Ведрана Рудан у Србији, или липо ли је...

Између идеје да причам зашто је све Ведрана супер, и разумевања зашто моје сународнике нервира чињеница да је ова ауторка популарна у круговима који би сваког Србина за пола једне њене изјаве прогласили фашистом и дали да га се упуца по виђењу – одлучујем се за комбинацију оба.

Руданова каже да каже да је Јосиповић лицемер јер је написао ону тужбу за геноцид против Србије, а сада само што се не уда за Тадића (и лепа јој је идеја да би у том свом геј браку Тадић и Јосиповић требало да усвоје неког малог Словенца). Она поручује да не верује ни у једну од тих кампања, не верује у Месићев искрен национализам као ни у Јосиповићево искрено помиритељство. Упоређивање с Емиром овде, да се разумемо, служи само као илустрација – јер тог човека у овој Србији пљује и кусо и репато за сваку реч, макар реч била и помиритељска, човечна и паметна, а ову жену гледамо импресионирани њеном храброшћу. А слични су по својим антиглобалистичким ставовима, мишљењу о Нато, Америци, ЕУ, капитализму...

Руданова каже да каже да је Јосиповић лицемер јер је написао ону тужбу за геноцид против Србије, а сада само што се не уда за Тадића (и лепа јој је идеја да би у том свом геј браку Тадић и Јосиповић требало да усвоје неког малог Словенца). Она поручује да не верује ни у једну од тих кампања, не верује у Месићев искрен национализам као ни у Јосиповићево искрено помиритељство.

Дакле, две су ствари у овој причи битне за оне које прича занима, а не само једна. Не бих свела гостовање ауторке Рудан у „Утиску“ само на тај – за многе – најјачи утисак о једној неслободи заправо. О једној јадној, тужној и кукавичкој неслободи када хоћемо да други кажу оно што ми не смемо, када тапшемо по рамену тог „другог“ пошто је све то уместо нас испричао, а онда га лепо пошаљемо па „идите, пишите своје јереси, ми ћемо вас са уживањем читати“,као воајери који гледају оно што неко уме и у стању је да ради – јер они нису.

Детаље попут препричавања ставова грађанке Рудан, попут онога да је лоше што је Хрватска ушла у Нато, попут онога да се она не жели наћи у ЕУ, њене дакле оштро и духовито написане антиглобалистичке ставове могу само да вам препоручим да читате. И да се изненадим како то да се она допада нашим глобалистима, нашим про-натовцима, про-евроунијашистима, и шта је то заводљиво у њој, а што је њих (те такозване другосрбијанце) завело да с дивљењем читају њене јереси, исте оне за које ће своје суграђане обесити о прву бандеру, тужити суду као промотере фашизма и тако даље, да не набрајам, знате шта се све деси некоме ко се у Србији усуди да каже макар и делић онога за шта Ведрана у Србији добија аплаузе.

Ето, то је жалосно.

Гледала сам, пре него ћу писати овај текст, и једну стару емисију, ону гореописану, где Ведрана улази код новинара Станковића у студио као на спровод. Одлична емисија, и (без обзира на скеч са Кустурицом) тај је тип сјајан аутор који свашта допушта, иницира и да се тамо свашта чути о овом нашем, да се коректно изразим, „региону“. О признању Косова које је Хрватска направила, не мисли ништа добро него каже како и у Истри има пуно Талијана и како би се сад ти Талијани могли множити попут Косовара (Ведрана мисли да су Шиптари с Косова Косовари, али није она крива, шта друго да мисли кад је то сад неки полузванични назив) и онда би, каже Ведрана, Хрватска требало да да Истру Италији.

И док она то прича коректни Срби, они исти који навијају да Тадић појури код Тачија (шта сад цепидлачимо с оном „жутом кућом“ покварише нам посао) и да више признамо то Косово, по закону квантитета. Више их је. Нас је све мање.

Утисак о „Утиску“ је дакле – драги Срби све вас је мање јер сте кукавице, јалови су вам предводници, чопор све мањи и раштркан, не личите ни на шта, воајерски тапшете док гледате како једна жена (странкиња, додуше) изговара јаке речи, воајери сте, не смете сами. И даље, и кад зуцнете неку јерес попут овој какве ова жена изговара на сваком кораку, ви се извињавате, нисте тако мислили, улизујете се да вас не прогласе „фашистом“ и осталим заостацима из Другог светског рата, ви сте пали још онда кад сте дозволили да вам некакав полусвет из разних Комитета одлучује о границама – докле смете да будете људи, а кад морате да се сетите да сте само Срби, извините се и разиђете с улице, да вас све не похапсе. Уместо да осатнете на улици и кажете „изволите нас све похапсити“ . Срби би, као и Јевреји само с друге позиције, с дна а не с врха, требало да буду људи, у оном смислу у којем је људски бити храбар, макар ако вас и мука натера на храброст.

И да се изненадим како то да се она допада нашим глобалистима, нашим про-натовцима, про-евроунијашистима, и шта је то заводљиво у њој, а што је њих (те такозване другосрбијанце) завело да с дивљењем читају њене јереси, исте оне за које ће своје суграђане обесити о прву бандеру, тужити суду као промотере фашизма и тако даље, да не набрајам, знате шта се све деси некоме ко се у Србији усуди да каже макар и делић онога за шта Ведрана у Србији добија аплаузе.

И да не цртам даље, ето то сам ја мислила док сам синоћ гледала Ведрану код Оље, а на једној другој страни згражавала се млаком и бедном реакцијом Србића (што би рекли Хрвати) на једну другу емисији, снимљену на Косову, где један други гост (директор Одбора за људска права) некакав Шаља бахато и безобзирно порике да је икакве „жуте куће“ било, прекида новинара и дере се на њега, пијан од моћи – пијан пијанством кретена којем дате моћ, па он маше њоме као палицом која ће, ако има Бога, на крају разбити његову главу.

Али, ја сам у Србији. Ја морам да будем коретна јер говор мржње допуштамо само гостима, па макар тај говор мржње (који импутирају госпођи Рудан) био заправо позив на човечност.