павле Ћосић
|
субота, 02. јануар 2010. |
Mеста за алтернативу и андерграунд у медијима није било никад, осим у време појаве Новог таласа, мада и тада на врло врло суженом простору. Мало се тога променило од онда.
|
Културна политика
|
|
Дивна Вуксановић и Татјана Војтеховски
|
понедељак, 14. децембар 2009. |
Код „Великог брата” све је шарено, фенси, то делује као земља дембелија, чаробни утопијски простор који обећава брзопотезну срећу. Мислим да то оставља последице зато што кад оголите ту шарену лажу добијете нешто што је пандан средњовековном затвору.
|
Културна политика
|
|
Слободан Владушић
|
недеља, 06. децембар 2009. |
Уколико се српска књижевност сведе на преузимање туђих стереотипа о народу коме припада, па и о себи самој, она ће суштински себе искључити из корпуса текстова који називамо европска књижевност.
|
Културна политика
|
|
Зоран Грбић
|
понедељак, 30. новембар 2009. |
Фејсбук је пре свега савршена машина за убијање слободног времена. Глупа, баговита и више него ружна, али која ипак одлично функционише. Фејсбук је направљен на основу идеје да је занимљиво на једном виртуелном месту окупити све своје пријатеље, и са њима ћаскати о томе шта је ,"хот", а шта "нот".
|
Културна политика
|
|
Милко Грбовић
|
среда, 25. новембар 2009. |
„Не волим новокомпоноване, него изворне!“ Е, па господо, и те „изворне“ је неко компоновао! Шта ли значи то „изворне?“ Да ли је народ на конкурсу стварао те песме? Није. Него их је компоновао неки појединац, па се преносиле даље, уз могуће измене.
|
Културна политика
|
|
Слободан Антонић
|
петак, 20. новембар 2009. |
НИН је, пре приватизације, био последње упориште новинарске интелигенције старога типа код нас. Са новим газдама наступио је један нови тип новинарства. То је тип уредника и новинара који као потпуно природне доживљавају комерцијализацију, тривијализацију и униформизацију својих новина.
|
Културна политика
|
|
Марија Мајсторовић
|
понедељак, 16. новембар 2009. |
Српска поп фолк сцена из дана у дан постаје све живља и као таква, све је ближа светским поп музичким трендовима, док је „завијања", које Саши Поповићу толико смета, све мање јер се већина естрадњака труди да им певање буде много ближе савременој „забавној" него „народњачкој" интерпретацији.
|
|
Културна политика
|
|
Василије Клефтакис
|
понедељак, 18. јануар 2010. |
O принцези Марији Јелисавети Карађорђевић-Јусупов, њеном животу и делима никада ништа нисам чуо, што је несумњиво био мој велики пропуст, па се овим трудим да га надокнадим – а она још је од 2000. г. и живела у Београду!
|
Културна политика
|
|
Весна Николић
|
уторак, 05. јануар 2010. |
Нас и не доживљавају као личности, него као колективитет. Јер, нико и не жели да влада појединцем, него целином, а управо тој целини ваља испирати мозак, јер како ће се владати? И то се мора радити свакодневно, а посебно о празницима.
|
Културна политика
|
|
Љубиша Спасојевић
|
субота, 02. јануар 2010. |
Највеће Кинсијево откриће је било да је 37 одсто мушкараца имало бар једно хомосексуално искуство. Хомосексуалну жељу је осећало 13 одсто, али није предузело ништа да је оствари.“ Академски грађани који ово читате и учите, време је да се упитате, уколико нисте члан „Квирије“, да ли сте нормални.
|
Културна политика
|
|
Желидраг Никчевић
|
среда, 30. децембар 2009. |
Збиља, докле ће он тако? Зашто је, дођавола, тако поносан? Не знам да ли је овде реч о некој мистериозној политици, али знам да Ковач пише катастрофално, и да то нашу књижевну јавност уопште не узнемирава. Она, наиме, чита као што је написано. И тачка.
|
Културна политика
|
|
Лино Вељак
|
уторак, 08. децембар 2009. |
Јединство поучавања и истраживања се надомјешта слиједом брзопотезних курсева на темељу којих се у року од три године тржишту радне снаге изручује све већа количина приучених, али флексибилних полустручњака за различита подручја дјелатности.
|
Културна политика
|
|
Зоран Грбић
|
субота, 05. децембар 2009. |
Фејсбук је место где људи углавном преносе туђе идеје и оцењују оно што је већ измишљено. Читава та огромна софтверска машинерија ради циљу што ефикаснијег уништавања слободног времена и удаљавању човека од онога што је реални свет, са датом илузијом повезаности. |
Културна политика
|
|
Бранко Петровић
|
недеља, 29. новембар 2009. |
Да ли наша деца разумеју све нове речи које су ушле у употребу кроз информационе технологије и културе маса? Какав је српски језик у средствима информисања или у пословном свету са "цунами таласом" енглеских позајмљеница и има ли ту игде српске ћирилице?
|
Културна политика
|
|
Раденко Тошић
|
уторак, 24. новембар 2009. |
Мадонин концерт се сматра прворазредним културним догађајем, док је концерт Милета Китића дно самог дна, а они који иду на такве концерте називају се примитивном руљом која заудара на мјешавину киселог купуса и најновијег мириса из Диорове колекције. Кичом у исконском облику.
|
Културна политика
|
|
Дејан Петровић
|
уторак, 17. новембар 2009. |
Гледаоци се вероватно сећају најбољег филма прошлогодишње селекције Ово је Енглеска Шејна Медоуза, а већ у наредном издању фестивала стиже његово ново остварење Somers Town, као (не једина) потврда да "Слободна зона“ инсистира на неким својим ауторима.
|
Културна политика
|
|
Љубиша Митровић
|
среда, 11. новембар 2009. |
У условима научно-технолошке револуције нова друштвена подела рада зачиње у научним лабораторијама и школским институцијама. Нажалост, две трећине човечанства још увек живи у зони светске полупериферије и периферије. |
|