Културна политика | |||
Ружичаста болест |
петак, 05. новембар 2010. | |
Србија се поново нашла у епицентру. У врло кратком периоду погодила су је два земљотреса. Један је овај од јуче у Краљеву, а други траје већ мјесец дана са промјенљивим амплитудама и несагледивим последицама. Ради се о културолошком земљотресу који је изазвала нико други до некада слатка мала, а данас опасна и на све Србе, сем на оне који је подржавају, намргођена турбо пјевачица Јелена, жена које има. Нема одмора док траје обнова. Само што нам се са грбаче скинуо писац Видојковић, натовари нам се мала од скандала. Када помислимо да не може лошије, ево ти ње! Да нас убиједи у људска права и евроинтеграције. Да докаже да није безнадежан случај, да није прегорела, безобразна и лудача као што кажу њене пјесме. Да покаже како јој Версаће није појео мозак и да исти није у крпицама. Да покаже свијету чије боје подржава. Да цркну душмани.
Како је могуће то да скандалозна мала која је према властитим ријечима на часовима лакирала нокте и јела бурек постане просвјетитељ и народни трибун, који пријети да прерасте у, још један, трибунал за тврдоглави народ који неће да се интегрише и подржава параде? За стоку како их Карлеуша, нечим изазвана, зове. Треба бити концизан и јасан и одговорити простом реченицом. Популарност. Није важно каква, али популарност. А одакле популарност пјевачици, по мом мишљењу, скромних гласовних могућности? За све је крив фотограф и режисер спотова Дејан Милићевић, који је деведесетих у Србију дошао из Америке одакле га је, према властитим ријечима, потјерао његов рођени дјед, јер је инсистирао да се ожени са кћерком богатог гастарбајтера, неком бркатом дјевојком, која је изгледала као трокрилни ормар и којој ни Милићевић са фотошопом не би помогао. Да се освети традиционализму родоначелник фотошопа, који је у прошлом животу био будистички свећеник и живио на Тибету, дошао је у Србију. И ту почео да трансформише околину. Да од старих крпара прави црвене тепихе, од посрнулих дјевојака светице, од мушкараца жене и обратно, од Лепе Лукић Лејди Гагу. Сваки производ мора бити добро упакован да би се продао. Вентилаор, киша, рефлектор, спортски ауто или мотор, голи манекени и манекенке, сребрени послужавници препуни ананаса, папаје, кивија, све то утрпано у холивудски ентеријер. Сјај и гламур. А народ ко народ. Воли шљокице и да сјаји. Народ се заморио од сивила деведесетих, а прорадио је и чувени српски инат. Нисмо ни ми последња селендра на планети! И ми Карлеушу за трку имамо! И ето ти Милићевића и компаније са све транџама и и фенсељацима. Постадоше дио српске иконографије. Милићевић је радио спотове за многе звијезде и оне које то нису. Између осталих за Цецу, Вецу, Бубамару, Дару, Сани, Мани и остале. Радио је и са Тијаном Дапчевић спот за пјесму „Кажи ми да знам“ за коју је музику написао министар економије Млађан Динкић, а у којем два трансветита саучествују у Тијаниној патњи и дају јој моралну подршку док поставља судбоносно питање. Радио је Милићевић много, а изгледа да је врхунац постигао управо са Јецом, која, ни крива ни дужна, постаде одашиљач друге Србије.
Скандалозне, а какве ће друге бити, фотографије, које је Милићевић направио са Карлеушом на којима она симулира секс са крстом , само два дана пред Божић, шокирале су, дај боже да јесу, јавност. Јеца је снимљена како у руци држи римокатолички крст и похотно га примиче уснама, док на следећој слици он завршава између њених размакнутих бутина. Неколико година раније разапета је на крсту од истог аутора. Поистовјетила се са Исусом Христом, а аутор је објаснио као несхваћену особу која иде корак испред других и зато је људи осуђују. Црква је била ужаснута због њиховог лаицизма. Реаговао је и покојни Патријарх Павле, назвавши то чином светогрђа. Зато што се разапињала на крсту Карлеуша првобитно није добила дозволу да се у цркви вјенча са Бојаном Карићем, што је касније нечијом интервенцијом изглађено. Због најновијих слика и спота гдје се Карлеуша самозадовољава крстом оптужени су да цркву ставља у службу личног маркетинга, да богохуле и спајају цркву са порнографијом. Милићевић се бранио да је у питању умјетничка слобода. Рекао је да крст не подсјећа на вибиратор и да је основна идеја била противљење комерцијализацији вјерских симбол, која је распрострањена на Западу. Бранила се и Карлеуша. Замолила је „пресветлог патријарха“ да је схвати зато што је, у умјетничке сврхе, висила на крсту. За нове слике бранила се нападом. Слике су урађене смишљено да испровоцирају на коментаре „багру која не разумије умјетност и не чита Библију“ и који „прије подне иду у цркву, а по подне краду, лажу, силују и убијају“. Било како било, с обзиром на посјећеност концерата и продају дискова, не може се рећи да успио покушај да се Карлеуша препарира у Мадону. Зато се Јеца прихватила писања. Скратила сукњу, продужила језик и кренула у просветитељску мисију. Кад Чуме може да отвара универзитет, зашто не би Јелена могла да пише колумне? Да пише писмене задатке и да нас едукује о хулиганизму, гробаризму, фахретизму, ражњатовизму, ћоровизму. Сад ће она све фино да нас дехулиганизује, дегробаризује, дефахретизује, деражњатовизује, дећоравизује, да нас све фино евровизује тако да у Србији неће више бити , ни хулигана, ни гробара, ни идолопоклоника Лепе Брене и Арканове Цеце, ни оптичких случајева. Извршиће деконтаминацију комплетног простора. Биће милина једна.
Под пријетњом штикле, која вриједи колико пола гардеробе просјечног Србина, наставиће оно што су започели авиони који су овде просипали памет и графит по глави становника. Милосрдни просветитељи и њихове паметне и графитне бомбе нису нас опаметиле и описмениле, али ће то покушати Јеца антинационале са својим колумнама. Показаће нам, такође, да је она академија наука за све који су против ње и да сви они само „ културолошки лапрдају до изнемоглости“. Једном речју паламуде. За невјерне Томе, оне који сумњају да је она аутор текстова, мора се рећи да ће од сада да пише пред камерама. Тако да ћемо имати директан пренос писања колумне. А можда се и самоукине као колумнисту. Можда је отјерају безбројни негативни коментари или нешто друго? Већ је наговијестила и такву могућност. Шта год се десило не вјерујем да ће се Карлеуша одрећи писања. И није немогуће да у догледно вријеме добијемо српску верзију „ Пакла“. Не вјерујем да ће она пропустити прилику да све оне који су јој стали на жуљ, а много их је тако да ни два Пакла не би било довољно, стави тамо гдје им је мјесто. Прва два круга биће резервисана за господина Ћирилова, јер за човјека „мамутског образовања“није довољан само један. У деветом ће бити њене колеге, а остали нека се смјештају између. Боље да се сами смјесте, него да их Јелена смјешта. Наравно да ће Чеда да буде Вергилије , који же залуталу диву извести из српске мрачне шуме. Србија је у опасности због ружичасте епидемије. Да ли господин Томица има одговарајућу вакцину? |